Председник општине Бујановац, Шаип Камбери, у интервју у једном престоничком листу оптужио је Мишу Вацића, председника Српске деснице да уноси немир у мултиетничку средину каква је Бујановац. У одговору који је такође путем медија упутио Миша Вацић, Шаипу Камберију, између осталог, стоји да Камбери због свог деловања на рушењу уставног поретка наше земље никада није процесуиран од надлежних органа. ''Претње вође Српске деснице, Мише Вацића уносе немир међу становништво Бујановца јер, иако се ради о политичком маргиналцу, постоји страх да држава, односно да неко много моћнији стоји иза тога,'' оценио је први човек Бујановца, Шаип Камбери, који очекује да држава покрене поступак против „таквог фашистичког говора“. ''Не ради се о политичком маргиналцу, који то јесте, већ о страху да се власт или део власти крије иза тога и покушава да угрози мир у Бујановцу и стварањем вештачких инцидената унесе раздор између Албанаца и Срба“, рекао је Камбери. Он додаје: ''Све је почело у Бујановцу где је претио да ће протерати локалне Србе који, како је рекао, „шурују са Шиптарима“.

''Не можемо занемарити да је Бујановац мултиетничка средина и ако држава не предузме ништа, онда је она саучесник,'' рекао је Камбери. Он је навео да у Бујановцу иначе нису забележени међуетнички инциденти и да су односи међу заједницама коректни, уз међусобно поштовање.

У свом одговору на нападе Камберија Миша Вацић каже: ''Преко антисрпских медија означили сте мој говор као „фашистички и да доприноси дестабилизацији међунационалних односа“ на територији општина Прешево, Медвеђа и Бујановац! Затражили сте хитну реакцију државе Србије како бих био „процесуиран због почињених кривичних дела.“ Подршку Вашој кампањи дају и поједини житељи албанске националности са локалног нивоа, они који су до јуче носили униформе тзв. ОВПМБ и убијали српске војнике и полицајце у циљу отворене сецесије дела наше државне територије,'' стоји у одговору Вацића. Он додаје: '' Жалосно је што Ваше лажне оптужбе против мене и Српске деснице, па чак и државе Србије, подупиру малобројни српски аутошовинисти дебело плаћени новцем криминалног порекла и њихов став је потпуно разумљив већини грађана Србије.''

Лидер Српске деснице оцењује деловање Камберија као рушење уставног поретка Србије, за које, како наводи у одговору, није процесуиран. ''Наводни Срби које штитите и који Вас подржавају против мене нису апеловали на Србију када су Ваше „политичке“ активности у питању.''

Вацић додаје: „Маргинална“ Српска десница побеђује Вас легално у Медвеђи са 6.52% освојених гласова, у односу на Вашу партију из суседног Бујановца која је добила 6.40% гласова у Медвеђи, општини коју желите насилно одвојити из Србије! Наиме, новембра 2018. године, непуних годину дана пре мог говора у Бујановцу, заједно са албанском организацијом „Ћемерија“ одржали сте јавни скуп у Приштини у знак подршке присаједињењу тзв. Прешевске долине лажном Косову. Тада сте навели очекивање да ће маршу присуствовати „Албанци из свих албанских земаља“, захтевали да се Ваше општинске структуре „укључе у бриселски преговарачки процес“ и изјавили „да Вас Србија не жели.“ Дакле, јасно је да Ваш проблем није Миша Вацић и Српска десница, већ држава Србија и српски народ,'' закључује Вацић у одговору Камберију.

Ивана Тасић, директорка Центра за развој локалних услуга социјалне заштите у разговору за наш портал каже, да је ово период када се нагло повећа број корисника у Прихватилишту за одрасла и стара лица. Долазак хладнијих дана, осим старости доноси још једну невољу времешним људима. Или немају огрев или нема ко да им га припреми, тако да не могу да остану сами у својим домовима. Много је посла тада у Прихватилишту за одрасла и стара лица. Одговара се на сваки позив, јер свако лице које се нађе у стању социјалне потребе мора бити збринуто. Оно мора да добије  здравствену негу, храну, смештај. У овом тренутку у Прихватилишту су 32 корисника и свако од њих има своју причу, а све су тешке.

 

"У суштини то су лица која су или занемарена од својих ближих сродника или немају ближе сроднике, што значи да нема ко о њима да брине, или их је сплет животних околности довео до тога да се нађу у таквој ситуацији. А та ситуација значи да им је угрожен живот, јер немају основна средства за живот. Најтежи случај који смо имали су лица која имају сроднике, али они не желе да брину о њима".

Све те приче звуче невероватно, каже директорка. ''То је нешто најтужније што може да се догоди једном људском бићу. Они знају да имају негде некога. Жене које су се оствариле као мајке, имају децу, а нашле су се у у ситуацију да их нико не жели, да нико не жели да преузме бригу о њима и то када им је најпотребнија. Стари су и болесни. Многи од наших корисника са таквим судбинама имају и преко 80 година. Насупрот увреженом мишљењу да су најчешће на селу и у забитим крајевима људи остављени сами, пракса потврђује да нема правила. Корисници Прихватилишта су људи и из сеоских и из градских средина,'' каже Тасићева.

                                                                  

Она наводи да приликом самог смештаја у Прихватилиште имају и највеће проблеме, јер корисници и то што се ту налазе доживљавају као вид дискриминације. Они осећају да то није њихов дом, ту су већ људи који су им непознати и тешко им је. Са њима ради добар стручни тим, који предузима све мере да им олакша те прве дане. Пружају им и љубави пажњу, све што се предпоставља или што стручни тим закључи да им недостаје. ''Зато је и најтеже на почетку, те прве недеље боравка у Прихватилишту. Касније се навикну, јер им се посвећује велика пажња, упознају и друге кориснике, запослене, имају радно окупационе терапије и навикну се'', каже директорка.

Било је и случајева да дођу сродници, када сазнају где је особа смештена и одведу је али ретко, истиче Тасићева. Дешавало се да неки и оду, јер их неко прихвати. Корисници имају право да напишу изјаву да желе да напусте Прихватилиште. Ипак, све је то ретко, иако им долази родбина у посете реткост је и да жели да преузме бригу о њима. Они сами ретко траже помоћ, а о њиховој ситуацији, најчешће јављаjу комшије или даљи сродници. Центар за социјални рада такође приликом обиласка терена, утврђује у каквом су стању старије особе и када препозна да је неко угрожен шаље захтев за смештај у Прихватилиште, објашњава директорка.

Интонирањем државне химне, минутом ћутања и полагањем венаца и цвећа на Споменик погинулим ратницима 1941 – 1945. године обележена је 75. годишњица ослобођења Прешева. Венце су на споменик страдалим ратницима у Прешеву положили представници општине Прешево, СУБНОР-а Србије, Пчињског округа и Прешева, представници војске, полиције и БИА-е. Присутнима се обратио председник Скупштине СУБНОР-а Србије, Мирољуб Стојчић, који је подсетио на страдања српског народа у Другом светском рату, али и истакао да је у овом тренутку веома важно да народ буде јединствен и да се да подршка руководству државе у напорима да се очува мир.

''Као што сте чули овај крај је жртвовао 329 људи у Другом светском рату. На жалост, 41 дете је изгубило живот у Другом светском рату. То је велики допринос Прешева и читаве околине у борби против фашизма, да не говорим о онима који су оставили и дали своје животе по логорима и који су страдали на други начин. Ми смо данас ту да се сетимо свих њих и управо на овај начин желимо да кажемо свима да дајемо и нашем државном руководству допринос да успеју у својој идеји да се на простору југа, Балкана и у целом свету одржи мир и да се у интересу свих људи који живе на овој планети бољимо за боље сутра. Без јединства народног и људског, без јединства у идеји, нема просперитета", каже Мирољуб Стојчић, председник Скупштине СУБНОР-а Србије.

''Ми не заборављамо наше погинуле, наше борце који су дали своје животе за нашу слободу", каже Драган Станисављевић, председник ОО СУБНОР Прешево.

 У културно уметничком делу програма учествовали су ученици основне школе ''Вук Караџић'' из Прешева.

Центар за превенцију Здравственог центра у Врању  је организовао акцију мерења шећера у крви запосленима у Водоводу. Циљ је да се превентивно делује на запослене, посебно младе људе, како би на време открили болест или предупредили њену појаву и спречили даље здравствене компликације. У Врању је регистровано око 6 и по хиљада оболелих.  Овакве акције ће се наставити и у другим јавним предузећима. Данашња акција је организована како би се превентивно деловало на све запослене, од којих многи и не знају да болују од дијабетеса. Уколико би посветили више времена свом здрављу људи би могли да спрече настанак болести, или одложе почетак.  Уколико се болест открије на време да предупреде настанак других здравствених компликација.

"Сваког дана треба водити рачуна о овој врло озбиљној болести која доводи до врло тешких компликација. У Србији око 710 хиљада људи болује од шећерне болести. На свког дијабетичара долази још један латентни дијабетичар. Овде смо не да би контролисали оне који већ знају да су болесни од дијабета већ да би нашли оне који не знају да имају шећер, који не иду на прегледе често или никад. Да на време откријемо и превенирамо компликације", каже др Љиљана Антић- директорка ЗЦ у Врању.

Осим мерења шећера запослени су били у прилици да чују и савете лекара о исхрани, здравим стиловима живота и начину како да замене лоше навике као што је недовољна физичка активност, пушење, лоша исхрана, злоупотреба алкохола.

"Центар за превецију са поливалентном патронажом ЗЦ у Врању ће у оквиру кампање „Новембар месец борбе против шећерне болести“ осим Водовода обићи и друга предузећа. Наш задатак је да ,ладим људима скренемо пажњу да је примарна превенција наајефикасније оружје у њиховим рукама против свих масовних хроничних незаразних болести", каже др Драган Пешић- начелник.

Апеловано је на све грађане да поведу рачуна факторима ризика. Дијабет је наследна болест. Контрола је изузетно важна. Врата Здравственог и Центра за превенцију су отворена за све грађане који желе да се контролишу. Следећа акција биће организована у Јумку.

Највећа здружена акција садње стабала у Србији - „Засади дрво“, реализује се  и на територији свих пет шумских управа Шумског газдинства „Врање“. У недељу 17.новембра 2019. године, садња ће бити организована на локалитету „Гоч“ и отворена је за све заинтересоване грађане који желе да засаде дрво. Саднице су обезбеђене. Збор волонтера је испред Шумске управе Врање у улици Маричкој бр.7, од 9 до 9.30 часова, а радна активност ће трајати до 15 часова. Циљ акције је едукација грађана о значају шума и пошумљавања, очување животне средине и одрживи развој друштвене заједнице. Планирано је да током четворомесечне кампање „Засади дрво“, буде засађено 50.000 стабала широм Србије.

 

Страна 1 од 30

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пета квалификација: Екипа ОШ '' Светозар Марковић'' из Врања однела победу над екипом ОШ ''Бора Станковић'' из Тибу… https://t.co/206XCCurM2
Квиз „Забављај се и учи” у врху гледаности Радио телевизије Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/RcokFWXiBI via @tripplesworld
Исплата једнократне помоћи бившим радницима Коштане, само по закону о социјалној заштити - Радио Телевизија Врање… https://t.co/8altl9HmSV
Follow RTV Vranje on Twitter