У овом периоду засади шљива, који су у фази прeцветавања, најизложенији су заразним биљним болестима и нападима штеточина. Уколико се сада заштите, током вегетације неће имати потребе за третманима. Југ Србије, као и  укупна територија Републике по обиму површина, највише имају засаде шљива. Због тога је веома важно одржавати здраве воћњаке. Управо у овом периоду, када се шљиве налазе у фази прeцветавања, због погодних климатских услова, изложене су нападу шљивине осе. Ларве овог инсекта убушују се у тек заметнути плод и хранећи се оштећују га, те због тога  отпада. Јављају се сваке године с мањим осцилацијама. У периоду прeцветавања нападају сорте које цветају касније. Из тог разлога интензитет напада шљивине осе је више везан за климатске услове, а мање је сортно условљен. Могу проузроковати штету и већу од 50% . Стручњак за заштиту биља Дејан Мујакић упозорава да је ова штеточина изазвала огромне економске штете и зато се мора превентивно деловати. За то су најефикаснији препарати Децис и Перфектион који решавају проблем шљивине осе.

Поред третмана против ове штеточине, могу се комбиновати и препарати за заштиту од изазивача шупљикавости листова, као и пламењаче. Мујакић подсећа да се ова болест успешно може сузбити препаратима Манкогакл и Дитан. Воћари често пропусте ову заштиту, која касније током вегетације није ефикасна и не може се ефикасно решити.

 

 

Новим правилником Mинистарства пољопривреде, откупљивачи убудуће сточарима неће исплаћивати млеко по проценту млечне масти, као што је то до сада било. Вредноваће се по броју присутних соматских ћелија и микроорганизама у млеку. Последица тога је да ће са тржишта нестати мали произвођачи, који не поседују лактофриз и музилицу и не спроведе све хигијенске мере држања музних грла.

Оно што је дуже време најављивано у сектору млекарства, ресорно министарство почело је да спроводи најпре усвајањем Новог правилника о вредновању откупљеног млека. По одредбама овог документа, број соматских ћелија, тачније оних из ткива животиња, у млеку је ограничен на 400.000 по милилитру откупљеног млека. Број микроорганизама за прву класу откупљеног млека је до 100.000, за другу до 400.000 и трећу преко овог броја. Стога ће они који желе да се интензивно баве овим послом морати да набаве лактофриз за чување млека као и музилице.Сталне дезинфекционе мере морају се спроводити и над овим апаратима и у процесу муже.Ко то не може да спроведе нестаће са тржишта.

Роберт Ширтов из Пољопривредне службе најавио је да ће у циљу припреме сточара за овакву тржишну утакмицу, до краја године спровести програм мера који обухвата четири обиласка сваког од таквих газдинстава.Том приликом упозориће сточаре на све грешке које чине у процесу производње млека: од припреме хране, хигијене стаје и простирке, до муже и чувања млека до предаје откупљивачу.

Ако се приликом откупа утврди да у млеку има више од 400.000 соматских ћелија, то је знак да неко грло стоке, које се музе, болује од маститиса, односно упале вимена. Уколико се у збирном узорку млека узетог са неког сабиралишта нађе од 500.000 до милион соматских ћелија по милилитру, то указује на чињеницу, да је ова болест распрострањена на 30% музних крава. До краја године има довољно времена да сточари усвоје и примене сва правила које налаже савремена производња.Тиме ће добити бољу цену, а потрошачи квалитетније млечне производе.

Озимим усевима неопходно је 100 до 120 милиметара падавина по метру квадратном без обзира у којој се фази развоја налазе, оцене су стручњака. Температуре изнад просека за ово доба године, не погодују житарицама. Они ратари који још увек нису прихрањивали усеве, сада би требало да употребе азотна ђубрива, а у другој фази амонијум сулфатна.

 

У новој сезони пољопривредних радова, послодавци су по закону  обавезни да пријаве и одјаве сезонске раднике. Радници тиме добијају права из радног односа, а послодавцима се смањују трошкови за обавезно осигурање.

Ова година почела је са применом нових законских одредби које се односе на ангажовање сезонских радника. Анализе су показале да  тренутно 95 одсто сезонских радника у пољопривреди ради „на црно“, без икаквог уговора. То значи да  не остварују права која проистичу из радног односа, као што су  права на социјално и пензионо осигурање и осигурање  од повреде на раду. Очекује се да нове законске одредбе заживе у пракси и  на тај начин заштите сезонске раднике. Закон предвиђа да послодавци у новој сезони почну са  електронском регистрацијом , односно пријавом и одјавом радника.То ће бити основа за формирање пореске пријаве за ангажоване раднике.

Пријава мора да садржи јединствен матични број грађана, као и име и презиме. Систем пријављивања направљен је тако да  се аутоматски прави пореска пријава. Jедина обавеза послодавца је да наведе када ће радник бити ангажован. Радници у том погледу немају никакве обавезе. Тиме су у историју отишли  класични  уговори  у писаној форми. Радник ће моћи да захтева од послодавца да му се изда потврда о раду.

Анализе су показале да је пре увођења електронског система пријаве сезонских радника, за процедуру пријаве и одјаве једног сезонског радника послодавац  трошио 5 сати месечно. Истовремено, месечни издаци послодаваца на име пореза и доприноса по сезонском раднику су у просеку износили десет хиљада 200 динара. Новим законским решењем и системом електронске пријаве, укупна цена пореза и доприноса по раднику по дану, израчунава  се у односу на минималну зараду која се одређује сваке године. То тренутно износи нешто мање од 300 динара дневно, односно око шест хиљада  динара месечно за једног радника.

Закон се примењује само на сезонске послове за које се наплаћује новчана накнада у сектору пољопривреде, рибарства и шумарства. Kомшијска испомоћ  и остале врсте помоћи које не подразумевају новчану накнаду, не подлежу овом закону. Сви чланови породице или шире фамилије,који обављају сезонске послове, а који не подразумевају новчану накнаду, носи обухваћени овим прописима.

 

Од данас пољопривредници могу да рачунају на субвенције на дизел гориво. Укупно 60 литара дизел горива по хектару биће субвенционисано са по 20 динара, а максималан износ пољопривредног земљишта је 20 хектара. Пољопривредницима за субвенције на гориво неће бити потребни никакви фискални рачуни. Држава ће им аутоматски, на бази пријаве хектара Управи за трезор, од 1. марта до 30. aприла, исплаћивати и ту подршку за дизел гориво. Исплата ће бити пре сетве, обећавају из ресорног министарства.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter