У Владичином Хану је око 40 пољопривредника добило бесповратна средства као подршка државе и локалне самоуправе у циљу оснаживања пољопривредних газдинстава и подстицања наталитета. Вредност пројекта је око 9 милиона динара.

Ради се о додели бесповратних средстава за спровођење мера и активности подршке привреди и пољопривреди кроз економско оснажење породичних пољопривредних газдинстава, у циљу подстицања наталитета, кроз отварање Агробизнис центра за развој воћарства и повртарства. На конкурс се пријавило 53-оје носиоца пољопривредних газдинстава, али због непотпуне документације и других пропуста, нису сви добили субвенције већ њих 40.

Они који су добили позитиван одговор потписали су уговоре о додели средстава. Сами су одлучили шта им је најпотребније од механизације и опреме и навели у пријавном формулару.

Највећи број се дуги низ година бави пољопривредом, а било је и оних који су по први пут одлучили да се окушају и у новим пословима. Сви се слажу да ће им ова помоћ веома значити и захвални су локалној самоуправи.

''Kонкурисао сам за машину ради лакшег брања вишања. Имам засад вишања на око 1,7 хектара. Учествујем са 11 посто суфинансирања. Ради се о тресачу за вишње тако да на тај начин вршим економичност у поступку брања и остаје ми већа зарада на основу тога,'' каже Томислав Тошић, пољопривредник из Прекодолца.

Јован Стошић, пољопривредник из Репинца додаје:

''Конкурисао сам за машине за израду вина од купине и малине. Имам малињак и купињак. Од ове године планирамо мало озбиљнију производњу вина.''

Сузана Величковић, пољопривредница из Прибоја Врањског каже да је добила око 62 хиљаде: ''Планирамо садњу јагода. Конкурисали смо за набавку фолије, мотора и система за наводњавање. Веома ће нам значити ова подршка.''

Председник општине Горан Младеновић указао је на значај оваквих пројеката и најавио даља улагања у овој области.

''Ради се о заједничком пројекту министарства за популациону политику и општине Владичин Хан. Министарство је учествовало са 7 милиона динара, локална самоуправа са милион 245 хиљада динара, а учесници, односно носиоци пољопривредних газдинстава са милион 798 хиљада динара. Практично око 9 милиона је вредност пољопривредне опреме, механизације и опреме за производњу која ће у значајној мери помоћи оснаживању пољопривредних газдинстава. Вредност грантова је од 60 хиљада до 200 хиљада динара,'' каже Горан Младеновић, председник општине.

У општини се надају да ће се отварање Агробизнис центра показати  одличним, јер примери добре праксе говоре у прилог томе. Град Нови Сад је  на тај начин дуплирао средства за помоћ пољопривредницима. И у Хану ће бити спремни да повећају субвенције пољопривредницима уколико министарство настави да помаже и даље, каже Младеновић.

Од пољопривреде се може пристојно живети ако се ради систематски, плански и ако се човек едукује и примењује нова  сазнања. Ово је закључак и порука Србе Тасића који више од пола века искључиво живи од рада на земљи у оближњем Вртогошу.

Када неко, ко се од 12 године живота  искључиво бави пољопривредом, тврди, да је то исплатив посао, онда му се мора веровати. То је међу својим комшијама, пријатељима и родбином доказао Срба Тасић са својом породицом. Паралелно је радио као сточар, повртар,  воћар, виноградар, а највише га у околини, па и Србији знају као произвођача садница. Сада када је добро закорачио у осму деценију живота, може да „подвуче црту“ иако је само мало смањио темпо рада. 

Срба Тасић каже да је данас технологија толико напредовала да се производи више и квалитетније, али пласман отежан. Некада се производило мање, али је пласман био лакши. Тако да мора да се ради паметно, да би били конкурентни. Млад човек који сада ради на пољопривреди, мора због тога много да се едукује.

Уз рад,Тасић деценијама сарађује са аграрним стручњацима и стечена знања одмах примењује. Каже да му је најзначајније што је своју децу, три ћерке, научио свим радовима у пољопривреди, па и калемарском послу. Развио им је радне навике, па му и данас у обимнијим пословима  сви помажу. А супруга Гордана је стуб куће.

Гордана Тасић истиче да је највеће богатство сваког човека мир у срцу, здрав живот, разновсна храна. А посао може да се заврши и увек има довољно времена и за одмор. Јер ако хоћеш у нечему да успеш и да стекнеш, без рада то није могуће.

Поносни су и задовољни свим што су постигли. Омогућили су  својој деци да се образују, а сада у томе помажу и унуцима, који су студенти.

 

У припреми је нови закон о ознакама географског порекла за пољопривредно-прехрамбене производе.

Једна од предложених измена  је да ће они производи који имају ову ознаку, а не производе се последњих седам година, изгубити тај статус.

Произвођачи из Србије,  морају да прођу кроз двостепену регистрацију, уколико желе да обезбеде ознаку порекла и за тржиште Европске уније.  

Неопходно је да будемо спремни да дамо довољне доказе да су ти брендови потекли с подручја Србије, подсећају у Mинистарству пољопривреде.

Жетва јечма која је крајем јуна почела на пољима Врања и округа је при крају.

Просечни приноси јечма ове године  достизаће око 3 и по тона по хектару, што је нешто боље у односу на прошлу годину.

На газдинству Дејана Ивановића у Моштаници ради се пуном паром. Сопственом механизацијом уз учешће чланова домаћинства жању јечам, како би припремили храну за фарму свиња.

Иначе, паралелно се баве и ратарством, као и повртарством и како Ивановић тврди аграр је исплатив, али се мора пуно планирати и паметно улагати.

Дејан Ивановић  рекао је да са 30 ари очекује принос од тоне и 300 килограма јечма и да ће житарице бити искоришћене на фарми свиња.

По искуствима са његовог газдинства пољопривреда је исплатива уколико се ради плански у складу са трендовима и одговарајућим улагањима. Обрађују 3 хектара  под житарицама, хектар кукуруза и пола хектара поврћа.

Приноси јечма ове године зависе од времена сетве, као и примењене агротехнике, али се по основу досадашњег тока жетве може закључити да ће бити бољи од очекиваних.

Пољима под овом житарицом нису нашкодиле ни  учестале падавине.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе  оцењује да је овогодишњи род јечма просечан, квалитет рода бољи него лане.

Просечно, очекује се принос од око 3 и по тоне јечма по хектару.

Жетва ове житарице требало би да се заврши  ове недеље, када почиње скидање са њива  рода пшенице.

Код ове житарице запажено је да има доста полегања , па се жетеоцима препоручује да воде рачуна о подешавању помоћних алата.

Према свим проценама приноси пшенице биће слабији у односу на лане и износиће до 3 и по тоне по хектару.   

 

 

Министарство пољопривреде и ове године помаже онима који намеравају да подигну нове засаде винове лозе. Управа за аграрна плаћања расписала је јавни позив за подношење захтева ради остваривање права на подстицаје  приликом подизања  вишегодишњих  засада винове лозе у овој години.

Подручје југа Србије мало је скрајнуто са винског пута , којим иду љубитељи и дегустатори доброг вина. Иако је природа овде даровала идеалне  агроеколошке услове за  гајење грожђа, мало је новоподигнутих винограда. Разлози су бројни, а један од најзначајнијих је висока цена подизања засада. Процене говоре да је за један хектар винограда потребно уложити  најмање 15 хиљада евра у обраду земље, набавку квалитетног садног материјала, стубова и наслона, као и саму садњу.

Због тога ресорно министарство дужи низ година даје подстицаје за подизање вишегодишњих засада винове лозе. Право на подстицаје имају сви који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава , физичка и правна лица.  Висина подстицаја износи  60% од вредности прихватљиве. Највиши укупни износ подстицаја који може да се оствари у једној календарској години је 80 милиона динара.

Уколико се подстицаји односе на производне засаде са српским домаћим сортама винове лозе, подстицаји се увећавају за 100.000 динара по хектару производног засада. Такође, ако се подстицаји односе на засаде подигнуте на надморским висинама изнад 200 метара или  на нагибу терена изнад десет степени, подстицаји се увећавају у износу од по 100.000 динара по хектару. Захтеви се подносе до 19. августа ове године .

Oно што будући виноградари морају да знају је да је уз велики рад неопходно и велико стрпљење и време. Наиме, након садње винограда, први род можете очекивати тек у трећој години.

А до доброг вина морате сачекати бар још једну годину. За то време мора да вас послужи небо и да године буду добре и родне.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter