Крај године идеалан је период за подизање нових засада воћа.

Влажност земљишта, као и температура ваздуха која је изнад просека за ово доба године омогућавају да се засаде млади воћњаци, који се до пролећа могу добро укоренити.

Епидемиолошка ситуација утицала је и на овај сегмент пољопривредне производње, али се воћњаци на југу Србије и даље подижу.

Газдинство породице Пешић у Дубници већ шест деценија бави се производњом воћних садница.

Велико искуство, знање и квалитет рада одржали су традицију и профитабилност газдинства у овом послу.

Епидемија која оставља последице на све сегменте живота, није их омела да ураде планирано.

Произвођач садница Срђан Пешић каже да су и ове године произвели око 25 хиљада садница свих врста воћака, које иначе успевају и саде се на југу Србије.

По традицији овде се највише подижу засади шљива. И од ове као и других врста воћа имају различите сорте од раних до касно рађајућих.

Овај вредни домаћин са својом породицом проширио је посао тиме што је од садница које производи подигао и сопствене засаде.

Пешић каже да су подигли око 3 хектара воћњака на свом имању, а највише их је под шљивом и један део под облачинском вишњом.

Примењују све агротехничке мере, па имају добар и квалитетан род, који има добру прођу на тржишту.

Да би се добио такав квалитетан засад потребно је извршити и одговарајућу припрему земљишта, како би се нове саднице добро прихватиле.

То важи и за оне који саде неколико или само једно стабло на окућници.

Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе истиче да је поред испитивања састава земљишта неопходно у зависности од врсте воћа ископати јаму величине 50 пута 50 центиметара, скратити корен положити га правилно у јаму, а потом земљу враћати обрнутим редом у односу на ископавање.

Поред стајског мора се додати и вештачко ђубриво по рубовима јаме.

У Врању и округу највише се саде шљиве, јабучасто воће, као и сорте ситног воћа, где и даље предњаче малине, а на већим надморским висинама боровнице. 

 

 

Ове године и даље су одлични услови за сетву озимих култура у ширим оптималним роковима, те пољопривредници имају времена да обаве овај значајан посао. Пало је око 60 литара кише по квадрату и има довољно влаге у ораничном слоју, процене су  ратара.

Временски услови током јесени ове године иду на руку ратарима, поготову онима који још уве нису завршили сетву озимих култура, углавном пшенице. С обзиром да су прошли оптимални рокови за сетву, мора се увећати количина семена по јединици површине.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе препоручује да уколико ратари обављају сетву у наредних десетак дана, да повећају сетвену норму 10 до 15 одсто. Ако сеју у наредних 20 дана онда би количину семена требало увећати око 20 процената. Када се ради о домаћим сортама пшенице уобичајена количина је око 260 килограма семена по хектару и то је норма за сетву у оптиманом року који је давно прошао.

Земља сада има довољно влаге, осим на земљиштима типа смолница или на оним површинама  које су под кукурузом касне ФАО групе зрења и који још увек није убран. У последњих пет година драстично је опала површина на којој се сеју озиме културе, те је са око 15 хиљада хектара у округу сада пала на свега око пет хиљада хектара.

Нада Лазовић Ђоковић процењује да ће сада површине бити повећане за 50 процената у односу на тих пет хиљада хектара. Разлог није само у потреби за већом количином пшенице, већ и због плодореда, јер се кукуруз  и пшеница не могу гајити у монокултури.

Ова година ће међу ратарима остати упамћена и по рекордном обиму приноса кукуруза. На нашем подручју у просеку износи око пет и по тона по хектару а ове године просечно ће достићи око седам и по тона. Код  најбољих произвођача то ће износити и до 14 тона по хектару.

 

Престанак вегетације у касну јесен и делом у зимском периоду прави  је тренутак за подизање нових воћњака или винограда. Статистика говори да је тада  већи проценат примљених  младих стабала. Сада произвођачи  ваде саднице  у расадницима, а време без кише иде им на руку.

На имању породице Јовановић у Вртогошу увелико се ради. Бобан Јовановић и отац Раде са  радницима  почели су да из расадника ваде саднице воћа. Има их око 40-ак  хиљада, а ради се о свим врстама воћа које се на овом подручју уобичајено саде. Од сваке врсте имају по неколико сорти.

Бобан Јовановић каже да  најважније правилно обележавање извађених садница, тако да свако стабло буде тачно оне врсте и сорте, како и пише у декларацији. Та  декларација и сертификат истовремено значе да је садни материјал квалитетан, здрав, без вируса  и сортно исправан.

То је утолико значајније за неког ко подиже воћњак на већој површини. Неки од купаца,  воћари и виноградари аматери, често траже да им продавци купљене саднице одмах припреме за садњу, тако што скрате корен и летораст што је сасвим погрешно. По правилу корен треба скраћивати непосредно пред садњу у јамиће како би се сачувала свежина.  Kод засађених воћних садница прекраћивање летораста, на висину на коју се жели формирати круна, треба обавити тек на пролеће пред кретање вегетације  За оне који саде и једну садницу на окућници, овај млади, али искусни произвођач објаснио је и како да то учине.

Бобан Јовановић истиче да би требало обратити пажњу да коренове жиле буду рачвасте, да би их пре садње требало мало скратити и да се онда постави у јаму величине 50 са 50 сантиметара. Потом се земља која је била на површини непосредно ставља на корен, преко тога требало би нанети око 200 до 250 грама  вештачког ђубрива или стајског, онда опет земљу која се око корена добро угази, како би стабло чврсто прионуло у земљу.

На крају се свака засађена садница добро залије. Kод ове садње, током зиме, могу се јавити оштећења од глодара, па младе саднице треба заштитити на одговарајући начин.

 

Заштита вишегодишњих засада воћа обавезна је након завршене бербе.То важи и за производне засаде, али и за стабла на окућницама, јер се тиме обавља припрема за за наредну сезону и добијање обимне родности и здравих плодова.

Заштита воћњака након бербе одвија се у три фазе, и свака од њих је неопходна јер се тиме уништавају патогени организми, гљиве и бактерије, као и инсекти. Из Завода за пољопривреду  одсећају да се током вегетације ове организме није могуће уништити, јер за неке чак и не постоје препарати који се тада смеју примењивати. 

Инжењер за заштиту биља Дејан Мујакић  појашњава да се прва фаза третирања примењује се одмах након бербе. Ни код гљива ни код бактерија није забележена отпорност на бакарне препарате, што значи да су веома ефикасни.Тиме се дезинфикује сво опало лишће  и инфективни потенцијал смањује се и до 50 одсто.

Тиме се омогућава лакша заштита током вегетације и примена знатно јефтинијих препарата у односу на то ако се овај третман прескочи. У другој фази орезивањем се уклањају из воћњака оштећени и суви делова стабала, што се мора безбедно спалити ван воћњака.

Мујакић каже да у пред пролећној фази следи третирање бакарним препаратима у комбинацији са уљаним. Уље је механички инсектицид који спречава транспорт ваздуха из спољне средине до свих презимљавајућих форми ларви инсеката и на так начин бивају уништене.

Многи воћари из вишегодишњег искуства знају колико су овакви третмани неопходни, те  су у сталном контакту са стручњацима за заштиту биља и за сваку промену у засадима траже одговарајуће препоруке.

У циљу усклађивања са стандардима ЕУ, виноградари у Србији и ове године имају обавезу да пријаве све површине под виновом лозом.

Сврха уписа  је да се тачно утврде површине под виновом лозом, са свим својим карактеристикама и специфичностима, као и производни потенцијал.

На основу досадашњих пријава за Виноградарски регистар, у сва три виногорја врањског подреона, Буштрањском, Вртогошком и Сурдуличком, производњом грожђа и вина бави се хиљаду и 600 виноградара.

Mр Небојша Младеновић директор Пољопривредне службе у Врању подсећа виноградаре да Законом о вину, ову обавезу имају сва правна, односно физичка лица и предузетници који имају виноградарске парцеле веће од 10 ари. Ова обавеза се такође односи и на виноградаре који имају мање од 10 ари винограда, а своје грожђе стављају у промет.

Центар за подношење захтева је у Нишу, а Пољопривредна служба Врање помаже да се ови захтеви правилно попуне. Ако дође до промене, у регистар се уписују промене у року од 15 дана од дана настале  измене.

Младеновић каже да се уписују власници, парцеле, подлоге, колико се приноса добија, количине шећера у грожђу,као и која је сврха произведеног рода, да ли се ради о преради грожђа у вино или су то стоне сорте за конзумирање.

Ресорно министарство оваквом регистрацијом има увид у потенцијал виноградарства и винарства у Србији, може на време да уочи проблеме и потребе произвођача и правовремено реагује.

То се првенствено односи на доношење мера везаних за подизање нових винограда, као и набавку опреме за прераду и дистрибуцију грожђа и вина.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter