Православни хришћани и Српска православна црква обележавају успомену на смрт пророка, претече и крститеља светог Јована. Данас се подсећа на страдање светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипе, глава одсечена ("усекована") и на тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому, те се зато у Србији празник назива "Усековање".

Свети Јован се назива Крститељ јер је крстио Исуса Христа и, према предању, у њему препознао сина Божјег. Јован се сматра последњим великим пророком. Назива се још и Претеча, јер се појавио пре Христа и почео да припрема људе за хришћанство.

Дан Усековања верници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту. Никако не треба да се једе или пије нешто црвено, јер подсећа на проливену крв Светог Јована Крститеља. Такође, не треба радити никакве теже послове.

Свети Јован се слави и 20. јануара, у знак поштовања према свецу који је, по предању, крстио Исуса Христа. 

Српска православна црква прославља празник посвећен Светом великомученику Пантелејмону. Овај светац сматра се заштитником медицине и фармације, а постоје многи записи о његовим чудотворним излечењима.

Осим што је био познат по исцељењима, био је чувен и по дарежљивости и доброчинству, те је сво своје имање разделио сиромашнима.

Због вере у Бога погубљен је на данашњи дан 304. године, у време прогона хришћана.

Обележава се седам дана од Светог Илије.

Верује се да ће сваки рад данас, Свети Пантелејмон благосиљати и учинити успешним, а ко се спрема за пут, треба да крене баш данас. Свети Пантелејмон је био велики путник, а данас је заштитник свих возача и оних којима је друм други дом.

Слави се и као крсна слава, а данас је посебно свечано у манастиру Светог Пантелејмона у селу Лепчинце где се сваке године окупља велики број верника.

 

Васкрс je највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша“ (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење.

Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.

Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана се и Хришћани сећају и славе своје ослобођење од греха и смрти. 

Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама.

Код хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја и исписује поздрав: „Христос васкрсе!“ По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме, следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: „Христос васкрсе!“ и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја.

Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. Постоје бројни локални обичаји везани за украшавање васкршњих јаја. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.

Верници се од данас до Спасовдана поздрављају са Христос васкрсе - Ваистину васкрсе!

Велики петак

април 22, 2022

Велики петак је најтужнији дан у хришћанству, јер је ово дан када је по предању Исус Христос разапет на крсту. Од петка до Васкрса у свим православним храмовима и манастирима уместо звона чују се клепала, управо у знак велике туге због Христовог распећа.

Након Тајне вечере и Јудине издаје и апостол Петар је, пре петка ујутро, као што му је Христос и прорекао, издао Господа три пута га се одрекавши, али се одмах покајао. Чак се и издајник Јуда кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио.

Пре погубљења Исуса Христа Понтије Пилат понудио је јеврејском народу да пусти једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Варнаву, а за Христа су повикали у глас: Распни га! Распни га!

Тако је Христос пострадао на крсту, који је у то време био симбол срама. Његовим распећем крст је постао симбол вере, љубави и наде, симбол наше вере и вечног живота.

Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти.

Исус Христ је васкрсао у недељу, а у суботу је његово тело било у гробу, а душа у аду. Васкрсење Исуса Христа представља победу живота над смрћу и зато сви православни верници славе овај дан као празник над празницима.

На данашњи дан, Велики петак, у православним храмовима се на вечерњој служби износи плаштаница и полаже заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто. Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са крста.

Изношење плаштанице у Саборном храму у Врању је у 16 сати.

Дан се проводи у строгом посту, те неки верници до изношења плаштанице не једу ништа, док други само хлеб и воду. 

Обичај је да се на овај дан фарбају ускршња јаја и то најчешће црвеном бојом, јер је она симбол Христове крви.

 

За време празника рад у Здравственом центру Врање је реорганизован. У Дому здравља ће радити само дежурне службе од 08-18 часова. Служба хитне медицинске помоћи дежураће све време.

Радно време ковид амбуланте у АТД је од 07- 20 сати, а у дечијем и школском диспанзеру од  08 -18 сати.

Лабораторија у Дому здравља Врање радиће за време празника од 08 - 14 сати, као и главни вакцинални пункт у петак и суботу.

У Општој болници Врање рад је организован према распореду у режиму дежурстава и радиће се 24 часа, без прекида.

Из Апотекарске установе Врање обавештавају да ће у време празника радити главна Апотека на шеталишту сваког дана од 7- 24, огранак на Партизанском путу у петак, суботу и понедељак од 7 и 30 до 17 сати и у недељу од 07 и 30 до 15 сати, као и огранак Нана на Тргу братства и јединства 23. априла од 7 до пет поподне.

Ауто транспортно предузеће „Кавим Јединство“ такође има празнични ред вожње. На Велики петак и у суботу, аутобуси ће саобраћати по суботњем реду вожње.

У недељу неће бити измена, а у понедељак је опет на снази ред вожње предвиђен суботом.

Из овог предузећа напомињу да је појачан међуградски саобраћај и да ће већи број аутобуса саобраћати из Београда према Врању.

 

 

Страна 1 од 14

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обавезна потврда лекара пре сезонске вакцинације - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZyPmM3RCBz via @tripplesworld https://t.co/K4lV7GyUY9
Из малих ципела деца могу досегнути до звезда - Радио Телевизија Врање https://t.co/VU486ZpnaS via @tripplesworld https://t.co/nwI7nG8eOC
Осмаци бирају предмете за завршни испит до 30. децембра - Радио Телевизија Врање https://t.co/x1OdFBLxGP via… https://t.co/26RQNPnnPb
Follow RTV Vranje on Twitter