Данас су Свети Врачи

новембар 14, 2020

Српска православна црква и верници, на данашњи дан прослављају празник посвећен Светом Козми и Дамјану.

Осим што је реч о крсној слави многих домова у Србији, ови свеци се сматрају заштитницима лекарске професије.

У народу су били познати као чудотворци, односно лекари.

Дар да лече и исцељују су добили од Бога, па су зато људе и стоку лечили бесплатно.

Данашњи дан је по народном веровању добар за молитву за оздрављење.

Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама. 

Постоји и веровање да без преке потребе не треба излазити из куће.

Православна црква и верници данас обележавају Митровске задушнице, дан посвећен молитвама за умрле сроднике и пријатеље.

Ове задушнице Срби су примили од Руса, које је руска црква установила у 14. веку.

Обилазе се гробови најближих, држе се помени и дели се милостиња за покој душа.

Обавезно се износи кувано жито, црно вино и свеће.

Ове године, због пандемије, обавезно је држање социјалне дистанце, а маске су препоручене.

 

Српска православна црква и њени верници обележавају два празника, посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Луки и Светом Петру Цетињском, који су, иако представници две различите епохе, својим делима задужили православље.

Јеванђелиста Лука, Грк по рођењу, пре крштења незнабожац, један је од апостола. По занимању лекар, био је изузетно образован, са великим даром за сликарство.

Насликао је три иконе Богородице са Христом које су постале узор свим каснијим иконама мајке Божије, па се сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу, а позната је "икона у икони", која представља Светог Луку и икону Богородице коју светитељ осликава.

Сликарско дело овог светитеља, родом из Антиохије, јесу и иконе Светих апостола Петра и Павла, а црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа. 

Писац је трећег Јеванђеља Новог Завета, око 60. године.

Прво је пратио апостола Павла на мисионарским путовањима, а касније и сам проповедао. У 84. години живота, мучно је страдао за веру.

 

Његова светост патријарх српски г. Иринеј истакао је да Српска православна црква и Министарство здравља имају исти циљ, здравље и добробит грађана наше земље, и позвао све грађане на солидарност и јединство.

Крсне славе су догађаји који символишу духовност, традицију, окупљају и чувају наше породице, а данас, у времену епидемије, имају и посебан значај, јер ако се прослављају и обележавају на неадекватан начин могу негативно утицати на очување јавног здравља, каже патријарх српски Иринеј.

У складу с тим, Његова светост и министар здравља Златибор Лончар позвали су грађане да се у свакој ситуацији придржавају противепидемиолошких мера, а да крсне славе прославе на истински црквени начин, молитвено пре и изнад свега, а никако не на начин којим би могло бити угрожено здравље наших ближњих.

Јер, слава је богослужбени чин и радосно молитвено окипљање, а не повод за неумереност или, у садашњим условима, за окупљање многих људи у затвореној просторији невеликих размера, стоји у саопштењу након заједничког састанка у Патријаршији.

 

Српска православна црква и верници данас прослављају Крстовдан, који у црквеном учењу означава налажење крста на којем је разапет Исус Христос.

Крст је, према предању,пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, оснивача Цариграда, обилазећи Свету земљу, у рушевинама Венериног храма 317. године.

Kрстовдан или Воздвиженије Часног Kрста је у црквеном календару празник који је обележен црвеним словом и обележава се још од првих година званичне хришћанске проповеди.

Установљен је након Првог васељенског сабора у Никеји 326. године.

Верује се да су чудотворном моћи Часнога Kрста васкрсавани умрли и исцељивани многи болесници и због тога се назива Часним и животворним.

О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.

Јесењи Крстовдан пада 27. септембра. Многа народна веровања се везују за данашњи дан, а једно од њих је да, ако је на Kрстовдан облачно – зима ће бити са пуно снега, а ако је суво – биће сушна година.

Такође, према обичајима, данас се бере и посвећује босиљак.

Српска православна црква слави и зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења 18. jануара.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Измењени критеријуми за награђивање ученика и студената - Радио Телевизија Врање https://t.co/aTZFaTh0J7 via… https://t.co/LmFkc1GrT5
Војча преминуо насилно, ударан тупим предметом - Радио Телевизија Врање https://t.co/d9YPAL0N6P via @tripplesworld https://t.co/R73cx1hP2H
Ново жариште коронавируса у округу - Бујановац - Радио Телевизија Врање https://t.co/xT7oUyQeSo via @tripplesworld https://t.co/sHt60F7OJF
Follow RTV Vranje on Twitter