Најкасније до средине марта требало би урадити прву прихрану стрних жита, засејаних на око пет хиљада хектара. Неопходно је користити азотна ђубрива у количини од 120 до 150 килограма по хектару. Код сетве јарих житарица, јечма и овса, неопходно је користити искључиво декларисано семе и то од 130 до 170 килограма по хектару. Због лоших временских услова протекле јесени, остало је незасејано око десет хиљада хектара.

Сада када има  нешто веће  количине  влаге  у земљишту, ратари су почели са прихраном стрних житарица. Због закаснеле  јесење сетве, највећи део засејане пшенице је у фази развој три листа, на почетку бокорења. Зато није у могућности да усвоји веће количине азота из ђубрива па је неопходно да се прихрана обави у два наврата.

Нада Лазовић Ђоковић, инжењер ратарства препоручује да се пољопривредници сада користе у прихрани азотна ђубрива, да прихрану поделе у два дела и да се та прва прихрана обави најкасније до средине марта. Могу да користе кречно амонијачна или само амонијачна ђубрива. Прва прихрана иде у количини од 120 до 150 килограма ђубрива по хектару, како би биљке усвојиле целокупну количину  нитратног азота.

Коју врсту ђубрива ће користити зависи да ли је земљиште под стрним житарицама, кисело или неутрално. Онима који имају површине веће од 7 хектара на којима су засејали стрна жита, препоручује се употреба ђубрива новије генерације. Нада Лазовић Ђоковић каже да се ради о нешто скупљим ђубривима, али значајно утичу на бољи принос и квалитет рода. Таква ђубрива влага не испира, нити могу да испаравају, већ је целокупна количина азота стабилна и биљке је комплетно усвајају.

Због непогодних временских прилика с јесени остало је незасејано око 10 хиљада хектара. Зато би сада требало обавити сетву јарих житарица, са чиме су неки пољопривредници и почели. Препорука је да користе само декларисано семе. Уколико сеју семена из сопствених резерви, приносе могу умањити и до 60 одсто. Количине које се морају употребити су од 130 до максимално 170 килограма овса по хектару.

Уколико се потврде прогнозе метеоролога и киша данас или најкасније сутра, коначно стигне и до југа Србије, ратари ће ове јесени ипак моћи да засеју пшеницу до 10. новембра. Оптимални рокови су прошли, али ни до средине новембра  још није касно да се овај посао обави. Једно је сигурно, ове године ратари ће сејати пшеницу ван оптималних рокова  и тек са првом кишом  створиће се услови да у врањском крају буде засејано око шест хиљада хектара .Чак ни они пољопривредници који имају  поседе са лакшим типовима  земљишта  не могу да  уђу у њиве. На неким местима земљиште је услед суше испуцало, а понегде подсећа на бетонске аеродромске писте. Метеоролози  прогнозирају да ће у наредним данима сигурно бити  падавина и то већином дана уз слабији пад температуре. Ово је друга година заредом да ратари не могу да засеју житарице у оптималном року. Међутим, искуство говори да због промене климе  род за наредну годину неће бити значајније умањен  због закаснелих радова. Оно што свакако може да утиче на смањење рода јесте опредељење већине пољопривредника да одустану од сетве декларисаног семена, већ ће  користити  такозвано „семе са тавана”.  Употребиће само 50 одсто декларисаног  семена,  а преостала половина биће такозвано семе са тавана. У оваквим годинама није касно и ако се сетва обави до 10 новембра. Приноси неће бити значајније нижи,  ако се примени агротехника односно ђубрење и заштита засејаних површина. Битно је да пшеница у зимски период  уђе са три листа или најмање једним. Како би се надокнадило изгубљено време, ратари би обавезно морали да  повећају сетвену норму и то за сваки дан кашњења после 10. новембра  за један одсто. Што се тиче домаћих сорти, сетвена норма је од 220 до до 240 па и 270 килограма семена по хектару. Када је реч о иностраном сортименту норма је од 200 до 240 килограма на хектар. Уз то је обавезна примена НПК ђубрива. Дугорочније прогнозе метеоролога говоре да  би до 12. новембра  готово свакодневно требало да буде кише, повремено и јачег интензитета. Управо такве падавине најављене су за сутра.  Иначе, температура до краја месеца кретаће се максимално до 19  степени, с тим да ће крај новембра обележити пад температуре на 6 степени.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter