Кроз живот нас непрестано окружују различите особе са којима смо принуђени да комуницирамо зато што се сусрећемо на овај или онај начин.

То су колеге, другови из разреда, пријатељи из детињства, пријатељи које стичемо временом, запослени у продавницама и другим институцијама, познаници познаника, чак и сами пролазници.

Увек гледам да извучем оно нешто позитивно, добро из свих тих људи који су око мене. Међутим, временом сам схватила да нису сви пријатељски расположени, нису сви баш тако добри како се мени то чинило. Бићу груба, али једноставно морам да употребим ту ни мало лаку реч - ти људи су зли.

А онда се запитам зашто је то тако? Када је то лоше „испливало“ из њих? Можда много раније, али ја то нисам примећивала? Можда је то њихово лоше неко пре мене много раније осетио на својој кожи? Ипак, дефинитивно највише боли када се то деси баш вама. И одмах хиљаду питања изнад главе, оних хиљаду ЗАШТО?

Разумем тренутну љутњу и изражавање незадовољства. Дође тако свакоме од нас. Али наносити некоме директно штету на било који начин? Не, нема оправдања да то урадите из највећег беса.

Ова пандемија је била тест за све. Могли смо да видимо ко се како понаша под одређеним околностима које нису свакидашње. Карантин и полицијски час су из неких људи извукли оно најбоље или најгоре. Показали су се у правом светлу. Шта је то? Незадовољство тренутном ситауцијом или је испливало незадовољство животом? Завист, љубомора, па и фрустрације, све то некако изађе под неким несвакидашњим околностима.

А ја опет гледам са неке лепше стране и налазим оправдање за те људе... њима је заиста потребна помоћ. Они имају озбиљан проблем. Имају проблем сами са собом а да нису свесни тога. И то што пакосте људима не раде свесно...бар ја тако мислим.

Преиспитајмо себе у сваком поступку, у свему што урадимо. Довољно је то што нас је задесила ова мука са којом се сви заједно суочавамо. Не треба нам то да пакостимо некоме. Не постоји никакво, али баш никакво оправдање да некоме наносимо зло.

„Не заборавимо никада да је зло увек кратког века и само наизглед успешно и блиставо. Зато на злу, лукавству, превари, не треба заснивати ништа, поготово не живот. Не бранимо се од туђег зла, злом у себи“, говорио је наш Патријарх Павле. Запамтимо ове речи.

 

 

 

У Галерији Народног музеја у Врању промовисана је књига "ЗаДах  живота", аутора Драгана Ђорђевића из Врања. Ово је трећа књига прича Ђорђевића, који је по професији архитекта, а по талентима сликар и писац. За кратко време у свом стваралачком опусу, Драган Ђорђевић је нарастао као приповедач. Веома брзо схватио је како читаоцу испричати причу и на крају поентирати, чуло се на промоцији.

Aутор Драган Ђорђевић истакао је да је прву књигу „Записи из утробе“ писао да би свој ум одбранио од „Милосрдног анђела“, другу „Поздрав из Је-Не-А“ посветио Вуковарској класи 1984. године, а „ЗаДах живота“ посветио је оцу и мајци и да би се одбранио од немања посла. “ У рецензији под називом „Поштено речено“ књижевница Стана Динић Скочајић оценила је да Ђорђевић приповеда, збијено, конкретно и ефектно. Износи сећања као сурове комаде живота и интимно сведочанство о тајнама одрастања.

Рецензент Стана Динић Скочајић истакла је да аутор у књизи прича о тајнама одрастања, искрено и с поверењем. Труди се да приповеда хронолошки. Ова књига је његова борба да пред читаоца изнесе потпуно огољено сећање на тешке животне ситуације у којима се нашао. Пред бројном публиком, Ђорђевић је прочитао неколико прича из најновије књиге. Оставио је снажан утисак о једном прохујалом времену и вредностима на којима је почивала породица.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter