Због радова на електроенергетским објектима, у уторак, 17. децембра, ће без напајања електричном енергијом остати села Суви Дол, Ћуковац, Мечковац, Балиновац, Клашнице, део села Суви Дол и насеље Рашка преко долине у периоду од 13:00 до 15 часова.

 

Професионално удружење новинара Србије ( ПРОУНС) оштро осуђује блокаду јавног сервиса и позива све актере политичког живота да се уздрже од било каквих притисака на новинаре и медијске раднике.

Блокада свих улаза у јавни сервис је нецивилизован и недемократски потез. Требало је одговорније размислити о људима који су на радном месту, а претворени су у таоце политичких играча.

У овом тренутку, од физичке блокаде је можда важнија психолошка игра и покушаји да се на уреднике и новинаре РТС-а утиче по сваку цену.  Арена за политичке битке су избори.

ПРОУНС поручује колегама у јавном сервису да смо уз њих и позивамо их да крајње професионално и у складу са законом обављају свој посао.  

 

 

Врање, 13.12.2019. године                                                                                                                                                                                                                  председник ПРОУНС-а

                                                                                                                                                                                                                                                                        Зоран Величковић                                                  

                                                                                                         

Поводом нетачних и произвољних информациjа о утрошку средстава за изградњу Позоришта у неким медијима, саопштењем за jавност огласило се руководство Града Врања. У саопштењу се каже:

„У своjоj непрестаноj жељи да се дискредитуjе оно што се дискредитовати не може, сведоци смо последњих дана покушаjа да се баци сенка на jедан од наjзначаjниjих и наjлепших обjеката изграђених у претходних неколико децениjа у Врању, а то jе нова зграда Позоришта „Бора Станковић“.

У посед уговора о изградњи Позоришта може да дође свако, jер се налази на званичноj страни Града Врања и Управе за jавне набавке. Уосталом као и сви уговори коjи се тичу и других проjеката коjе реализуjе локална самоуправа, дакле потпуно транспарентно и доступно свима. Уговор коjи се помиње само jе део jедне фазе из 2014. године у инач, вишефазном и сложеном проjекту. Њему jе претходила, то се заборавља, и фаза деконтаминациjе коjу jе спровео Институт „Винча“ из Београда и само она jе коштала 60 милиона динара. Прва фаза jе коштала 38 милиона, друга 146.900.000 а трећа 115.300.000 динара. И све то стоjи у уговорима коjи су доступни jавности. Читав процес jе урађен у консултациjи са надлежним републичким институциjама. Савремени обjекат jе подразумевао ротациону бину, специjалну опрему за позориште, односно сценску механику и расвету и аудио – видео опрему и само она jе коштала око 96 милиона динара. Ако изузмемо износ специjализоване опреме и деконтаминациjе, трошкове стручног надзора, техничког прегледа обjекта и израде проjектно – техничке документациjе, долазимо до цифре од 204.700.000 динара. Дакле цена квадрата потпуно нове и савремено опремљене зграде Позоришта jе 578 евра по метру квадратном. И то су чињенице. А колико Врањанцима значи нова зграда градског театра говоре и распродате представе, аплаузи задовољне публике, дечjи осмеси. Нашим грађанима дугуjемо извињење што су присиљени да сведоче огољеноj борби за власт у коjоj се не бираjу средства, по цену урушавања позоришне уметности и институциjа културе,“стоји у саoпштењу руководства Града.

 

 

 

Песник из Врања, Мирослав Цера Михаиловић, добитник је награде "Симо Матавуљ" коју додељује Удружење књижевника Србије.  Награда му је данас додељена на годишњој скупштини Удружења књижевника у Београду.

 

Одлагање рађања

децембар 13, 2019

Када говоримо о ниској стопи наталитета у оквиру нашег серијала емисија не смемо да заборавимо и на један врло важан моменат, а то је одлагање родитељства. По први пут у демографској литератури појам одлагања рађања јавља се половином 20. века, у контексту евидентирања промена у кретању специфичних стопа ферилитета. 1947. Џон Хајнал га је представио у виду концепта који би разјаснио неколико случајева наглих, краткотрајних промена у кретању специфичних стопа фертилитета различитих старосних група, а које притом могу, а не морају утицати на величину породице. Постоји синдром неприпремљености и неадаптираности у односу на муњевите промене у друштву у којима је појединац константно изложен у последњих неколико деценија. Један од видова његове манифестације се састоји у томе да се кључни догађаји одлажу.

Игњатовић узимајући у обзир ''продужену адолесценцију'' истиче да је тренд одлагања кључних животних догађаја у Србији резултат деловања, како каже ''структурних специфичности'' деведесетих година (2009:12). Продужено образовање, пролонгиран останак у родитељском дому услед недостатка материјалних средстава да се одсели и започне самосталан живот и висока стопа незапослености иницирали су ''закаснелу одраслост''. То подразумева да људи касније ступају у брак и касније долазе до сталног запослења и заснивање породице.

Добрила Шошкић, неонатолог у врањском Здравственом центру каже да су недавно у врањском породилишту имали 16 отпуста и да она овакав случај не памти у задње 2 године. ''То је савршено и мислим да ће се млади брачни парови коначно покренути да знају шта је у првом плану.''

Све више жене рађају након 35. године, што је повезано са потенцијалним суочавањем са низом негативних биолошких и здравствених последица. Смањење плодности, дуже чекање на зачеће, већа учесталост спонтаних абортуса, мртворођења, компликација током трудноће и превремених порођаја, као и повећан ризик за абнормалитет фетуса се најчешће наводе у литератури. (Stein, Susser, 2000.)  Жене се због усавршавања и школовања касније одлучују на мајчинство, а треба имати у виду и школску спрему као битну детерминанту фертилитета становништва. Ако посматрамо узорак жена између 50 и 54 године у Србији, оне без школске спреме и оне са непотпуном основном школом имају највиши фертилитет. Све остале групе жена, према школској спреми имају нижи ниво плодности. Разлике у нивоу плодности жена према школској спреми су проузроковане брачним варијаблама и социјалним нормама о величини породице у оквиру који важно место имају индивидуалне аспирације. Жене које се данас одлучују на мајчинство и рађање, углавном при порођају користе безболне методе рађања. У врањском породилишту од септембра су почели порођаји уз помоћ епидуралне анестезије.

Добрила Шошкић, неонатолог, гостујући и нашем програму рекла је да жене приликом порођаја не треба да стављају у први план бол и да се подвргавају безболним порођајима.

О епидуралу, безболним порођајима и царском резу говорила је др Гордана Ђорђевић, начелница врањског Одељења гинекологије. Она није заговорник царског реза и каже да се он може спроводити само у случају да је неопходно. ''Не постоји царски рез по жељи, то је операција, као и свака друга, и спроводи се само када лекар процени да тако мора.''

Што се емотивне стране родитељства тиче, једини валидан разлог  његовог одлагања – за неке стручњаке је недостатак емоција према партнеру, потенцијалном другом родитељу детета. Рађати дете да би се спасао брак, или рађање детета са тренутним партнером јер се ту задесио а другог на видику нема - углавном нису мудре одлуке. Ако у старту знате да ћете дете донети на свет и «осудити» га на живот у окружењу пуном трзавица и негативног набоја, размислите добро пре него што било шта учините.

Многи парови мисле да ће доласком детета у породицу романтика, авантура, изласци бити стављени у други план. Због константне жеље за слободом, али и комодитетом, родитељство се некада одлаже до последњег тренутка.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обележен дан oслобођења Криве Феје - Радио Телевизија Врање https://t.co/8AoGv1mkNY via @tripplesworld https://t.co/e5vSRkPgw7
Два ковид пацијента преминула у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/s4fNmm44lR via @tripplesworld https://t.co/Zk9fClHV38
Масовна вакцинација благотворно делује и на психу - Радио Телевизија Врање https://t.co/j4Yl6tEsP7 via… https://t.co/G5nMbkorkh
Follow RTV Vranje on Twitter