Горешњак је празник за који су везана многа народна веровања. Данас се ништа не ради, а овај дан сматра се најтоплијим у години. Сабор Светог Гаврила празнује се први пут након Благовести, 8. априла, када се славе његова јављања кроз сву историју људског спасења.

„Српска Православна црква и њени верници данас славе празник Сабор Светог Архангела Гаврила. Овај празник у народу је познатији као летњи Аранђеловдан, или народски речено Горешњак. Празник у календару није обележен црвеним словом, али је код православних Срба јако поштован. Данас се ништа не ради, а поред тога за овај празник везани су и бројни обичаји. Свети Архангел Гаврило сматра се једним од највећих благовесника хришћанске вере.”

По црквеног предању Архангел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа. Архангел Гаврило је често слављен светац, а у многим селима празнује се и као сеоска слава. Сматра се заштитником људи и стоке од временских непогода.

„Изађе се мало, дође се до цркве, прошета се, данас не радимо ништа, сем ручка. Видимо се са пријатељицама, попричамо, то је разонода за нас пензионере. Сваки празник долазимо у цркву. Од обичаја знамо да данас треба да буде најтоплији дан, и да се ништа не ради због ватре”, каже Нада Стошић.

„То сам од мајке тако чула да се ништа не ради, ручак се спрема, иде се у госте, раније су се људи посећивали, сад већ мање, нема тога”, каже Милена Станојевић.

„Не славим, али моји родитељи су славили и сада ја долазим у цркву да запалим свећу, они су покојни. То је била сеоска слава села Доња Трница у Трговишту. Славило се некад лепо, ми смо радили овде у Врању и одемо код родитеља, они нас чекају и било је много лепо. Сада не славим, али долазим у цркву”, каже Радмила Стојменовић.

Према веровању данас је најбољи дан за нови почетак. Свети Архангел Гаврило слави се као благовесник задужен за радосне или благе вести.

У општини Бујановац обележенa је градска слава Петровдан. Свечана архијерејска литургија служена је у Храму Светог Петра и Павла. У литији, која је прошла улицама Бујановца, били су и гости из Грчке и Бугарске. Резање славског колача уприличено је у порти храма. Овогодишњи кум славе био је Дом здравља. Обележавање градске славе Бујановца почело је свечаном архијерејском литургијом у Храму Светог Петра и Павла уз присуство Владике врањског Пахомија, свештенства, званица и гостију. Славску беседу казивао је Небојша Стојадинов архијерејски намесник пчињски. Свети апостоли Петар и Павле сматрају се првим проповедницима и учитељима новозаветне вере. Заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.

„Дође велика радост данaс, радујмо се и ми. Окупљени данас у овом Светом храму радујмо се данас и слушајмо шта нам Свети апостоли Петар и Павле говоре”, беседио је Небојша Стојадинов- архијерејски намесник Пчињски.

                                        

„Својом истрајношћу апостоли Петар и Павле победили су све непријатеље цркве и господа Исуса Христа. Тако и ми треба да будемо истрајни, посебно на овим просторима, у својим опредељењима. Не треба да поклекнемо ни у каквој муци и невољи”, рекао је Владика врањски Пахомије.

Уследило  је резање славског колача. Кум славе, ове године био је Дом здравља Бујановац. Директорка Лела Јовановић предала је кумство Богољубу Томићу, директору Дуванске индустрије Бујановац који ће идуће године бити кум. Након литургије уследила је литија улицама Бујановца. У порти храма Владика врањски Пахомије подсетио је на важност заједништва вере и љубави међу људима. За бројне вернике, који су из целог округа присуствовали прослави градске славе Бујановца приређена је трпеза љубави.

                                                 

 

 

 

Влада Србије усвојила је Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима, којим се предлаже да 24. мај буде Дан Ћирила и Методија. Тог дана ће се у Србији обележавати Дан словенске писмености.  Из Министарства за рад и запошљавање поручују да ће то бити радни дан, што је случај са многим државним празницима у Србији. Ове године у Србији ће бити укупно 12 нерадних дана. Истовремено се празнује и обележава радно пет празника - Свети Сава у јануару, Дан сећања на жртве фашизма у Другом светском рату у априлу, Дан победе у мају, Видовдан у јуну и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату у октобру.

Српска православна црква и верници данас славe Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.

Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.

Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.

Ђурђевдан је празник који се односи на народне обичаје, од којих је главни плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци.

Један од народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору.

Понегде је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.

На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем - "да буду напредни као врба", ките здравцем - "да буду здрави као здравац", копривом - "да коприва опече болести са њим" и селеном - "да им душа мирише као селен".

 

Српска православна црква данас празнује Света три Јерарха. Ово је празник посвећен светитељима светом Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоустом.

Према народном веровању, какви ветрови буду дували тога дана, такво ће време бити у току целе године. Три јерарха су заштитници људи и животиња од хладноће и злих ветрова.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter