На основу најновијег Правилника ресорног  министарства,обнова и регистрација пољопривредних газдинстава почиње од 1. марта и трајаће до 30. априла ове године.

За разлику од прошле и претпрошле године када је обнова била аутоматска, ове године носиоци пољопривредних газдинстава мораће да посете Управу за трезор и на шалтеру ове установе потврде активан статус. Пољопривредно саветодавне и стручне службе подсећају пољопривредне произвођаче да је у 2019. години потребно извршити обнову и регистрацију пољопривредних газдинстава на основу донетог правилника Министарства за пољопривреду. Обнова пољопривредних газдинстава вршиће се од 1. марта до 30. Априла ове године.

Роберт Ширтов из Пољопривредне стручне службе Врање напомиње да газдинства која имају било какву промену у статусу која се односи на измену култура које гаје, на промену броја живе стоке  на газдинству или обима парцела које имају, то морају да пријаве приликом обнове или регистрације газдинства.

Ранијих година носиоци пољопривредних газдинстава документацију су добијали на кућну адресу уз писмо-обавештење о начину обнове. Сада ће то морати лично да обаве са прецизираним подацима како не би трпели последице.

Ширтов упозорава да у случају да не пријави све парцеле или друге промене на газдинству прелазе у пасиван статус и губе право на подстицаје у наредне три године.

Пријава свих промена у надлежним службама, потребна је како би ресорно министарство на основу тих података могло да прецизније планира које мере ће предузимати у наредном периоду у циљу развоја  аграра.

 

Представници министарства  пољопривреде Србије потписали су меморандум о сарадње са  министарством аграра министарстава пољопривреде Србије и Либана. Договорена је размена пољопривредно - прехрамбених производа између две земље. Тиме ће, поред осталог, Либан постати ново тржиште за српску малину.

Једна од првих  вести из ресорног министарства у овој години била је о уговореном  извозу пшенице у Египат. Сада ће на основу потписаног меморандума, Србија у Либан моћи да извози јунеће и свињско месо, као и боровнице и малине. Могућности извоза пољопривредних и прехрамбених производа увек представљају нову шансу за произвођаче. Отварање нових тржишта представља нову могућност за бољи пласман робе и евентуално проширење производних капацитета. Планирано је да на основу овог документа буде унапређена размена пољопривредно - прехрамбених производа између Србије и Либана. Договорено је да Либан у Србију извози маслиново уље и цитрусе.

Србија ће, поред меса, на либанско тржиште у будућности пласирати боровнице и малине. Да ли ће ово ново отворено тржиште за нашу малину бар делимично решити неки од проблема српских малинара, показаће будућност. Ово питање интензивно  заокупља пажњу јавности у последње две године. Проблем са откупном ценом „црвеног злата˝ учинио је да неки произвођачи губе интересовање за подизањем нових малињака и купињака. Све чешће воћари се одлучују за засаде лешника, ораха и боровница, који ће, кажу познаваоци тржишта, бити на цени ове сезоне. Ако је судити по јесени која је иза нас, малина губи трку са другим воћем.

Проблем је, кажу упућени, код произвођача који се не баве искључиво пољопривредом, а који су улагали у подизање  засада малина, када је била добра цена. Они сада немају мотивацију да одржавају засаде. Интересовање пољопривредника за подизањем нових воћних засада ове јесени је било мање него 2017. године, превасходно због откупних цена и временских услова. Повећано је интересовање за лешником, орахом и боровницом, бар по тражњи садница, иако они који подижу ове засаде нису „чисти˝ пољопривредници. То су углавном људи који су новац зарадили у неким другим делатностима, а сада купују земљиште и желе да подигну засаде поменутих воћних врста. Има оних који се одлучују за подизање лешника на осам до десет хектара, док боровницу саде на 50 ари до једног хектара, из разлога што су за ову воћну врсту потребна већа улагања. И даље је интересантна шљива и то сорта стенлеј, мада је константна потражња и за чачанском родном.Због тога је отварање нових извозних тржишта итекако значајно за наше воћаре.

 

Удруживање произвођача малина у Пољаници даје резултате. На том подручју већ 14 година ради задруга „Кооператива“, за откуп и пласман малина. Најважније је да су обезбедили редовну исплату предатог рода.

Јовица Илић један је од оних који се усудио да на подручју Пољанице у селу Драгобужде подигне засад од 35 хектара малина. То је највећи такав посед на југу Србије, па и шире. Имао је и довољно иницијативе да подстакне и друге малинаре да се окупе и заједнички наступе на тржишту.

Он каже да задруга у Пољаници „Кооператива“ ради већ пет година и да има 7 произвођача са подручја Пољанице и њих 30-так са оближњег Јабланичког округа. Баве се органском производњом с обзиром да за то имају услове.

Послушали су препоруке ресорног министарства, које стално подсећа пољопривреднике да само удружени могу да обезбеде своје место на тржишту. У Пољаници су направили  хладњачу капацитета 120 тона, род у сезони преузимају свакодневно и исплата је редовна.

Илић каже да је ове година цена била 110 динара за килограм. Цена није била висока али је за произвођаче значајно да су од откупљивача обезбедили ђубрива и средства за заштиту биља, која су дозвољена у органској производњи.

Илић узгаја сорту „Полана“ и ове године имао је род од 7 тона по хектару. Једини проблем им представља недостатак радне снаге у сезони бербе, па су принуђени да бераче потраже и у Врању.

 

Министарство пољопривреде изменило је правилник о упису пољопривредних газдинстава у регистар. Изменама је прописан обавезан упис свих катастарских парцела на којима се обавља пољопривредна производња.

Правилник о упису  у Регистар  пољопривредних газдинстава и обнови регистрације у основи предвиђа да је упис и даље  добровољан. Али, уколико се пољопривредници на то одлуче, онда  морају уписати све парцеле на којима се делатност у аграру обавља. У пракси је примећено да поједина пољопривредна газдинства не пријављују све парцеле на којима обављају  производњу. Ово је важно због формалног испуњења услова за остваривање права на подстицаје везаних за површину пољопривредног земљишта.

Како би се да би се избегла могућност злоупотреба остваривања права на субвенције, министарство је увело обавезу регистрованим газдинствима да морају да пријаве све катастарске парцеле на којима обављају производњу. Тиме се побољшава и тачност и потпуност Регистра пољопривредних газдинстава.

Поред тога, као реакција на подизање све већих засада појединих специфичних култура, извршена је допуна докумената који се односе на биљну производњу. Предвиђа се раздвајање регистрације површина под боровницама, од површина по осталим јагодастим воћем, као и увођење уписа производње мање заступљеног јабучастог, коштичавог, јужног и тропског воћа. Тиме се постиже прецизнији преглед комерцијалне производње воћарских култура и омогућава остваривање права на подстицаје и за ову производњу.

Такође, после две године без обавезе обнове регистрације пољопривредних газдинстава, ове године она се поново мора извршити у периоду од 1. марта до 30. априла . Обнова  се врши достављањем прописаних докумената са подацима о газдинству, биљној и сточарској производњи надлежним јединицима Управе за трезор, према месту пребивалишта носиоца пољопривредног газдинства.

 

Национална лабораторија за контролу млека у Србији коначно ће добити европску акредитацију. Тако ће њена контрола коначно бити релевантна и држава ће имати право и монопол да контролише све што се налази на њеном тржишту. Очекује се да ће акредитација бити потврђена почетком наредне недеље.

Иако се у Србији "европски стандард контроле" и референтна лабораторија најављују већ деценијама, то ће се заиста десити тек сада, са изменама Закона о безбедности хране. Ради успостављања референтне лабораторије у Србији, Европска Унија је у тај пројекат од 2003. уложила 15 милиона евра. Држава планира да, осим млека чији квалитет контролише, али без сертификата, већ годину дана, до априла ове године успостави националну референтну лабораторију за више од 95 одсто робе која се користи у исхрани становништва.  

Због непостојања националне референтне лабораторије после 2000. године, до данас, монополисти су могли да раде без икакве контроле и санкција, али се то више неће дешавати. Акредитована лабораторија омогућава  да сада на државном нивоу можемо да радимо суперанализу свега, а не да шаљемо узорке европским лабораторијама .

Од резултата анализа зависити ко ће сносити трошкове лабораторијских испитивања. Ако анализе покажу да је све у реду, онда је то посао и трошак државе, а ако некога ухвате у нечистим играма онда ће не једноструко, него вишеструко да плати штету коју покушава да направи на тржишту.

Ранија истраживања Покрета за заштиту потрошача, показала су да је заблуда да велики произвођачи имају висок квалитет производа, те да има доста малих произвођача чија је роба изузетно квалитетна, а коју су могли пре 10 година да  декларишу и као органску храну. Покрет за заштиту потрошача сматра да произвођачи воде три основне политике. Првима је безбедност хране најбитнија, други воде рачуна само о квалитету једног до два производа из асортимана који производе, док је трећима на првом месту искључиво профит.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter