У општини Бујановац обележенa је градска слава Петровдан. Свечана архијерејска литургија служена је у Храму Светог Петра и Павла. У литији, која је прошла улицама Бујановца, били су и гости из Грчке и Бугарске. Резање славског колача уприличено је у порти храма. Овогодишњи кум славе био је Дом здравља. Обележавање градске славе Бујановца почело је свечаном архијерејском литургијом у Храму Светог Петра и Павла уз присуство Владике врањског Пахомија, свештенства, званица и гостију. Славску беседу казивао је Небојша Стојадинов архијерејски намесник пчињски. Свети апостоли Петар и Павле сматрају се првим проповедницима и учитељима новозаветне вере. Заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.

„Дође велика радост данaс, радујмо се и ми. Окупљени данас у овом Светом храму радујмо се данас и слушајмо шта нам Свети апостоли Петар и Павле говоре”, беседио је Небојша Стојадинов- архијерејски намесник Пчињски.

                                        

„Својом истрајношћу апостоли Петар и Павле победили су све непријатеље цркве и господа Исуса Христа. Тако и ми треба да будемо истрајни, посебно на овим просторима, у својим опредељењима. Не треба да поклекнемо ни у каквој муци и невољи”, рекао је Владика врањски Пахомије.

Уследило  је резање славског колача. Кум славе, ове године био је Дом здравља Бујановац. Директорка Лела Јовановић предала је кумство Богољубу Томићу, директору Дуванске индустрије Бујановац који ће идуће године бити кум. Након литургије уследила је литија улицама Бујановца. У порти храма Владика врањски Пахомије подсетио је на важност заједништва вере и љубави међу људима. За бројне вернике, који су из целог округа присуствовали прослави градске славе Бујановца приређена је трпеза љубави.

                                                 

 

 

 

Влада Србије усвојила је Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима, којим се предлаже да 24. мај буде Дан Ћирила и Методија. Тог дана ће се у Србији обележавати Дан словенске писмености.  Из Министарства за рад и запошљавање поручују да ће то бити радни дан, што је случај са многим државним празницима у Србији. Ове године у Србији ће бити укупно 12 нерадних дана. Истовремено се празнује и обележава радно пет празника - Свети Сава у јануару, Дан сећања на жртве фашизма у Другом светском рату у априлу, Дан победе у мају, Видовдан у јуну и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату у октобру.

Српска православна црква и верници данас славe Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.

Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.

Ђурђевдан је празник који се односи на народне обичаје, од којих је главни плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци.

Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору.

Понегде је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.

На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем - "да буду напредни као врба", ките здравцем - "да буду здрави као здравац", копривом - "да коприва опече болести са њим" и селеном - "да им душа мирише као селен".

 

Српска православна црква данас празнује Света три Јерарха. Ово је празник посвећен светитељима светом Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоустом.

Према народном веровању, какви ветрови буду дували тога дана, такво ће време бити у току целе године. Три јерарха су заштитници људи и животиња од хладноће и злих ветрова.

 

Трећи дан Божића обележавамо успомену на првомученика и архиђакона Стефана, који је први пострадао за Христа и веру, а био је и један од седам ђакона који су помагали сиротињи у Јерусалиму. Одмах након тродневног празновања Божића следи дан који је у православној традицији посвећен женама. Дани до Крстовдана разрешени су поста, тако да се мрсна трпеза спрема до овог празника, а до Богојављења се поздрављамо са Христос се роди, Ваистину се роди!

На празник Светог првомученика и архиђакона Стефана Свету литургију у манастиру у Горњем Жапском служио је епископ Пахомије. Иако је данас радни дан, у манастиру се традиционално окупља велики број верног народа.

''Свети првомученик и архиђакон Стефан назива се првомучеником јер је први пострадао за Христа, први је свој живот положио, препознао је апсолутну истину која нам долази, препознао да је то апсолутно једини и прави пут истине и живот. Архиђакон значи да је био први међу ђаконима, јер ученици Христови због превеликог обима посла, нису могли све сами, већ су себи узимали помоћнике, тј. ђаконе који су бринули о онима који су сиромашни или болесни, тако да су њима помагали'', каже свештеник Небојша Стојадинов.

Након тродневног празновања Божића следи дан који је посвећен само женама, такозвани Женски дан. Мало се о овоме празнику зна, а социолози га називају претечом 8. марта. Наиме, у православној традицији постоји важан култ жене и мајке, те оне 10. јануара ништа нису радиле, а кућне послове завршавали су остали укућани. У свакој кући, према могућностима, за Божићне дане било је јела у изобиљу, те се на Женски дан ништа није спремало, како би и жене могле да предахну и да се провеселе на свој начин.

Цео месец јануар је у знаку празника. Наредних дана предстоји нам и прослава Православне Нове године, Светог Василија Острошког, Обрезање Христово, Богојављење и многи други велики празници.

''Када ви погледате све празнике у току године, видећете како их је црква правилно и мудро распоредила, тако да се они надовезују један на други и ту се ствара целогодишњи круг прослављања свих оних догађаја и свих оних личности који су заслужили да буду слављени'', додаје свештеник Небојша Стојадинов.

Православни верници Нову годину дочекаће 14. јануара по новом календару.

''13. на 14. имаћемо празнично бденије у 10 сати, у продужетку Свету литургију у поноћ, друга је у 9 сати ујутро и у продужетку ћемо служити Молебан за почетак нове Православне године. У једном празнику имамо три празника Обрезање Христово, Свети Василије Велики и Нова година'' рекао је свештеник Небојша Стојадинов.

Ваља знати да су дани након Божићног поста мрсни, те су до Крстовдана, 18. јануара, среда и петак разрешени поста и спрема се мрсна трпеза. Православни верници се поздрављају са Христос се роди, Ваистину се роди, све до Богојављења!

 

Страна 4 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Отворен Ритејл парк Зона - Радио Телевизија Врање https://t.co/zntjrZMjuf via @tripplesworld
Епидемиолошка ситуација на граници ванредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/M8IC1ySiVN via @tripplesworld
Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter