Коридори Србије обавестили су јавност да су након 6 месеци од пуштања у саобраћај деонице кроз Грделичку клисуру извршили редован сервис и тестирање свих опрема у тунелима ''Предејане'' и ''Манајле'' и да су сви безбедносно – сигурносни системи у потпуности поуздани и раде без икаквих недостатака. Подсећања ради, деоница кроз Грделичку клисуру у дужини од 26,3км пуштена у јавни саобраћај 18 маја ове године, чиме је коплетан јужни крак Коридора 10 у потпуности завршен.

 

Председник општине Трговиште Ненад Крстић потписао је уговоре о суфинансирању бизниса са 11 жена предузетница са подручја ове општине. Свака од предузетница добила је од 200 хиљада до 240 хиљада динара за улагања у унапређење производа  и услуга. “Иновацију  женског предузетништва“  општина Трговиште остварила је у сарадњи са Центром за развој Јабланичког и Пчињског округа. Председник општине Ненад Крстић потписао је уговоре са предузетницама према којима ће свака добити одређена средства за развој сопственог бизниса. Висина средстава зависи од врсте посла и инвестиција које  намеравају да предузму.

Председник општине Ненад Крстић рекао је да се висина средстава креће од 200 хиљада до 240 хиљада динара. Конкурисало је њих 20 од којих је 11 жена испунило прописане услове на основу поднетих бизнис планова. Од њих ће две, средства искористити за самозапошљавање, а девет за унапређење посла којим се већ баве. Предузетнице су похађале и обуку и од средстава за суфинансирање обезбедиће и одговарајућа улагања у производњу и услуге.

Мира Цветковић има обућарску  радњу добила је 200 хиљада динара које ће искористити за куповину машине а наредне године намерава да  неког и запосли. Станка Марковић добила је 240 хиљада динара бави се кројењем и шивењем и има довољно посла, те јој је потребна куповина још машина. Драгана Јовановић има угоститељску радњу већ 20 година и средства од 200 хиљада динара утрошиће на набавку опреме за кондиторске производе.

Суфинансирање женског предузетништва општина је урадила у сарадњи са Центром за развој Јабланичког и Пчињског округа у Лесковцу. У ове сврхе општина Трговиште издвојила је из буџета пола милиона динара, а министарство за иновације и технолошки развој два милиона и 400 хиљада динара.

Врло посећена, завршна пета јавна расправа о предлогу Стратегије за спречавање и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године са двогодишњим акционим планом одржана је данас у Врању. Нулта толеранција према сваком виду насиља је приоритет државе. Расправе су показале да је неопходна боља координација свих одговорних у систему када је у питању друштвена брига о деци и баш томе Стратегија даје већу димензију. У том смислу, надлежно Министарство је у овој години, после 15 година израдило Закон о правима детета, који подразумева и успостављање институције заштитника детета.

"Ово је питање број један, када је у питању председник Александар Вучић и политика коју он води и када је у питању Влада Србије, а то је нулта толеранција према сваком виду насиља. Већа димензија која се даје, то је боља координација. Као и код закона који је донет 1. јуна 2017. године, када је у питању борба и спречавање насиља над женама, тако је и овде највећи проблем био у лошој координацији. Ова Стратегија подразумева бољу координацију свих одговорних у систему када је у питању друштвена брига о деци. Ја сам већ навела упутства која су потписала два министра. Ту су и медији и заштита деце од криминала који иде преко интернета. Значи сви сектори државе и целокупно друштво морају бити на једном задатку у интересу детета. И то је управо поента ове Стратегије и она ће имати двогодишњи акциони план", каже државна секретарка Стана Божовић.

"Координација у свему овоме је најбитнија и ми већ имамо један споразум о међусекторској сарадњи, где су укључене све битне институције за овај проблем и здравствене и васпитно образовне, полиција, тужилаштво, Центар за социјални рад. Са овим споразумом и новом Стратегијом ми допуњавамо све оно што већ радимо на нивоу локалне самоуправе. Ми дајемо пуну подршку новој Стратегији и активно се укључујемо у њену реализацију", каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.

У овом издању емисије Гледај да чујеш бавићемо се односом образовање – родитељство. Овде, на самом почетку, ваља рећи да је уз пораст образовања, ова структурна промена у друштву обликовала вишеструко статус жене у оквиру шире друштвене заједнице. Као резултат јавља се еманципација жена, која подразумева опсежно подручје делокруга. Виши степен образовања им је омогућио веће учешће у радној снази, што уз стицање моћи над својим телом и сопственом репродукцијом мења традиционалну свест о јединственој улози ''жене – супруге'' и ''жене – мајке'' и додељује низ нових улога. Размишљање о репродукцији ставља се у перспективу једног од могућих циљева у будућности.

Министарка здравља, Славица Ђукић Дејановић, у једној изјави за националне телевизије рекла да се граница за рађање првог детета знатно померила, и то делом због миграција, делом и због одлагања родитељства из разлога додатног образовања или других разлога. ''Деценијама се недовољно жена рађа, па самим тим имамо и мање потенцијалних мајки. У Београду је нека граница за рађање првог детета око 33 године, на југу Србије жене у просеку рађају са 28. Сваке године у Србији по 1000 прворођене деце мање се роди, што опет указује на миграције.''

Жене су раније уз помоћ науке остајале трудне, и то оне које из здравствених разлога нису могле природно да добију бебу, а данас томе теже оне које одлажу трудноћу, јер имају друге приоритете у младости. Један од приоритета свакако је образовање, усавршавање, напредовање на радном месту и у каријери. Из ових разлога жене данас често замрзавају своје јајне ћелије док су младе и здраве како би могле да их оплоде када њихово тело не буде способно за зачеће.

Неке велике компаније, попут Фејсбука и Епл-а спремне су чак и да плате велике суме новца својим радницама како би замрзле јајне ћелије и одложиле трудноћу за позније године. Одлагање родитељства до 35 и више година може проузроковати низ проблема. Стручњаци кажу да је тело најспремније за рађање у интервалу од 10 до 15 година, и то од раних 20-их, па све до 35-е. Осим што жене у каснијим годинама теже остају у другом стању, оне се сусрећу и са многим другим проблемима, као што су порођајне компликације.

''Наше баке су раније много више радиле, имале више активности, самим тим и карлица је била развијенија, а данас долазимо до проблема да младе жене имају велику бебу, а малу карлицу и у тим случајевима неопходно је обавити царски рез. Главни проблем овде је физичка неактивност,'' каже докторка Гордана Ђорђевић, начелница Одељења гинекологије у Врању.

Жене које не желе да се одрекну ни каријере нити рађања, па одлуче и једно и друго – ризикују сопствено здравље, уколико желе да се подједнако докажу на оба поља.

Ако говоримо о материнству и образовању треба се вратити и мало уназад и подсетити на податак да се жене у Србији до 1842. године нису школовале. Указом кнеза Михаила, јуна поменуте године, Наталија Петровић, Софија и Катарина Лекић добијају дозволу за отварање прве школе за женску децу, где би их подучавале како да пишу, читају, рачунају и како да обављају женске послове. О вишем образовању жена било је речи тек двадесет година касније, када је кнез Михаило Обреновић донео Закон о оснивању Више женске шкoле.

Данас, толико година касније, жене у Србији имају право гласа, имају право да се образују, али неравноправност, мање транспарентна него у прошлости, и даље постоји. У истраживању Завода за статистику наводи се да је међу неписменим становништвом у скоро свим старосним групама, више жена него мушкараца, а у инклузивном образовању у основним школама, знатно је више дечака него девојчица.

Од жена се данас, очекује да буду и образоване, и да раде, али и да рађају децу онда када друштво то од њих очекује или неке моралне или вредносне норме. Родитељство је јако важно, и ми смо се потрудили да у овој емисији појаснимо шта све може проузроковати касна трудноћа и са каквим се све проблемима младе жене или младе мајке суочавају.

Како год,  на корак родитељства, драге даме, одлучите се онда када сте ви потпуно спремне да се одрекнете својих радних обавеза и посветите детету и кући, само пазите да, чекајући право време, оно не прође поред вас.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Приметне су разлике у висини плодности женског становништва по народности. Током свих анализираних периода и код свих старосних група жена које су испитиване, а које су изашле из репродуктивног периода издвајају се две групе: народности са вишим нивоом плодности и етничке групе које карактерише нижа плодност. Жене албанске, муслиманске и ромске народности имају наглашено више стопе фертилитета у односу на Српкиње, Црногорке, Мађарице, Румунке, Словакиње и Хрватице. Претпоставља се да је виша плодност жена поменутих народности последица тога што оне углавном живе на мање развијеним деловима, али и утицају конзервативне свести и традиционалних норми, које се одржавају путем породичних ауторитета и ауторитета локалног јавног мњења. Албанско и муслиманско становништво карактерише и отпор или мања отвореност за промене које настају са модернизацијом.

Врање према подацима из 2002. године било један од 11 градова у којима је забележен позитиван природни прираштај, поред Новог Сада, Чукарице, Пријепоља, Гроцке, Прибоја, Сјенице, Бујановца, Новог Пазара, Тутина и Прешева. Природни прираштај у Врању износио је 0,7 промила. То је занемарљиво ако упоредимо општине Сјеницу (7,8 промила), Бујановац (9,7 промила), Нови Пазар (11,1 промила), Тутин (15,4 промила) и Прешево са чак 29 промила.

''Имамо радосну вест. Наше породилиште целе године бележи раст и по броју порођаја и по броју рођених беба. Тренутно у односу на прошлу годину имамо 68 порођаја више и 89 беба више у односу на данашњи дан прошле године. Једно смо од ретких породилишта у Србији које бележи раст по броју рођених беба у Србији и томе се радујемо,'' каже начелница врањског Одељења гинекологије докторка Гордана Ђорђевић.

Код нас је просечна старост прворотке 29 година. Иако лекари саветују да се деца рађају у трећој деценији живота, у нашој земљи свега девет одсто младих постају родитељи пре 30. године.

Докторка Ђорђевић додаје да је отприлике исти број новорођених дечака и девојчица у Врању. ''У једном периоду је више дечака, у другом више девојчица, али отприлике можемо да кажемо да је однос 50 – 50. '' Жене су мотивисаније и све чешће рађају треће дете због подстицаја државе, али и велике медијске кампање додаје докторка.

Ако посматрамо једну од најсиромашнијих општина у Пчињском округу, Трговиште, први пут прошле године малишани у Трговишту чекали су место у вртићу. У 2018. у Трговишту је склопљено 16 бракова и рођено више од 20 беба. Први пут у Трговишту отворене су и јаслице.

Ако говоримо о националности у нашем округу свакако треба узети у обзир Србе, Роме и Албанце, као три најзаступљеније националности. Према званичним подацима Републичког завода за статистику у Врању је 1998/99 године било 9.731 ђака, а 2017/18 године 6.065 ђака. Јасно је да је ситуација у Врању  јако лоша по питању наталитета, али последњих година слична је ситуација и у Бујановцу и Прешеву. У њиховим основним школама у школској години 1998/99 био 6.366 ђака, а 2017/18 3.354 ђака, а у Прешеву је 1998/99 године било 6.448 ђака, а 2017/18 године 2.915 ђака.  

Албанија и Косово и данас имају позитиван природни прираштај, али је то пре свега због добре старосне структуре која је последица њиховог изузетно великог наталитета пре 20 и више година. Нико на Балкану данас није ни близу стопи фертилитета од 2,1 колико је потребно за просту репродукцију становништва без миграција, а знамо колико су овде неповољни миграциони трендови тако да би у реалности требала још већа стопа фертилитета зарад просте репродукције становништва. Ако се овакви трендови наставе ниједан народ на Балкану нема светлу будућност.

Ако говоримо о Ромима према  попису из 2011. године на територији Републике Србије пописано је 147.604 грађана и грађанки ромске националности, што чини 2,1% целокупног становништва без Косова и Метохије, а на територији Пчињског окуга око 20 000, што је скоро 10%  од укупног броја Рома у земљи. Иако статистика располаже овим подацима, сви пописни резултати када је реч о попису ромског становништва показују одређене осцилације између броја декларисаних Рома и броја лица која су изјавила да им је матерњи језик ромски, што указује на још увек недовољно развијену ромску свест о очувању  сопственог идентитета. При изјашњавању у оквиру овог пописа укључене су и могућности двојаког декларисања националне припадности (Србин-Црногорац, Влах-Србин, Србин-Муслиман, Мађар-Ром, Ром-Србин и др.) Овако изјашњена лица приликом обраде пописног материјала нису разврставана ни у један од декларисаних националних корпуса, већ се могу приказати као посебна категорија, што није редак случај са ромском популацијом. Неповољна друштвена клима у Србији, посебно деведесетих година прошлог века, могла би објаснити опадање удела ромског језика у укупном броју Рома 2011., те је његова „србизација‘‘ израз могуће бојазни и делимичног дистанцирања од свог етничког идентитета.

Све у свему, статистика јесте поражавајућа, али ствари иду на боље, а бројке на ''горе'', тј. узлазном путањом,  те се надамо да ћемо наредних деценија моћи да се похвалимо и бољим природним прираштајем.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter