Znameniti Romi - Bekan Silistarević

новембар 26, 2020

Bekan Silistarević je rođen 11.11.1945. godine u Vranju u poznatoj porodici. Njegov otac Bektaš bio je veoma tražen vranjski muzičar, cenjen i poštovan. Pre Drugog svetskog rata i nakon toga svirao je u najpoznatijim vranjskim kafanama. On je naučio i krojački zanat i bio je poznati šnajder ne samo u Gornjoj Čaršiji, njega su poznavali mnogi vranjanci. Bekan je imao još tri brata muzičara Silistara, Ratka i Jovicu koji su takođe bili poznati muzičari. S obzirom da potiče iz muzičke porodice Bekan se kao mališan latio violine ali je ljubav prema gitari preovladala, te je odlučio da svira na tom instrumentu.

Njegova druga ljubav bila je fudbalska igra. On je bio sjajan fudbaler. Njegov talenat uvideli su i čelni ljudi fudbalskog kluba „Dinamo“ iz Vranja. Nekoliko godina Bekan je sa velikim uspehom igrao za vranjske „ŽUTE“, sve do kobne nesreće. Naime na jednoj utakmici Bekan je doživeo neviđeni peh. Protivnički igrač je grubo startovao i polomio njegovu nogu. To je bio i kraj njegove blistave fudbalske karijere.

Noga u gipsu ga nije omela da se oženi sa voljenom ženom. Bekan iako u gipsu ženi se sa suprugom Slavicom. Iz tog braka imaju dvoje dece sina Fahrudina i čerku Romanu. Bio je vatreni navijač „Partizana“ i sinu je ime dao po Fahrudinu Jusufiju velikom igraču voljenog tima, tadašnjem reprezentativcu Jugoslavije.

Bekan je na početku svoje muzičke karijere svirao van Vranja. Imao je angažmane u Makedoniji i Kosovu. Učestvovao je na mnogim takmičenjima za pevače amatere i uvek je bio na tronu kao pobednik. Kasnije sa poznatim harmonikašem Saletom svira u Leskovcu i Grdelici. Mnogi vranjanci su zbog njihove svirke putovali do tih mesta kako bi ih slušali i družili se sa njima. Pošto su bili veoma popularni čelni ljudi ugostiteljskog preduzeća iz Vranja Bekana i njegove kolege muzičare zapošljavaju na neodređeno vreme. Stalan posao u hotelu “Vranje“ i kafani „Evropa“ i velika popularnost. U to vreme kafane su bile svako veče „dupke“ pune gostiju. Bekan je bio sjajan pevač bosanskih sevdalinki. Pevao je pesme Safeta Isovića, Zaima Imamovića, Neđžada Salkovića, Nedeljka Bilkića... Pesma „Ima jedna krčma u planini“ koju je pevao pomenuti pevač bila je hit u to vreme. Bekan je „skinuo“ pesmu original. Pesma se tražila na bis po nekoliko puta u toku večeri.Novokomponovane pesme Bekan je isto pevao sa velikim uspehom.Imao je raznovrsan i bogat repertoar.Mnogi fajronti nastavljali su se u domovima vranjanaca koji su nakon ponoći angažovali Bekana da im peva.

Direktori, lekari, advokati, sudije funkcioneri svi su voleli Bekana koji je imao širok krug prijatelja. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka Bekan je na mnogim vranjskim veseljima pevao. Mnogi vranjanci želeli su baš Bekana da im peva na svadbi ili drugom veselju. Nakon penzionisanja nastavio je da svira i peva sa velikim uspehom. Nekoliko dana u nedelji bio je angažovan na privatnim proslavama vranjanaca.

Voleo je da pomaže ljudima. Bio je predsednik fudbalskog kluba „Radnički“ sa velikim uspehom. Organizovao je veoma posećen turnir u malom fudbalu „Cvetko“gde su se takmičile najbolje ekipe iz svih romskih mahala. Sa Bakijom Bakićem učestvovao je na mnogim „Vranjskim večerima“ koje su se održavale u Beogradu. Bio je akter i u pozorišnoj predstavi „Zavedena Zumka“ u režiji Duška Jašarevića. Bio je na mnogim kulturnim manifestacijama koje su prezentovale kulturu i tradiciju Roma. Ostaće upamčen po dobroti iskrenosti i pesmi. Umro je 18.06.2008. godine. Sahranjen je na romskom groblju u Vranju.

BEKAN SILISTAREVIĆ

O Bekan Silistarević bijando ko 11.11.1945 berš ki Vranja ko penđarutno kher. Oleso dad o Bektaši inje prešundo vranjsko muzičari cenime em poštujme. Angleder o dujto Themalo mariba em pala adaleste bašalđa ko prešunde vranjska kafane. Ov siklilo em sijbnaso zanati em inje đando sar šukar šnajderi, na samo ki Gornjo Čaršija ole đanđe em po but manuša tari diz Vranja. E Bekane inje panda trin pralja o Silistari, Ratko em o Jovica sotrin muzičarja. Adalese so inje taro muzičarsko kher ov sar tikno lelja te sikljol te bašali khemana, numa manglja po but te bašali gitara em ađaar em siklilo adava instrumenti.

Olesoro dujto manglipe inje te kelel fudbalo. Ov inje but šukar fudbaleri. Olesoro talenti aso kelibe fudbalo diklje o šerune taro fudbalsko kedipe “Dinamo” tari Vranja. Disave berša o Bekane kelđa aso “ŽUTA”sa dok na injele bibahtalipe. Ko jek kelibe jek taro aver kelutne kuđa e Bekane em paglja olesoro pro. Adaleja em anđa ko agor olesoro kelibe fudbalo. O pro olesoro čiđe ko gips ,numa adava na ikerđale tana ženinipe,pe manglja e Slavica. O Bekane em adaleja so inje ko gips ženi đape e Slavica. Taro olengo lejbe isilen duj čhave o murš o Fahrudini em I čhaj I Romana. Inje jagakoro navijači bašo o Partizan em pe ćhavese dinđa anav kole inje e penđarutne fudbalere kova kelđa aso Partizan em asi reprezentacija o Fahrudin Jusufi.

O Bekane anglal ki pi muzičko karijera bašalđa avrijal tari Vranja. Injele angažmanja ki Makedonija em ko Kosovo. Inje ko perdo muzička takmičenja aso pevačija em lelja but jekta thana.Pala adaleste e penđarutne harmonikašeja e Saleja bašalđa ki Leskovca em ki Grdelica. But vranjanci inje đana adari te dikenlen,te šunen em olenca te keren amalipe. But inje popularna em adalese o šerune taro ugostiteljsko preduzeće dinđelen buti đi I penzija. Bašalđe ko hotel“Vranje“ em ki kafana „Evropa“ em inje but, but popularna. Ko adava vakti svako rat I kafana inje perdi manušenca. O Bekane inje šukar gilavno em šukar inje gilaj bosanska sevdalinke taro Safet Isović, Zaim Imamović, Neđžad Salković, Nedeljko Bilkić.. I gili.„Ima jedna krčma u planini“koja gilađa o vakerdo gilavno inje hit adava vakti em o Bekane uljađala original. I gili gilađape po but puti ki rat ko bis. Neve kompujme gilja o Bekane gilađa but šukar. Injele barvalo muzikako repertoari. But fajrontija inje đalape ko khera e gostonge sose angažujnena inje e Bekane te gilajlenge ko khera.

Direktorija,lekarija,advokatija,sudije funkcioneria sare inje amala e Bekaneja em sare ole manglje.Ko ovtovardešta em enjavardešta berša okole vekoste O Bekane ko but veselja ki Vranja gilađa. But vranjanci manglje o Bekane ko veselja em ko bijava olenge te gilaj.Ked iklilo ki penzija pale gilađa po but em po šukar. Po trin štar dive ko kurko inje angažujme te bašali em te gilaj ko privatna zabave em ko veselja.

Manglja te pomožini e manušen.Inje šeruno ko fudbalsko kedipe “Radnički”tari Vranja. Organizujnđa o turnir ko tikno fudbalo „Cvetko“ kote inje kelena o kelavne taro sa mahale ki Vranja em avrijal. E Bakija Bakić gilaj inje ko„Vranjska večeri“ kola ikerenape inje ko Beograd. Inje akteri ki pozorišno predstava „Zavedena Zumka“ kote režija kerđa o Duško Jašarević. Inje ko but kulturake manifestacije kote prezentujnđepe I kultura I tradicija e romengiri. Ka ačol pamtime palo po šukaripe em palo gilajbe. Mulo ko 18.06.2008. berš. Parume ko romane limorja ki Vranja.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Kadrija Bakić – Ruse rođen je 1953. godine u Vranju, u uticajnoj i istaknutoj porodici. Otac Raša bio je poznati harmonikaš, majka Atina poštovana i cenjena u svojoj zajednici. Raša Bakić svirao je harmoniku dugmetaru, jedini u to vreme. Imao je raznovrstan muzički repertoar. Svirao je narodnu i zabavnu muziku, valcere šlagere u najpoznatijim i najelitnijim kafanama i hotelima u Vranju i mnogim gradovima širom bivše Jugoslavije.

Ruse je rođen kao treće dete u porodici od ukupno četvoro braće. Od malih nogu bosonog je trčao po romskoj mahali igrajuči fudbal napravljen od čarapa. Žitelji iz Gornje Čaršije odmah su zapazili njegovu brzinu. Ruse je bio veoma brz, okretan sjajan dribler, lider i kreator fudbalske igre. Prve fudbalske korake profesionalno je započeo u fudbalskom klubu “Radnički” iz Vranja, sa nepunih 17 godina. Njegov neskriveni talenat zapazio je poznati vranjski doktor Nestorović koji se poznavao sa Kadrijinim ocem Rašom, i predložio da preko svoje veze Ruseta angažuju u skopski Vardar. Kadrija odlazi u Skoplje na probu ali ubrzo zbog ljubavi beži za Leskovac gde se ženi sa suprugom Ramkom. Bio je veoma mlad kad se oženio imao je samo sedamnaest godina. Tako je umesto blistave fudbalske karijere odabrao ljubav. Ubrzo nakon toga nastavlja da igra za vranjski “Radnički” sve do odlaska u JNA.

U vojsku odlazi na odsluženje u Makedoniju u Kičevo. Odmah je primnjen u vojnički muzički orkestar jer je odlično svirao gitaru. Svirao je na mnogim manifestacijama i priredbama. Ipak ljubav prema najsporednijoj stvari na svetu fudbalu preovladala je i dok je bio vojnik. Odmah su starešine uvidele njegov veliki potencijal. Ruse je predvodio drugove vojnike u pobede. Osvojio je mnoge fudbalske turnire širom zemlje, dobitnik je mnogih priznanja, diploma, zahvalnica. Proglašen je nekoliko puta za najboljeg fudbalera turnira. Na krosu u Prilepu bio je prvi i dobio sedam dana nagradnog odsustva.

Nakon odsluženja vojnog roka nastavlja da igra za “Radnički”ali u veoma kratkom vremenskom periodu. Rukovodsvo fudbalskog kluba “Koštane” Kadriju angažuje ekspresno brzo jer su uvideli sjajno “desno krilo”. Tako Ruse prelazi u “Koštanu” gde se i zapošljava na mesto majstora šivača. Sa “Koštanom” ubrzo napreduju i ulaze iz međuopštinske lige u pčinjsku pa u srpsku ligu. Na pripremama na Vlasiniskom jezeru opet ga kontaktiraju ljudi iz skopskog Vardara, ali Ruse ih odbija. Pri kraju svoje fudbalske karijere opet se vraća u “Radnički” gde ostaje do kraja. Bio je i na čelu fudbalskog kluba “Radnički” gde je trenirao mlade Rome i to voma uspešno.

Uporedo sa bavljenjem fudbalom Kadrija se uspešno bavio i muzikom. Svirao je gitaru sa ocem širom Makedonije: Strumica, Bitolj, Skoplje, Štip… Na Kosovu je takođe svirao u Prištini, Gnjilanu…. Kratko je svirao i u Nemačkoj gde je njegov otac bio veoma popularan I tražen. U Vranju je svirao u najpoznatijim kafanama “Pržar, ”Haremluk”, ”Tri šešira”…

Sa suprugom Ramkom imao je dvoje dece sina Rašu i čerku Radmilu. Umro je 2014. u 61. godini života.

KADRIJA BAKIĆ-RUSE

Kadrija Bakić –Ruse bijando 1953. berš ki Vranja ,ki uticajno em istaknuto porodica. O dad o Rašo nje jek taro najpenđarutno harmonikaši, I daj I Atina poštujme em I uticajno maškaro Roma. O Raša Bakić bašalđa harmonika dugmetara jekutno ko adava vakti em injle raznovrsno muzićko repertoar. Bašalđa narodno em zabavno muzika, valcerija, šlagerja ko najpenđarutne em najelitna kafaname em hotelija ki Vranja em ko aver dizja ki angluni Jugoslavija.

O Ruse je bijando sar trito čhavo ko kher taro štar čhave murša kola inje. Taro tiknipe pernango prastala inje ki mahala em kelela fudbalo kova inje kerdo taro paravde čarape. O disutne tari Gornjo Čaršija diklje olesoro sigutno prastaba. O Ruse but sig inje prastala ,okretno,sjajno dribleri em kreatori ko kelibe ko fudbalo.O jekto fudbalsko piribe profesionalno lelja te kerel ko fudbalsko klub “Radnički” tari Vranja, na injele perde 17 berš.Olesoro bidiklo talenti diklja o penđarutno doktori tari Vranja Nestorović kova inje penđaripe e Rusese dadeja e Rašoa,em penđa te den e Ruse ko skopsko “Vardari” adari te kelel.O Kadrija sig đelo ki Skoplja numa baši o manglipe em pi kamli našlo ola ki Leskovca em adari but terno ženinđape e Ramka.Inje but terno ked ženinđape injele 17 berš. Ađaar diklja o manglipe em ačađa o kelibe fudbalo ko tikno vakti.Palo adava keribe pale lelja te kelel aso “Radnički” ked sig palo adava đelo ki vojska.

Ki vojska đelo ki Makedonija ki Kičevo. Odmah primime ko vojničoi muzičko orkestar adalese so but šukar bašalđa gitara. Bašalđa ko but manifestacije em priredbe. O baro manglipe baši o fudbalo na ačađa em ked inje vojniko. O starešine diklje olesoro baro potencijal. O Ruse pe amalen e askeren legarđa ko kelibe fudbalo kote lelje but jekta thana ko perdo turnirija ki puv, numa lelja em perdo priznanja,diplome,zahvalnice. Proglasime but puti aso najšukar kelavno sar fudbleri. Ko kros ko Prilep lelja o jekto than em adalese nagradno inje meklo te avel khere evta dive.

Pali vojska lelja pale te kelel aso “Radnički” numa ko tikno vakti. O šerune taro fudbalsko klub “Koštana” e Kadrija angažujnđe ekspresno sig sose diklje sjajno “desno krilo”Ađaar o Ruse nakela ki “Koštana” kote em araki buti sar majstori šivači.E “Koštana ” sig đala anglal em grdinena tari međuopštinsko ligi ki pčinsko em ki srpsko liga. Ko pripreme ko Vlasinisko jezero pale kontaktirinenale o manuša taro skopsko vardari,numa o Ruse na delalen po lafi ačola ki Koštana. Ko agor ko o fudbalsko kelibe irini ko “Radnički” kote ačola đi ko agor.Inje ko čekat ko fudbalsko kluba“Radnički” kote trenerinđa e terne Romen em adava but šukar. Uzo keliba fudbalo o Kadrija uspešno em bašalđa. Olesoro bašaliba gitara inje but šukar ,pe dadeja bašalđa ki Makedonija:Strumica,Bitolj,Skoplje ,Štip… Ko Kosovu bašalđa ki Prištini,Gnjilanu…. Ari bašalđa ki Nemačko kote oleso dad o Rašo inje but rodime em popularno. Ki Vranja bašalđa ko najpenđarutne kafane “Pržar,”Haremluk”,”Tri šešira…”

Pe romnja e Ramka injele duj čhave o murš o Rašo em I čhaj I Radmila. Mulo ko 2014. ko 61. berš.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Znameniti Romi - Boško Redžepović

новембар 06, 2020

Boško Redžepović se rodio 15. oktobra 1937. godine u Vranju, u siromašnoj porodici. Otac Ramiz i majka Zimka imali su sedmoro dece, tri sina i četiri ćerke. Rođen nekoliko godina pre drugog Svetskog rata Boško je imao teško i turbulentno detinstvo. Nakon završetka rata završio je osnovnu školu i odmah upisao kurs za obučara. U tadašnjoj „MODI“ izučio je zanat i vrlo kratko radio tamo.

Po majkinoj liniji Boško je u srodstvu sa Bakijinim ocem Fejzom poznatim trubačima. Takođe u srodstvu je i sa poznatim vranjskim klarinetistom Kurtom Ajredinovićem. Po očevoj pak liniji u srodstvu je sa najpoznatijim harmonikašem iz tog vremena Rašom Bakičem. Otuda i ne čudi veliki talenat i muzičko obrazovanje koje je imao Boško.

Poznanstvo sa jednim poznatim vranjskim funkcionerom na visokom položaju bilo je presudno za Boškov životni cilj. Uz pomoć njega on upisuje vojnu muzičku školu u Vukovaru, te postaje vojni pitomac. Ogroman talenat i muzički repertoar podigao je na viši nivo pohađajuči četvorogodišnju vojnu muzičku akademiju.

Nakon završetka školovanja Boško postaje aktivno vojno lice, muzičar i odmah stupa na dužnost. Čitav radni vek je proveo u reprezentativnom orkestru garde od 01.03.1958 do 31.12.1991. godine, kada je penzionisan sa činom majora. Boško je među 3000 vojnih pitomaca iz čitave bivše Jugoslavije iz svih krajeva zemlje, Ljubljane, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, koji su konkurisali za reprezentativan orkestar garde uspeo da bude primljen jer je imao najviše ocene, znao je da svira na nekoliko instrmenata: truba, klavir, kontrabas i violinu.

Oženio se sa gazdaricom kod koje je bio podstanar, Milevom službenicom u banci koja je po nacionalnosti bila Slovakinja. Imali su dvoje dece sina i ćerku. Nažalost sin je preminuo u petoj godini dok je ćerka bila veoma upešna i obrazovana. Govorila je devet stranih jezika.

Boško je sa reprezentativnim orkestrom garde učestvovao na brojnim manifestacijama, vojnim paradama, kulturnim i sportskim dešavanjima. Širom zemlje u bivšoj Jugoslaviji imao je nastupe u brojnim kasarnama, na mnogim manifestacijama na otvorenom prostoru, u najeminentnijim koncertnim dvoranama. Nastupali su u Šumaricama na „Velikom školskom času“, na manifestaciji „Užička Republika“, “Pozdrav prazniku“, “Dan mladosti“ na stadijonu JNA, “Ohridsko leto“, “Dubrovačke letnje igre“, “Vukov Sabor“ u Tršiću, zimskoj olimpijadi u Sarajevu...

U programima popularnog sadržaja orkestar garde i Boško nastupali su sa poznatim estradnim umetnicima: Arsenom Dedićem, Zdravkom Čolićem, Duškom Jakšić, Zafirom Hadžimanovim, Biserom Veletanić, Bebom Selimović, Nadom Knežević i mnogim drugima. Boško je sa orkestrom nastupio i na prvom i poslednjem samitu nesvrstanih zemalja 1961. i 1989. godine u Beogradu.

Reprezentativni orkestar garde je imao čast i dužnost od dana osnivanja da bude u službi protokola Predsednika i Predsedništva SFRJ. Orkestar garde i Boško su reprezentovali našu umetnost na brojnim misijama gde je gostovao Josip Broz-TITO gradeći tako nove mostove razumevanja i saradnje među nacijama.

Dobitnik je brojnih odlikovanja, pohvalnica, zahvalnica za odgovoran rad u obuci, vaspitanju i političkom uzdizanju, jačanju borbene gotovosti i moralno političkog stanja.

Umro je 2010. godine, sahranjen je na romskom groblju u Vranju. Na sahrani je prisustvovala vojna delegacija iz Beograda, uz počasnu paljbu vojske Srbije.

 

BOŠKO REDŽEPOVIĆ-VOJNI MUZIČAR

O Boško Redžepović bijando ko 15. oktobra 1937. berš ki Vranja ko čhororo kher.O dad o Ramizi em i daj i Zimka injelen evta čhave ,trin muša em štar čhija. Bijandno ari berša angleder o dujto themutno mariba o Boško injele pharo em turbulentno čhavoripe. Palo agorčeripe o mariba agorčerđa I osnovno sikavni em upišinđa kurs aso obučari. Ki Moda siklilo o zanati em ari jek tikno vakti kerđa buti.

Tare dijakoro jeri o Boško familija e Bakijasere dadeja e Fejza penđarutne trubačenca .Ov em jeri e klarenista e Kurta Ajredinovičeja. Tare dadesi strana jeri e najpenđarutne harmonikašeja adava vakti e Rašoa Bakičeja. Adalese em dičola o baro talenat em e muzikako sikavipe kova injele o Boško. Penđariba jeke penđarutne manušeja kova inje baro funkcioneri inje presutno aso đivdupaso cilj e Boškosoro.

Baši adava funkcioneri ov upišini vojno muzikakiri sikavni ko Vukovar,em ovela vojno pitomco. Olesoro baro talenti em muzikako repertoari barilo ked siklilo adala štar berš I vojno muzikaki akademija. Palo sikljojbe I sikavni o Boško ovela aktivno vojno manuš muzičari ki buti kuvela tari sikavni. Bašalđa em kerđa buti ko vojno reprezentativno orkestr ki garda taro 01.03.1958 đi ko 31.12.1991 berš ,ked iklilo ki penzija sar majori. O Boško maškaro 3000 vojna pitomaci tari angluni Jugoslavija taro sa dizja tari puv ;Ljubljane, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, kola konkurišinđe aso reprezentativno orkestar garde grdinđa sar najšukar kandidati adalese so injele najšukar ocene em so bašalđa po but instrumentija truba klaviri,kontrabas em kemana.

Lelja romnjake pe gazdarica kolate beštino sar kirejđija,o anav lako Mileva em oj pali nacija inje Slovakinja em kerđa buti ki Banka sar službenica. Injelen duj čhave murš em čhaj. Bezeaj o čhavo mulo ked injele panđ berš, I čhaj siklili sikavne em inje obrazovano đanđa enja themutne čhibja te vakeri.

O Boško em o reprezentativno orkestar tari garda učestvujnđa ko but gende manifestacije, vojna parade, kulturake em isportsska ikeriba. Ki sa puv ki angluni Jugoslavija injele nastupija ko but kasarne ko perdo manifestacije ko pravdo avrunipe ,ko najeminentna koncertna dvorane. Nastupinđa ko Šumarice ko „Velikom školskom času“,ki manifestacija „Užička Republika“, “Pozdrav prazniku“, “Dan mladosti“ ko stadijonu JNA, “Ohridsko leto“, “Dubrovačke letnje igre“, “Vukov Sabor“ko Tršiču, jevendesi olimpijada ko Sarajevo...

Ko programija baši popularno sadržaj o orkestar garde em o Boško nastupinđe e penđarutne estradn umetnikonca: Arsenom Dedićem, Zdravkom Čolićem, Duškom Jakšić, Zafirom Hadžimanovim, Biserom Veletanić, Bebom Selimović, Nadom Knežević em bute averenca. O Boško e orkestreja nastupinđa ko jekto em poslednjo samit aso nesvrstana puvja 1961 i 1989 berš ki Beograd. O Reprezentativno e orkestar gardako injele čast em dužnost taro dive ked inje osnujme te ovel ki služba ko protokol je baši o Predsedniko em Predsedništva SFRJ.

O Orkestar e gardako em o Boško reprezentujnđe amari umetnost ko perdo gende misije avrijal I puv kote đelo o Josip Broz-TITO adaleja gradinđe neve purtča barabaripe em jekutnipe avere narodonca.

Dobitniko but nagrade, odlikovanja, pohvalnice, zahvalnice asi odgovorno buti ki obuka vaspitanje em politikano barjariba zoralipaso maribnaso em morlno polikako dikibe.

Mulo ko 2010. berš parume ki Vranja ko romane limorja.Ko paruniba inje delegacija vojno tari Beograd em inje počasno parjariba tari Vojska e Srbijaki.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Светски дан ромског језика обележава се данас. Роми у Србији имају велики проблем у међусобном разумевању зато што још увек није урађена стандардизација ромског језика.

Најчешће, ромске заједнице говоре помешаним језиком који је настао на основу околних говора са вокабуларом задржаним из ромског језика.

Зато када Роми из Горње чаршије у Врању говоре матерњим језиком, њихове колеге у Војводини их једва разумеју.

Ромски језик спада у индо-аријску групу индоевропских језика. У њему је равноправно 17 дијалеката, од којих су у Србији најчешћи гурбетски, арлијски и тамарски.

Разлика међу дијалектимаа може бити толико велика као између различитих словенских језика.

Дурмиш Јашаревић сарадник РТВ Врање каже: "Постоји велики проблем за Роме с обзиром да не постоји стандардизација ромског језика. Гледајући Србију, у разним поднебљима, крајевима се другачије говори, што значи да немамо стандардизовани језик. Рецимо, наш народ који живи у Војводини, не може да схвати шта ми причамо када говоримо ромски језик".

У Врању, званично живи око пет хиљада Рома и Ромкиња у 12 градских и сеоских насеља, незванично око 15 хиљада.

Информисање на матерњем језику готово да и не постоји када је у питању јужна Србија, осим на нашем медију.

"Тренутно радимо три пројекта за Радио телевизију Врање на ромском језику. Први пројекат је на радију и зове се „Лек за душу“. То је полусатна емисија у којој имамо по једног госта из света музике. С обзиром на то да мој колега из телевизије не разуме ромски језик, моја улога је такође да све то преведем, средим и то касније заједно пустимо у етар. До сада смо реализовали 8-9 емисија, до краја године би требало још. Што се тиче телевизијске емисије, име пројекта је „Бистерде“ што у преводу значи „Заборављени“. То је такође полусатна емисија, која се емитује уторком од 20 часова и репризира сутрадан од 16 часова. У емисији говорим о старијим особама које су заборављене. Ми знамо да ромска популација има кратак животни век, па смо због тога одредили да снимамо људе који су мало старији од 70 година, причају о свом одрастању и животу Рома на најбољи начин", објашњава Јашаревић.

На интернет порталу Радио телевизије Врање, тренутно је актуелан серијал о Знаменитим Ромима. Сваки од ових медијских садржаја је на ромском језику. Радио телевизија Врање се може похвалити 12-то годишњом производњом медијских садржаја на ромском језику. Наше емисије готово увек подржи републичко Министарство кулутре и информисања. То поверење градили смо годинама, јер су наше емисије намењене ромској националној мањини у Врању и округу, увек професионално и добро урађене. 

И ромска заједница је, по речима Дурмиша Јашаревића, задовољна програмом на матерњем језику. Он нам преноси и задовољство Рома из иностранства који прате ове емисије.

За крај, колегеница Тамара честита Ромима дан матерњег језика:

 Ромален бахтало тумаро диве - Роми, срећан Вам дан!

 

Dejan Osmanović - Kaleja rođen je 29.01.1973 kao drugo dete u porodici. Stariji brat Goran takođe je bio odličan fudbaler. Nadimak „Kaleja“ dobio je po ocu Dragiju koji se veoma uspešno bavio fudbalom. Naime, otac Dragi igrao je dve decenije sa velikim uspehom za Radnički iz Vranja. Dejan je kao mali često gledao oca i maštao da igra kao on, što mu je i uspelo, s tim što je nadmašio oca i postao najbolji fudbaler koji se rodio u Vranju. Mnogi Vranjanci sa ponosom i velikim hvaljenjem pričaju o „Kaleji“ koji je ostavio neizbrisiv trag u vranjskom fudbalu igrajući za „Dinamo“, kasnije za „Hajduk“ iz Kule, gde je doživeo punu afirmaciju.

Dejan je u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ pokazao svoj neverovatan talenat. Bio je za klasu bolji od ostale dece i redovno je predvodio školski tim u fudbalu na raznim sportskim takmičenjima. Njegov nesporan talenat za fudbal zapazili su ljudi iz vranjskog „Dinama“ i Dejan sa velikim uspehom nastupa tresuči mreže protivnika igrajući u pionirima i kasnije u podmladku „Dinama“. Konačno njegova velika želja da igra za prvi tim „Dinama“ ostvarila se 1991. kada debituje. Romi iz svih mahala kolektivno su odlazili na gradski stadion u Vranju da navijaju i bodre svog ljubimca. U vranjskom „Dinamu“ igra sve do 1996. gde redovno postiže golove i postaje prvi strelac ekipe.

Prelazak u „Hajduk“ iz Kule u najjačoj ligi SR Jugoslavije 1996. godine bio je veliki izazov za Dejana. Njegov debi za „Hajduk“ bio je protiv tima za koji navija od malih nogu Partizana. Dejan na svom prvom debiju postiže gol matirajuči golmana Damjanca. Ipak „Hajduk“ gubi utakmicu rezultatom dva prema jedan. “Kaleja„ je ostao upamćen i kao veliki dribler, brz je okretan nezadrživ u protivničkom šesnaestercu. Za Kulski „Hajduk“ igrao je u više navrata i postigao ukupno 91 gol. Igrajući za „Hajduk“ protiv Sartida postigao je četiri pogotka na toj utakmici. U sezoni 2004. Crvena Zvezda je držala rekord od 419 minuta bez primnjenog gola. Dejan je već u 14 minutu savladao golmana Vladimira Dišljenkovića. Pored „Hajduka“ nastupio je za „Budućnost“ iz Banatskog Dvora, Bežaniju, Smederevo i Banat dodajući još deset golova svom ukupnom skoru. Time je Dejan sa 101 postignutim golom upisan u večnost. U sezoni 1998/99. sa 16 postignutih golova postaje najbolji strelac lige.

Njegov odlazak u inostranstvo prošao je neslavno. U Špansku Ekstremaduru odlazi 2000. godine ali veoma kratko. Njegov povratak u kulski „Hajduk“ u sezoni 2000/01. je pun pogodak. Dejan na 24 utakmice postiže 25 golova čime dokazuje svoje golgeterske sposobnosti. Godinu dana kasnije Dejan odlazi u Brazil i potpisuje za prvoligaša Viktorija Baija gde na deset nastupa postiže dva gola. Ponovo se vraća u „Hajduk“ i ovog puta igra šest vezanih godina gde na 68 nastupa postiže 24 pogotka.

Njegovi nastupi nisu ostali nezapaženi. Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije zabeležio je tri nastupa bez postignutog gola. Sve tri utakmice odigrao je 2001. godine na internacionalnom turniru u Indiji „Sahara kup“. Pri kraju fudbalske karijere Dejan se vraća u rodno Vranje gde dve sezone nastupa za vranjski Dinamo. Nakon završetka igranja fudbala „Kaleja“ šest meseci radi kao pomoćni trener u Dinamu. Bio je i predsednik fudblskog kluba „Rom“ iz Vranja ali zbog nedostatka finansijskih sredstava klub se ugasio. I danas Dejana možemo videti na školskim terenima gde igra mali fudbal sa prijateljima družeći se rekreativno.

DEJAN OSMANOVIĆ - KALEJA

Dejan Osmanović-Kaleja Bijando ko 29.01.1973 berš sar dujto čhavo ko kher. O pureder pral o Goran em ov inje šukar fudbaleri. Paloanav Kaleja lelja pe dadestar taro Dragi kova inje but šukar fudbaleri. Olesoro dad kelđa aso Radnički tari Vranja. O Dejane sar tikno dikela inje pe dade ked kelela fudbalo em manglja ked ka barjol te ovel sar oleste,numa ked barilo ov ulo po šukar olestar em sarinjendar ulo najšukar fudbaleri kova bijandilo ki Vranja. But Vranjanci ponosno em sa najšukar vakerena taro Kaleja kova ačađa neizbrisivo trago ko vranjsko fudbalo ked kelđa aso Dinamo a anglal ko vakti aso Hajduk tari Kula,kote ulile perdi afirmacija

O Dejan ki osnovno sikavni Vuk Karadžić ki Vranja motođa po baro talenti. Ov inje asi klasa po šukar taro aver sikavne ked vakeripe taro fudbalo em legarđa i sikavni ko sa sportska takmičenja kola inje kelenape ko sikavne. Oleso dičindo talendi diklje o manuša taro vranjsko Dinamo em o Dejane bare uspehoa lelja te kinani o protivnička mreže ked kelđa sar pioniri em ko pomladak ko Dinamo. Ko agor alo em adava dive oleso baro manglipe te kelel aso jekto tim aso Dinamo ulo ko 1991 berš. O Roma taro sa mahale katane inje đana te diken em te bodrinen pumare ljubimco.

Ko vranjsko Dinamo o Dejane kelđa taro 1991 berš đi ko 1996 berš kote inje najšukar strelco asi ekipa,ked naklo te kelel aso Kulsko Hajduko ki najzorali liga ki SR Jugoslavija.Olesoro debi aso Hajduko tari Kula inje baši o tim kolese navini taro tičkoripe o Partizan. Ko po jekto debi o Dejane dinđa gol em matirinđa e golmane e Damjanco, numa našalđe i utakmica duj ko jek. O“Kaleja „ ačilo ko setiba sar sig igrači,dribleri kole našti te ikeripe ko šesnesterco. Aso Kulsko „Hajduk“ kelđa ko po but iriba em dinđa 91 gol. Ked kelđa aso Hajduko aso Sartid dinđa štar golija ki adija utakmica. Ki sezona 2004 i Crvena Zvezda ikerđa rekorrd taro 419 minutija sar na priminđa gol. O Dejan ko 14 minuti dinđalen gol em savladinđa e golmane e Vladimire Dišljenković.

Uzo „Hajduka“ kelđa aso „Budučnost“ taro Banadski Dvor,Bežanija,Smederevo em Banat kolenge dinđa panda deš golija ko po saruno skor. Adaleja o Dejan dinđa 101 golija sova grdinđa ki istorija. Ki sezona 1998/99 dinde 16 golenca ulo najšukar strelco ki liga. Oleso đajba avrijal i puv na inje sar so manglja. Ki Špansko Ekstremadura đala 2000 berš numa irini palo šov masek. Olesoro iriba ko Kulskio„Hajduk“ ki sezona 2000/01 berš perdo inje šukar. O Dejan ko 24 utakmice dela 25 golova sova motela kaj isile najšukar golgeterske sposobnosti. Berš pala adaleste o Dejan đala ko Brazil ki Viktorija Baija kote ko deš utakmice dela duj golija. Pale irini ko „Hajduk“ kolese kelela šov berša jek pala jekeste em ko 68 nastupija dela 24 golija. Olese nastupija na ačona bidikle.

Asi seniorsko reprezentacija Jugoslavije kelđa trin puti numa na dinđa gol.Sotrin utakmice kelđa ko 2001 berš ko internacionalno turniru ki Indijia„Sahara kup“. Ko agor ki fudbalske karijera o Dejan irini ko bijando Vranje kote duj sezone ovela pomočno treneri ko Dinamo. Palo ačajbe keliba o fudbalo o „Kaleja“šov masek kerela buti ko Dinamo. Inje em predsedniko ko fudblsko klub „Rom“ tari Vranja numa adalese so na inje pare o klub gasime.Em avdije o Dejan šaj te dikelpe ko sikavne terenja kote kelela fudbalo pe amalenca rekreativno.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Страна 1 од 5

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Отворен Ритејл парк Зона - Радио Телевизија Врање https://t.co/zntjrZMjuf via @tripplesworld
Епидемиолошка ситуација на граници ванредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/M8IC1ySiVN via @tripplesworld
Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter