Бициклисти веома често страдају у саобраћају. Више је разлога за то. Кључни проблем је што су најрањивија категорија у саобраћају, јер при релативно малим брзинама задобијају тешке повреде. То је зато што немају заштиту. Кацига (уколико је имају), штитници и слично, не могу да их заштите од удара аутомобила. Брзина возила, која учествују у саобраћајним незгодама са бициклистима, има важну улогу, јер су последице значајне. Возачи бицикла су тешко уочљиви за остале учеснике у саобраћају јер су у односу на величину аутомобила, теретних возила и друго, веома мали. То је посебно изражено у ноћним условима, условима слабе видљивости (по магли или киши), и уколико не поседују одговарајућа светла и одећу. Познато је да би сваки бицикл морао да има трепћуће светло позади и бело напред. Такође, возач бицикла требало би да носи светлу одећу, односно одећу са флуоресцентним, рефлектујућим детаљима.

Безбедност бициклиста такође зависи и од старосне доби. Млађи бициклисти су физички спремнији, имају брже рефлексе и могу много спретније да реагују уколико се нађу у проблему. Старији возачи имају смањену моћ запажања, покретљивост и често не могу да одреагују на време. Деца су категорија којој осим искуства и рутине недостају и брзина и рефлекси, а страх их паралишеа да било шта и учине.

На безбедност утиче и саобраћајно окружење. Већина бициклиста креће се по коловозу, јер је мало градова и општина у Србији који имају довољно бициклистичких и безбедних стаза. Возачи аутомобила не гледају баш позитивно на бициклисте у саобраћају. Пошто и сами не поштују саобраћајне прописе, возе пребрзо, не обраћају пажњу на светлосну сигнализацију, а посебно не, на возаче бицикла, долази до саобраћајних незгода.

Саобраћајне незгоде са учешћем бициклиста, чешће за последицу имају погинула лица, него што је то случај код незгода са учешћем само моторних возила са затвореном каросеријом. Бициклисти имају седам пута већи ризик да смртно страдају него путници у возилима.

То потврђују и званични подаци релевантних институција. У Србији у просеку, на годишњем нивоу, у саобраћајним незгодама погине око 60 бициклиста, а буде повређено око 1600.

Свако десето погинуло лице је бициклиста и свака дванаеста повређена особа је такође бициклиста.

Најчешће страдају од удара аутомобила, затим теретних возила (камиона), а значајан је проценат смртности и због сопствене непажње или незгоде и пада са бицикла. Старосна структура је променљива, али дугододишња статистика показује да су то углавном особе старости између 50 и 65 година. Такође, више страдају мушкарци, него жене.  

Ако се све ово има у виду треба рећи да бициклисти морају да буду пажљивији у саобраћају и ураде све што је до њих како не би себе довели у опасност. Посебно опрезни морају да буду возачи аутомобила јер су они главни кривци за страдање бициклиста. Највећи апел упућен је надлежнима у градовима и општинама да омогуће својим становницима безбедна места и бициклистичке стазе где ће неометано возити бицикл. Људски животи су свакако важнији од издвајања и „трошка“ за овакву инфраструктуру. Као пример треба узети скандинавске и већи део других европских земаља у којима је овај спорт одавно један од најзаступљенијих, безбедан и у сталној експанзији. О здравственим и еколошким бенефитима да и не говоримо.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

Породица је својеврсна друштвена група, јер је био-социјална јединица која настаје према биолошким законима репродукције и према друштвеним правилима и законитостима. Њена својеврсност не огледа се само у посебном месту које заузима у оквиру друштвене структуре, већ и у значају који има за развој човекове личности.

Упоредо са променама у друштву, уочавају се и промене у породици. Мења се њена величина, структура, улоге и садржај.

Патријархална породица настала је појавом класног друштва и заснива се на власти оца као стуба породице. У њој, по тачној и строгој дефиницији, влада „строга хијерархија, заснована на полу и животном добу. У вођењу васпитног процеса доминира ауторитативан стил који се манифестује у примени репресивних мера, кажњавања деце и забрана.

За разлику од ње, демократска породица подразумева демократичност породичних односа, развијање равноправних односа између супружника, веће поштовање дечије личности и друго.

Савремена породица рађала се постепено у процесу настанка капиталистичког друштва и индустријске револуције и формирала се под утицајем индустијализације, урбанизације и општег техничког прогреса. Ово је мала нуклеарна породица чији су чланови укључени у друштвени рад и производњу ван породице и у којој се односи међу члановима заснивају на равноправности, поштовању и дубоким осећајним везама.

Понашање родитеља деци служи као модел коме она теже да се приближе и поистовете. Својим начином живота у породици родитељи преносе детету норме, вредности, обичаје, сазнања и веровања, формирајући личност која ће бити прихваћена у средини и која ће се уклопити у постојеће стандарде друштва.

Трансформација патријархалне породице у савремену огледа се у томе да долази до ослобађања породице од затворености у саму себе и уместо тога успостављају се  функционалне међузависности са друштвом и њеним сегментима. У данашње време, у нашем друштву, васпитање деце није и не може да буде лична ствар самих родитеља. И друштво и држава су дужни да прискоче у помоћ, како би олакшали напоре родитеља и створили услове за правилну негу, односно васпитање деце. Оба родитеља су равноправна пред законом, а они сами су одговорни су друштву и држави за правилно васпитање своје деце. Нови Закони штите сваког појединачног члана породице од било чије тираније и самовоље, али сваком члану друштво намеће дужности и обавезе које треба да испуни како у породици, тако и ван ње.

Иако се често прича како је патријархална породица са свим њеним особеностима ''изумрла'', морамо да признамо да у окружењима какво је наше, у малим и недовољно развијеним градовима и срединама уопште, она још увек постоји. Њено постојање не огледа се сигурно у оном облику који је изворни за овакву породицу, већ у неким ублаженим сегментима.

О томе да ли се неке форме и облици патријархалне заједнице још увек препознају разговарали смо са Николом Стојиљковићем и Ањом Ристић, матурантима Економско трговинске школе. Они су сложни да је овакво васпитање заступљено у мањој мери, али да га има и даље. ''Оно оставља последице на даљи развој личности, али оне нису увек негативне,'' каже Никола. Важно је васпитање у духу традиције како бисмо разликовали добро од лошег, исправног од неисправно, и сачували моралне вредности, али то не сме да прелази неке границе и да оде до мера забране, казни, условљавања и слично. ''Негативна страна је заосталост за модерним друштвом. Глобализација је оставила велики траг у свим сегментима друштва, па тако и у самом понашању, ни човек није остао имун на то, Уколико човек није спреман да се прилагоди новонасталим ситуацијама онда може имати проблема. Глобализација, са друге стране, води и ка губљењу националног идентитета,'' каже Стојиљковић. Овде је врло важна ствар независност младих у свим сегментима, колико год је то могуће, сложни су наши саговорници.

Према истраживању професора доктора Синише Стојановића са Педагошког факултета у Врању чак 24% младих родитеља живи у дому са својим старијима (у породици порекла). 27% људи са својом породицом живи у наслеђеној имовини, 10,6% у стану који су им родитељи купили и тек 12% у стану који су сами купили за себе и своју породицу. Претпостављамо да је ова немогућност осамостљивања доста утицала и на облик данашње породице. Старији чланови домаћинстава углавном су се у истраживању изјаснили да они имају пре свега саветодавни утицај када се ради о васпитању деце, али и тај утицај може ићи у правцу које не прати еру модерног друштва. Нажалост, у многим случајевима, улога старијих чланова породице је и у финансијској подршци, па често без пензија старијих млађи чланови породице не могу да споје ''крај са крајем''.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Емисију можете пронаћи на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-7-patrijarhalna-porodica-i-mladi 

Болести зависности

септембар 02, 2020

Млади се често суочавају са разним искушењима које је изнедрило савремено доба. Наркотици, алкохолизам, пушење, полно преносиве болести, слаба здравствена култура. Све су то изазови о којима млади, неретко, немају са ким да попричају. У школама постоје психолози и педагози, али млади, често губећи савез са породицом, не желе да се обрате ни стручним службама. Недостатак поверења у систем је проблем као и порок.

Као дефиниција болести зависности често се наводи ''претерана патолошка зависност од неке супстанце или нематеријалне ствари, уз неодољиву и тешко савладиву жељу да се настави са узимањем.'' Самим тим, зависници су особе које су неспособне да одложе задовољство и импулсивно морају да дођу до циља. Три водеће зависности у свим узрасним категоријама, па и код младих, су зависност од никотина, алкохола и наркоманија.

Никотин је психоактивна супстанца која узрокује зависност. Везујући се за рецепторе у мозгу убрзава менталне процесе, смањује напетост, побољшава физичко функционисање, ствара пријатан осећај. Никотин се брзо разграђује те пушач осећа потребу да поново користи цигарете. Зависник од никотина је неспособан да психичку напетост контролише без никотина.

Свако поновљено пијење алкохола без обзира на количину и учесталост које ствара одређене проблеме и тешкоће знак је алкохолизма и заштева стручну помоћ.

Дрогу представља свака супстанца која кад се унесе у организам мења једну или више функција у организму и након поновљене употребе доводи до психичке или физичке зависности. Најзаступљеније дроге међу младима су марихуана, екстази, спид, кокаин и хероин. Највећи генератор ширења злоупотребе дроге је доступност психоактивних супстанци и предрасуде везане за дроге, њихова подела на лаке и тешке, као и уверење да се могу узимати повремено и контролисано. Последице су телесне и психичке.

Ученице четвртог разреда Економско трговинске школе у Врању, Марија Ђорђевић и Анђела Аритоновић кажу да је најприсутнија болест зависности код младих конзумирање цигарета, али већ у средњој школи почиње се и са конзумирањем алкохола.

Доктор Бранислав Стојнев из Завода за јавно здравље у Врању каже да, уколико постоји сумња на злоупотребу било које психоактивне супстанце, је врло важна шема комуникације, обавештавање и укључивање институција, подршка породицe и поверљивост. О сваком проблему ученици треба да разговарају са својим родитељима, наставницима, чак директором школе, да се баве спортом и другим ваннаставним активностима. Култура превеције у борби са болестима зависности је планиран процес са циљем да се спречи злоупотреба психоактивних супстанци, и подразумева активности од пружања информација, застрашивања па све до јачања здравствених и социјалних фактора. Дрога води ка комплетној дезинтеграцији личности, додаје доктор.  Алкохол, кофеин и никотин, са друге стране, спадају у легалне и доступне психоактивне супстанце, али то не значи да су безопасне. Алкохол је депресор централног нервног система. Дувански дим је такође врло опасан за здравље пушача али и околине. Најважније је рећи не психоактивним супстанцама, закључује доктор Стојнев.

Неуропсихијатар Слободан Стаменковић наглашава да је за дијагнозу алкохолизма неопходно да буду испуњени одређени критеријуми, а то је пре свега компонента зависности. ''То значи да је алкохол постао врло високо котиран у животу одређене особе, чак некада и на првом месту,'' истиче он.

Претерана и честа употреба алкохола изазива озбиљне последице на психичко и физичко здравље младих. Млада особа која има проблем са алкохолом често може бити  раздражљива, нервозна, склона необјашњивим променама расположења и безвољности. Прекомерно пијење алкохола често је повезано са агресивним и насилничким понашањем. Алкохол је такође чести узрок страдања младих у саобраћајним незгодама. Са друге стране, вишегодишње прекомерно конзумирање алкохола, може да створи значајна оштећења организма. Најчешће се јављају оштећења јетре, желуца, панкреаса, срца и крвних судова као и оштећења нервног система.

О последицама наркоманије излишно је и говорити, употреба наркотика оставља трајне последице на психичко и физичко здравље особе, а често одводи у депресију и може довести до смртног исхода.

 

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 Радио емисије можете пронаћи на линку https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-3-bolesti-zavisnostihttps://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-4-bolesti-zavisnosti-narkomanijahttps://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-5-bolesti-zavisnosti-alkoholizamhttps://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-6-bolesti-zavisnosti-pusenje;   

 

 

У савременом друштву које нам намеће слободније стилове живота врло је важно причати о очувању репродуктивног здравља младих. Млади често журе да испробају све, не размишљајући о последицама. Понекад последице могу да буду погубне. Нежељена трудноћа, прекид трудноће и полно преносиве инфекције најчешће се догоде као последица неодговорног понашања младих или незнања. Доступност правих информација је кључна. Потребно је саветовање и едукација о проблемима са којима се млади сусрећу у пубертету.

