Озимим усевима пшенице  као и предстојећој сетви кукуруза,погодовале би обилније падавине у априлу и мају, напомињу стручњаци. За ово доба године јако су слабо развијени усеви озимих стрних жита у поређењу са претходним годинама. Осим тога, усевима не погодују ни тренутне релативно високе температуре.

Пшеница посејана јесенас, у првој половини октобра, налази се у фази од два до три листа, односно бочна изданка. То значи да је стање врло шаролико код рано посејаних усева, услед суше и неуједначеног ницања. Током зимских месеци било је веома мало снега. У фебруару  је пало свега 70 милиметара кише по метру квадратном, а било је потребно најмање 100 до 120 милиметара падавина.

И температуре изнад просека за ово доба године не погодују озимим усевима.Стручњаци подсећају да би било добро када у априлу не било топлије од просечно 12 степени, а у мају максимално 18. Уколико се посматра прошла година у тада су у априлу и мају забележене  знатно више температуре од 18 до 20 степени.

Сада је усевима потребна прихрана пре свега азотним ђубривима. Стручњаци за ратарство процењују да ће можда бити потребне још две прихране. Они који су већ искористили азотна ђубрива у другој фази би требало да употребе амонијум сулфатна, који је неопходан ради формирања класа.

Када је реч о предстојећој сетви кукуруза, требало би је почети кад се земљиште, на дубини сетвеног слоја, загреје на 10-12°Ц, што уз повољну влажност омогућава ницање за десетак дана. На југу Србије оптимални услови омогућавају ранију сетву, у првој декади априла. Сада би требало затворити бразду и применити НПК ђубрива.

Kукуруз би требало сејати на дубини од 5 до 7 цм, а на лакшим земљиштима  може се обавити на дубини од 6 до 8 цм.  

Захлађење и падавине неће битније утицати на стање озимих усева на подручју Врања. Без обзира у којој су фази развоја, житарице могу поднети најављену температуру од минус три степена.  

Засејане озиме житарице на југу Србије тренутно су у различитим фазама раста и развоја, због закаснеле јесење сетве. На неким парцелама су тек у ницању, док су на другим у фази раста и развоја једног до два листа. Ипак, на већину усева пад температуре неће значајније утицати.

Нада Лазовић Ђоковић, стручњак за ратарство оцењује да неће бити значајнијих оштећења изниклих житарица, уколико се температура спусти до минус три степена, како најављују метеоролози. До оштећења може доћи само на парцелама оних ратара који су сејали пшеницу и друге културе машинама за растурање минералних ђубрива.

Код оних биљака које су изникле чвор бокорења је на дубини до пет сантиметара у земљишту, а количина воде у стабљикама није велика, те нема опасности од измрзавања. Биљке су све залихе хране потрошиле на ницање, те им је у наредном периоду потребна прихрана.

Нада Лазовић Ђоковић апелује на пољопривреднике да када почне топлије време, а најкасније почетком марта изврше обавезну прихрану амонијачно- нитратним ђубривима, никако уреом, јер се она споро раствара и разлаже.

Азор неопходан за развој, као и калијум и фосфор не могу се надокнадити у земљишту ниједном другом агротехничком мером, осим прихраном. Они који још увек нису засејали житарице, то могу учинити искључиво јарим сортама, којих тренутно нема у апотекама.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter