Радио се одавно не осећа баш најбоље, а станице које не функционишу само као џубокс могу се набројати на прсте једне руке. Када се на то дода недостатак новца и време које ради оно што најбоље зна - пролази, а самим тим и доноси нове технологије, све је мање оних који укључују радио. Радио никада није био у тежој ситуацији него данас.

Слушање радија је најбоље и најверније ако је део породичне традиције. Некада је свака наша породица у кухињи имала  радио који је увек био упаљен, а хватао је само локалну радио станицу и Радио Београд.

Радио у човеку развија оно што други медији не развијају, а пре свега емоцију. Свака емоција се препозна преко гласа и зато радио најбоље буди и преноси све емоције - мирноћу, љубав, лепо расположење... Један од првих савета које смо добијали када смо почињали да стварамо у радио свету јесте да све проблеме оставимо ван студија, јер се у студију свака емоција веома добро чује. А поред емоције, ту је и машта. Радио има ту способност да развије слику о томе шта неко слуша, зато је важна та способност репортера да речима пренесе нешто што слушалац не може да види. Зато га волимо - изазов је представити неку слику речима или звуком.

Радио је на срећу још увек жив, али дели судбину свих осталих медија, а сви медији данас угрожени су на све могуће начине - материјално, политички, егзистенцијално, уређивачки.

Притом, радио дели судбину свих радио станица у свету. Нове технологије, друштвене мреже, па и развој телевизије, на неки начин су потиснули радио, али он и даље има перспективу. Радио - преживљава.

Многи су мислили да ће у потпуности да нестане и да ће га интернет потпуно угасити, али је радио заправо искористио интернет да би преживео. Јер, докле год у колима не будемо имали тако добру интернет везу да нам не треба ФМ пријемник, радио ће бити најбољи пријатељ возача. Кад се то догоди, видећемо шта ће бити.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. годиниСтавови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Позната по севдаху и мераку, са мало текста, а много емоција, песма је симбол града Врања и надалеко чувене музике овога краја. Она описује живот, обичаје и љубави које су се овде рађале и нестајале, а лаганим и спорим ритмовима буди најдубље осећаје. Историја нашег поднебља је бурна, памти многе освајаче, војсковође и светске путнике који су пролазили кроз Врање и на њега остављали траг, стварали историју, градили легенде. Преплитања њих и нас изнедрила су јединствену врањску музику по којој смо надалеко познати.

Зато је Радио телевизија Врање осмислила  специјал у програму Радио Врања, средом од 11 – 12 сати, у коме се говори о најбољим песмама југа Србије, разговара са саговорницима о њиховом настанку и значају и на крају, организује гласање за најбољу песму врањског краја. Рубрику смо ограничили на 40 песама југа Србије због нашег великог јубилеја – 40 година Радио Врања који обележавамо ове 2020.

Без врањске градске песме која се нашла на Листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије ниједно славље и весеље не може да се замисли, а пева се и у радости и у тузи. Уз врањску песму се најлепше весели и најболније пати.

Врањске народне песме некада су певали Стана Аврамовић Караминга, Станиша Стошић, Василија Радојчић.

Данас врањску песму од заборава чувају Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић, Слободан Јовановић, Миле Костић Дубница, Драган Станковић, Срђан Томић, Данка Стојиљковић, Дејан Пешић и други.

У Врању се још могу чути топле мелодије староградских песама. За неке се поуздано може рећи да су настале у овом граду и да су у вези са стварним догађајима и личностима. О староврањским песмама, нарочито о онима које су заступљене у приповеткама, романима и драмама Борисава Станковића, изречене су многе оцене.

-Музика је одувек била јасан вредносни показатељ друштва. Мењали смо се ми, мењала се и она, а некада су је и циљано обликовали да би она обликовала нас, њен утицај никада није био за подцењивање, објашњава уреденица програма Љубица Здравковић Џонов.

Она каже да смо ми у РТв Врању убеђени да радио станице на националном и локалном нивоу треба да производе садржаје који ће промовисати културни идентитет и језик једног народа, посебно ако је реч о нематеријалном добру које је и светски признато, као што је случај код нас. Младе генерације одрастају не познајући довољно своју традицију, не поштујући довољно писану реч и музику која је главна слика једног времена, јер оно што се није могло или смело рећи на друге начине, рекло се кроз песму.

-Знамо већину наших старих песама, али оно што је увек занимљиво јесте ко је, када и због чега и-или кога, певао најсетније или највеселије риме. То открива Радио Врање, додаје Љубица Здравковић Џонов.

Зато je Министарво културе и информисања подржало пројекат Радио Врања Машта и емоција чији је сегмент средом од 11 – 12 сати, специјал у програму Радио Врања у коме говоримо о најбољим песмама југа Србије, разговарамо са нашим саговорницима о њиховом настанку и значају и на крају, организујемо гласање за најбољу песму врањског краја.

Водитељ нашег програма Зоран Џонов каже да је рубрика ограничена на 40 песама југа Србије због нашег великог јубилеја – 40 година Радио Врања који обележавамо ове 2020.

-Позвали смо еминентне извођаче и познаваоце врањске песме: Чеду Марковића, Ивану Тасић, Банета Стошића, Далибора Младеновића, Милета Костића, Слободана Јовановића, Драгана Станковића, Срђана Томића да направе свој избор од 40 најбољих врањски песама. Из свих тих предлога настаје јединствени списак који ће бити доступан за гласање. Данас смо извукли редослед песама из стаклене кугле, да не би било фаворизовања ни једне од њих, каже Зоран Џонов.  

И гласање почиње. Врањанци бирају своју омиљену песму до средине децембра. Посетите наш сајт, фејсбук профил Радио Врања  или једноставно позовите нашу редакцију.

А у оквиру сегмента 40 најбољих песама југа Србије, нашој публици понудићемо и још 10 оригиналних аудио записа из богате архиве Радио Врања бираних на основу приоритета конкурса Министартва културе и информисања које суфинансира овај медијски садржај.

На soundcloud-u  Радио Врања до краја године наћи ће се емисија са Бакијом Бакићем из 1982. али и емисија Сусрет са Божидаром Бокијем Милошђевићем који је у Врање долазио традиционално на Рибарску забаву. На почетку ове емисије је Миткетов монолог који говори чувени Раша Плаовић.

И то  је само део репертоара пројекта Радио Врања Машта и емоција...

 

Вршњачки едукатори

септембар 22, 2020

Вршњачка едукација је појам којим означавамо облик едукације којим обучени појединци предузимају неформалне и организоване акције како би својим вршњацима пренели одређено знање, објаснили појмове или променили неку врсту понашања.

Вршњаци се међусобно добро познају, знају шта желе, како размишљају и шта могу очекивати једни од других. Између вршњака се развија другачији вид блискости, тако да је вршњачка едукација посебан вид учења где им је пружена прилика да уче од својих вршњака који знају шта им је потребно и шта их занима и на који начин да им то објасне.

Јована Филиповић, Сташа Цветковић, Николина Конатаревић, Мина Савић, Милица Цветковић и Јана Станковић причале су на ову тему. Оне су сложне у мишљењу да је ефикасније када млади људи предају и преносе знања и информације вршњацима, јер се остварује бољи контакт међу особама сличне старосне доби. Оне су се похвалиле бројним радионицама на тему вршњачког насиља, заштите репродуктивног здравља, дискриминације и слично и кажу да имају успеха у едукацији, да су се саме доста информисале, а касније могле да пренесу те информације својим вршњацима. Оне су вршњачки едукатори, а осим другима, помогле су и себи, јер су се информисале на бројне теме. „Mи као вршњаци приближних година можемо много више да им помогнемо него професори, јер често се јавља страх код деце да се обрате старијима. Врло је битно да знају да имају неког коме могу увек да се обрате. Циљ нам је да подстакнемо што више младих њуди да нам се прикључе“.

Откако се појавила, прво идеја, а затим и сами вршњачки едукатори, млади људи отворенији су за сва питања која их занимају. Лакше је поразговарати са неким сличних година, а уколико је тај неко вршњачки едукатор, онда то подразумева да је прошао све обуке и оснаживања на одређене теме, тако да може бити добра подршка. „Није све тако црно као што мислимо, постоје и горе ситуације од оних у којима се налазимо, али решење лежи у међусобној комуникацији“, сагласне су наше саговорнице.

Једно време функционисало је и онлајн саветовалиште за младе у Врању, када су млади били само спона између својих вршњака и лекара и преносили све информације које су им биле од важности у адолесцентском периоду. Данас тога нема, али има много младих који су прошли здравствене и друге обуке и који сами могу одговорити на бројна питања.

Ако не знате где да пронађете едукаторе, гимназија Бора Станковић негује генерације вршњачких едукатора. Уколико у овом тренутку не желите или не можете да разговарате са стручњаком, они ће вам сигурно помоћи или вас бар упутити на право место. Ако сами желите да помажете вршњацима, информишите се и укључите у неку радионицу која се бави едукацијом едукатора и будите и ви на корист својим друговима или родбини.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Емисију можете пронаћи на следећем линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-8-vrsnjacki-edukatori.

 

 

Породица је својеврсна друштвена група, јер је био-социјална јединица која настаје према биолошким законима репродукције и према друштвеним правилима и законитостима. Њена својеврсност не огледа се само у посебном месту које заузима у оквиру друштвене структуре, већ и у значају који има за развој човекове личности.

Упоредо са променама у друштву, уочавају се и промене у породици. Мења се њена величина, структура, улоге и садржај.

Патријархална породица настала је појавом класног друштва и заснива се на власти оца као стуба породице. У њој, по тачној и строгој дефиницији, влада „строга хијерархија, заснована на полу и животном добу. У вођењу васпитног процеса доминира ауторитативан стил који се манифестује у примени репресивних мера, кажњавања деце и забрана.

За разлику од ње, демократска породица подразумева демократичност породичних односа, развијање равноправних односа између супружника, веће поштовање дечије личности и друго.

Савремена породица рађала се постепено у процесу настанка капиталистичког друштва и индустријске револуције и формирала се под утицајем индустијализације, урбанизације и општег техничког прогреса. Ово је мала нуклеарна породица чији су чланови укључени у друштвени рад и производњу ван породице и у којој се односи међу члановима заснивају на равноправности, поштовању и дубоким осећајним везама.

Понашање родитеља деци служи као модел коме она теже да се приближе и поистовете. Својим начином живота у породици родитељи преносе детету норме, вредности, обичаје, сазнања и веровања, формирајући личност која ће бити прихваћена у средини и која ће се уклопити у постојеће стандарде друштва.

Трансформација патријархалне породице у савремену огледа се у томе да долази до ослобађања породице од затворености у саму себе и уместо тога успостављају се  функционалне међузависности са друштвом и њеним сегментима. У данашње време, у нашем друштву, васпитање деце није и не може да буде лична ствар самих родитеља. И друштво и држава су дужни да прискоче у помоћ, како би олакшали напоре родитеља и створили услове за правилну негу, односно васпитање деце. Оба родитеља су равноправна пред законом, а они сами су одговорни су друштву и држави за правилно васпитање своје деце. Нови Закони штите сваког појединачног члана породице од било чије тираније и самовоље, али сваком члану друштво намеће дужности и обавезе које треба да испуни како у породици, тако и ван ње.

Иако се често прича како је патријархална породица са свим њеним особеностима ''изумрла'', морамо да признамо да у окружењима какво је наше, у малим и недовољно развијеним градовима и срединама уопште, она још увек постоји. Њено постојање не огледа се сигурно у оном облику који је изворни за овакву породицу, већ у неким ублаженим сегментима.

О томе да ли се неке форме и облици патријархалне заједнице још увек препознају разговарали смо са Николом Стојиљковићем и Ањом Ристић, матурантима Економско трговинске школе. Они су сложни да је овакво васпитање заступљено у мањој мери, али да га има и даље. ''Оно оставља последице на даљи развој личности, али оне нису увек негативне,'' каже Никола. Важно је васпитање у духу традиције како бисмо разликовали добро од лошег, исправног од неисправно, и сачували моралне вредности, али то не сме да прелази неке границе и да оде до мера забране, казни, условљавања и слично. ''Негативна страна је заосталост за модерним друштвом. Глобализација је оставила велики траг у свим сегментима друштва, па тако и у самом понашању, ни човек није остао имун на то, Уколико човек није спреман да се прилагоди новонасталим ситуацијама онда може имати проблема. Глобализација, са друге стране, води и ка губљењу националног идентитета,'' каже Стојиљковић. Овде је врло важна ствар независност младих у свим сегментима, колико год је то могуће, сложни су наши саговорници.

Према истраживању професора доктора Синише Стојановића са Педагошког факултета у Врању чак 24% младих родитеља живи у дому са својим старијима (у породици порекла). 27% људи са својом породицом живи у наслеђеној имовини, 10,6% у стану који су им родитељи купили и тек 12% у стану који су сами купили за себе и своју породицу. Претпостављамо да је ова немогућност осамостљивања доста утицала и на облик данашње породице. Старији чланови домаћинстава углавном су се у истраживању изјаснили да они имају пре свега саветодавни утицај када се ради о васпитању деце, али и тај утицај може ићи у правцу које не прати еру модерног друштва. Нажалост, у многим случајевима, улога старијих чланова породице је и у финансијској подршци, па често без пензија старијих млађи чланови породице не могу да споје ''крај са крајем''.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Емисију можете пронаћи на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-7-patrijarhalna-porodica-i-mladi 

Наша медијска кућа данас слави 40. рођенадан Радио Врања. Прослава је почела у петак када су нашу медијску кућу посетили државни секретар Александар Гајовић и Снежана Печенчић из Министартва културе и информисања. Касније, током дана, пријем за госте и представнике наше медијске куће, али и прву радијску екипу, организовали су градоначелник и заменица градоначелника. Овом приликом, директор Радио телевизије Врање Зоран Величковић, уручио је захвалнице представницима министарства и граду али и захвалнице новинарима и техничарима коjи су формирали Радио Врање.

Велика је част и одговорност за нас у Радио телевизији Врање када нам својим доласком велики јубилеј увеличају представници Министарва културе и информисања. Они су наша подршка али и строги критичари. Била је ово прилика да им се захвалимо за сваки вид професионалне подршке коју су нам пружили у годинама приватизације наше медијске куће. А није било лако опстати на медијском небу Србије.

Ипак, ово су дани славља и обележавања наших јубилеја. Градоначелник и његова заменица приредили су пријем за госте и представнике наше медијске куће, али и прву радијску екипу.

Државни секретар Александар Гајовић похвалио је локалну самоуправу што подржава медије финансијски кроз пројекте, али ипак наглашава да је повод посете Врању јубилеј РТВ Врање.

„Повод доласка у Врање су лепи јубилеји који су везани за ваш централни медијски извор. Моје лично мишљење је да РТВ Врање јако успешно ради. Да су грађани, што је најважније добро информисани. Јавни интерес у информисању је нешто што је претпоставка не само сваке развијене демократске државе већ и уопште стратегије ове власти у Србији“, рекао је Гајовић.

Честитајући велики јубилеј Радио телевизије Врање, градоначелник Миленковић је истакао да је наша кућа поставила темеље новинарства у нашем граду.

„Преданим радом врло брзо су и радио и телевизија Врање препознати као озбиљни такмаци свим другим радио и телевизијски станицама у Србији што доказују бројне награде. Верујем да садашњи менаџмент кује нове планове који ће подићи стандарде у информисању. Сведоци смо да се проток информација мери у секундама.  Имате огормну одговорност, јер као што знате и сами утичете на креирање јавног мњења", рекао је градоначелник Слободан Миленковић.

Упркос бројним проблемима и медијским реформама које су довеле до гашења многих медија у Србији, наш Радио Врање траје већ 40 година, рекао је садашњи директор и власник Зоран  Величковић. Он је истакао да је прва радијска екипа ударала темеље новинарства и јавног информисања у нашем граду.

„Све су ово квалитетни новинари и теничари, доајени, од којих смо смо сви који смо касније долазили учили. Оставили су неизбрисиви траг у РТВ Врању, без обзира на процесе приватизације и свега што се дешава, њихова улога и место у РТВ ће бити увек на посебном месту, на пиједесталу јер без њиховог ентузијазма и почетничких корака РТВ Врање не да не би била оно што јесте данас већ би престала да постоји“. рекао је Величковић.

У име прве радијске поставке обратила се наша колегеница Драгана Станисављевић. "Заиста не знам како да на прави начин формулишем своја осећања у овом тренутку , јер сам припадала делу пионирске екипе која је ударила темељ радио станици . Назвала бих то „купањем душе“ како ми је лепо и колико су драге те успомене када се вратим уназад, призовем сећања и стигнем до 7. септембра 1980.године“, рекла је она.

Ово окупљање у Градској кући била је прилика да градоначелник и директор Величковић уруче захвалнице колегама који су ударили чврсте темеље радију на којима ми данас нижемо нове спратове.

Поред захвалницем, градоначелнику је власник РТв Врање уручио хард диск са делом архиве нашег радија која је припремљена за дигитализацију, а која је право богатство у друштвеној историји Врања.

Јер, Радио Врање већ 40 година, попут правог хроничара, педантно бележи све оно што се догађа на друштвеној, културној и свакој другој сцени нашег краја.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Специјално признање Министарства одбране Радио телевизији Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/mKf9247zXJ vi… https://t.co/jQCBIjE9FG
Одлуком Владе, у Врању проглашено стање елементарне непогоде - Радио Телевизија Врање https://t.co/MA0F8CfHO5 via… https://t.co/G8Q4abaeTC
Специјално признање за РТВ Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/MHhPUlmWMs via @tripplesworld https://t.co/Iwq86VOW8Q
Follow RTV Vranje on Twitter