Адолесценција почиње са постизањем полне зрелости у раздобљу пубертета, док се за горњу границу узима време постизања емоционалне и социјалне зрелости који подразумевају искуство, спремност и способност да се преузму улоге одраслог. Најважније промене које се дешавају односе се на постепен, али често буран развој секундарних полних карактеристика, емоционалне нестабилности и тешкоћа у међуљудским односима.

Сексуалност је комплексна димензија и не односи се само на сексуалне контакте, већ подразумева осећања, потребу за прихватањем, одговорност, знање и вредности, комуникацију, сексуални идентитет, фантазије и слично. Адолесценти све раније почињу сексуални живот и ступају у сексуални однос. Разлози за то су многобројни. Као неки од разлога, могли би се навести потреба за блискошћу, експериментисањем, доказивањем супериорности у групи вршњака и слично. Значајна компонента која утиче на формирање ставова и на сексуално понашање је знање о сексуалности.

Докторка Биљана Поповић из Завода за јавно здравље подсећа да је важно, посебно у адолесцентском периоду, неговати верност у партнерским односима, што значи да млади не треба да ступају у сексуалне контакте са више различитих партнера, јер на овај начин могу добити неку од бројних сексуално преносивих инфекција. Она је подсетила на средства заштите, од којих је најприступачније, а уједно и најсигурније, кондом.

У методе контраценпције, дакле, спадају баријерне, као што су кондом, дијафрагма, спирала; затим имамо хормонску терапију у виду таблета, инјекција, фластера; хемијску контрацепцију у виду крема, али и природне методе, које треба избегавати као средство контрацепције, а то су прекинут и задржан однос, одређивање плодних дана и слично.

Млади се најчешће одлучују за мушки кондом и контрацептивне таблете као средство контрацепције. Мушки кондом је доступно и високо поуздано средство заштите од нежељене трудноће, али и полно преносивих инфекција.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 Радијску емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-2-polno-prenosive-bolesti

 

У Националној стратегији за младе, млади су особе узраста од петнаест до тридесет година старости. У Републици Србији има око милион и по младих, што у односу на укупан број становника чини двадесет процената

Унапређење информисаности младих отежано је лошом медијском сценом у Србији. Пласирање садржаја преко интернета и конвенционалних медија искривљује слику о реалности код адолесцената, а поред тога они често и не могу да добију одговоре на многа питања која су у њиховом интересу.

Велики број младих у образовном систему сусреће се свакодневно са бројним изазовима на које немају адекватну реакцију.

Наши млади углавном су информисани о свему што носи интернет као извор информација. Милица Ристић и Катарина Бркић, ученице школе Јован Јовановић Змај кажу да су свесне које све опасности може да носи интернет као извор. Оне често проналазе за њих битне информације на интернету, али увек су пажљиве и прате инструкције професора, родитеља, педагога и психолога. Кажу, своје податке не треба остављати нипошто и нигде, попут адресе и слично.

Данас интернет користе све млађе генерације, те тако деца и пре него што проговоре почињу да визуелно препознају снимке на јутјубу које воле да гледају и слушају, а касније се то познавање паметних телефона и интернета само усавршава и надограђује.

У оквиру радијске емисије причали су о овој теми и најмлађи, ученици 4 разреда, али и осмаци и средњошколци. Сви они знају да се на прави начин сачувају опасности које вребају на интернету и да исти користе на паметан начин.

Професори информатике кажу да је заштита на интернету тема број један, без обзира која је наставна јединица актуелна. Сваки дан се одговара на питања ученика и прича о томе како да се адекватно сачувају лошег утицаја нета.

Како год, 21. век, време технологије и технолошког напретка захтевају од човека да прати трендове, да буде у корак са временом, тако да је немогуће изузети коришћење интернета као извора информација. Ипак, у свему, а посебно у овој области, треба бити обазрив.

 

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Радијску емисију на ову тему можете чути на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-1-internet-kao-izvor-informacija

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обележен дан oслобођења Криве Феје - Радио Телевизија Врање https://t.co/8AoGv1mkNY via @tripplesworld https://t.co/e5vSRkPgw7
Два ковид пацијента преминула у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/s4fNmm44lR via @tripplesworld https://t.co/Zk9fClHV38
Масовна вакцинација благотворно делује и на психу - Радио Телевизија Врање https://t.co/j4Yl6tEsP7 via… https://t.co/G5nMbkorkh
Follow RTV Vranje on Twitter