Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Тог дана оваплотио се Исус Христос и постао човек. Празнује се три дана. Данас славимо први дан Божића. 

Верује се да се Господ Исус Христос родио у поноћ када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема. Рођење Исуса Христа најрадоснији је празник код православних хришћана и символизује тренутак када је Богомладенац сишао међу људе и сам постао човек. 

Обичај је да домаћин и сви укућани на Божић облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!" Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења.

На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. 

Рано ујутро на Божић после Свете Литургије, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. 

Свети архијерејски синод Српске православне цркве са свим архијерејима упутио је Божићну посланицу, у којој се наводи да су свака овоземаљска радост и весеље ограничени временом и простором, а да је радост Божића догађај који траје осмишљавајући све наше односе и сав наш живот, и то овде и сада.

''Рођење Христово нам открива тајну бескрајне љубави Божје. Само је Бог, који је љубав, могао себе понизити и родити се као истинити човек, као Богочовек, не престајући бити истинити Бог и спаситељ од греха као извора зла, трулежности и смрти,'' наводи се у посланици и додаје да је богосиновство највећи хришћански идеал који се мора непрестано остваривати.

''Порука данашњег празника обавезује и нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек почне да бежи од других и да се затвара у своју крхку тврђаву, изгубљен и немоћан за свако добро дело и сусрет са другим. Ми се данас, свакако не случајно, поздрављамо са: Мир Божји, Христос се роди! Не тражимо колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, већ мир Христов који нас мири са Богом оцем и једне са другима, мир у савести, оно истинско осећање пуноће као испуњење воље Божје. Насупрот томе, немир који захвата данашње људе последица је духовне празнине и живота лишеног радости Божје близине.

Прослављање рођења сина Божјег је код нас празник препун обичаја који исказују богатство историјског постојања нашег народа. Наши лепи обичаји јесу саставни део сваког празника, његов колорит, али је неопходно и да допремо до језгра око кога се обичаји плету, да они не би постали пуко механичко извршавање одређених радњи лишених разумевања. Догађа се да се због обичајâ животодавни смисао и самог овог празника превиди или заборави. Рођење Сина Божјега треба да у сваком човеку пробуди жељу за покајањем и да га кроз покајање јасно усмери ка практичном хришћанском животу. То конкретно значи наше усмерење ка врлинском животу и наше напредовање у врлини, да вера не би остала мртво слово на папиру и постала још једна у низу идеологијâ без животне снаге и силе. Православље је живот по јеванђељу на основу кога људи треба да нас препознају. Живећи врлинским и светотајинским животом, човек се охристовљује тако да његове речи и дела нађу испуњење у личности Господа Исуса Христа. Из тог разлога је потребно да реч о врлинском животу почне баш на дан када син Божји постаје човек и када започиње наше спасење.

На том темељу љубави Христове, која нас је данас обасјала позвани смо да и ми такву љубав имамо према свима, и то не љубав као добро расположење према некоме или нечему. Таква љубав не значи много. Ми говоримо о љубави као начину живота. Имати такву љубав значи да ако желимо живот, ако желимо постојање, онда то можемо имати само у заједници слободе и љубави са другим човеком. Видети у другом човеку Бога, то је Христов призив.

Испуњени том љубављу, овог Божића се сећамо и свих невољника и страдалника, свих људи којима је учињена било каква неправда, а посебно оних којих су у овим тешким данима услед последица опаке болести остали без својих милих и драгих. Њима пружамо речи утехе коју налазимо у Господу Исусу Христу.

Љубав новорођенога Богомладенца подсећа нас и позива да у овим данима великих искушења заблагодаримо лекарима и свему медицинском особљу које се несебично труди да помогне сваком човеку, често и по цену сопственог живота. На овај начин, кроз своју несебичну жртву, они показују да су заиста деца Божја, спремна да чују и изврше реч Христову да нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје.

Та љубав и жртва обавезују да све вас, децо наша духовна, позовемо и замолимо да у овим данима, тешким за свеколики род људски, чувате своје здравље и свој живот, као и да чувате друге на начин како то препоручују здравствене службе наше матичне земље и земаља у којима живи наш народ, широм света. Тако чинећи, ви не показујете одсуство вере или маловерје већ сведочите да поштујете светињу живота, да волите ближње и да љубите Господа који је сами живот.

Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота! Нека нам новорођени младенац Христос подари покајање и спремност на праштање! Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи, позивамо их да у божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене, а жена од мужа, деца од родитељâ, а родитељи од деце, сусед од суседа. Морамо затражити опроштај једни од других ако хоћемо да будемо Божји и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен, и ми у њему.

Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинско добро у Новој, 2021. години, поздрављајући вас радосним божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир, а међу људима добру вољу,'' наводи се, између осталог, у Божићној посланици Српске православне цркве.

Православни верници данас обележавају хришћански празник Оци или Очеви који се слави у првој недељи пред Божић.

Овај празник посвећен је Очевима, празнику који заокружује породични циклус започет Детинцима пре две седмице.

Тога дана, исто као и на Mатерице, деца везују своје очеве, а они им се одвезују поклонима у виду слаткиша или сличних ситница.

Очеви, Материце и Детињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупља цела породица.

 

Прва слава у Новој години је Свети Игњатије, познат као Богоносац.

Свети Игњатије, ученик Јована Богослова, познат је још и као Игњатије Антиохијски.

Назван је Богоносцем зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дете.

Био је трећи патријарх Антиохијске цркве, увео је антифонски начин појања у цркви.

Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ.

Слави се и као крсна слава.

У нашем народу, данас се не раде тешки послови, нарочито женски.

Понегде се овај дан, који обилује ритуалним радњама, назива и Кокошињи дан или Кокошији Божић.

Свети Игњатије је крсна слава Владике врањског Пахомија.

Данас славимо један од највећих и најрадоснијих хришћанских празника. Материце се славе две недеље пред Божић. Према обичајима деца треба да поране и канапом, шалом, марамом или каишем на препад завежу мајку. Која је симболика Материца?

Материце су највећи хришћански празник мајки и жена у нашем народу, јединствена наша светковина.

 Као што су родитељи прошле недеље везивали децу, тако данас малишани везују своје мајке.

 Обично деца устају пре мајке и везују је док је још у кревету, али могу је везати и касније док је у неком кућном послу.

 Мајка се "брани", "запомаже", "моли" да је одвежу јер је "у великом послу", али деца не пристају док не добију "откуп".

 Откупљује се поклонима који могу бити скромни, попут бомбоне или јабуке.

 Важна је љубав и присност коју на овај празник треба да поделе сви чланови породице. Везују се и удате жене у окружењу,  комшинице, тетке, баке...

 Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

 Материце су, као некада, и данас прилика да се обрадују сиромашна или деца без родитеља. Некада су жене које имају удате ћерке без деце, одлазиле код њих у посету, носећи колаче и дарове за откупљење, ћерки материјал за хаљину, зету кошуљу.

 У дубљем, црквеном контексту, празници Детинци, Материце и Очеви не повезују само једну генерацију, него све генерације родитеља и деце уназад.

 То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из предхришћанских и хришћанских времена.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Измењени критеријуми за награђивање ученика и студената - Радио Телевизија Врање https://t.co/aTZFaTh0J7 via… https://t.co/LmFkc1GrT5
Војча преминуо насилно, ударан тупим предметом - Радио Телевизија Врање https://t.co/d9YPAL0N6P via @tripplesworld https://t.co/R73cx1hP2H
Ново жариште коронавируса у округу - Бујановац - Радио Телевизија Врање https://t.co/xT7oUyQeSo via @tripplesworld https://t.co/sHt60F7OJF
Follow RTV Vranje on Twitter