Управи за аграрна плаћања стигло је 437 захтева пољопривредника на конкурс ИПАРД програма за куповину пољопривредне механизације, односно трактора. Према правилима ИПАРД-а биће направљена  ранг листа, а процене су да за готово трећину оних који су конкурисали неће бити новца. Из ресорног министарства поручују да ће средства за куповину трактора моћи да добију кроз мере државе. Када се зна да је пољопривредна механизација у Србији стара у просеку 30 година, не чуди податак да је на јавни позив ИПАРД-а стигло 437 захтева. Међутим, правила ИПАРД-а су таква да мора да се прави ранг листа у зависности од броја поднетих захтева.

Пољопривредници кроз ИПАРД програме могу да добију средства која покривају 65 одсто новца од оног који су уложили, док 35 одсто морају да обезбеде сами. Многе банке до сада нису пружале могућност наменске кредитне линије, међутим најављује се да би од следеће године, то требало да се промени. С обзиром да се процењује да готово трећина пољопривредника неће успети да добије средства из Ипард програма за набавку механизације, из ресорног министарства поручују да нема разлога за бригу. Наиме, најављује се да ће бити објављен још један конкурс за ИПАРД средства, али и да ће они, који нису могли да добију новац преко ИПАРД-а, средства моћи да добију кроз државне мере.

Позив за меру један ИПАРД-а, за улагање у производњу млека, меса, воћа и поврћа и у друге усеве важи до понедељка, док  је позив за меру три,  која се односи на прераду и маркетинг отворен до 9. фебруара наредне године. Иначе, министaрство пољопривреде Републике Србије од почетка ове године исплатило је субвенције у вредности од 28,5 милијарди динара.  Ипак, поједини пољопривредници у Србији сматрају да су подстицаји у пољопривреди изузетно мали, нарочито у биљној производњи, а осим тога и касне.. У ресорном министарству број захтева се годишње увећава у просеку за 20 одсто у односу на претходну годину.

Министарство пољопривреде расписало је трећи јавни позив за подстицаје који се финансирају из ИПАРД  фодова Европске Уније. Односи се на јачање прерађивачких капацитета, односно набавку опреме и механизације у области млека, меса, воћа, поврћа, рибарства и производњу јаја. Циљ је да се овом врстом подстицаја средствима Европске Уније помогне најпре мањим произвођачима да развију своје капацитете. На територији Врања и округа има таквих  прерађивача. Битно је да нису извршили инвестицију пре расписивања конкурса. Срђан Зафировић, инжењер сточарства у Пољопривредној служби Врање објашњава да је минимални износ повраћаја средстава за овај фонд  10 хиљада евра и максимални милион евра, односно два милиона у сектору млекарства. Повраћај је 50 одсто , односно још 10 одсто више уколико се ради о заштити животне средине , рецимо у сектору млека где се третирају отпадне воде. У ове сврхе одобрено је 5,4 милијарде динара. Иначе, у току је и конкурс за младе пољопривредника старости до 40 година у области биљне и сточарске производње. Битно је да лица која подносе захтев имају регистровано гајење биљне културе на свом газдинству. За сточаре је важно да имају регистрована грла у централном регистру, као и да имају пријављену сточарску производњу у Управи за трезор. Са територије Врања поднето је неколико таквих захтева. Сви прерађивачи и произвођачи који желе да конкуришу требало би да се обрате  стручњацима Пољопривредне  службе у Врању који ће им помоћи у припреми документације.

Ове године ратари ће сејати пшеницу ван оптималних рокова за сетву који истичу за који дан. Тек са првом кишом створиће се услови да у врањском крају буде засејано око шест хиљада хектара. Немамо оптималне услове за сетву па самим тим не можемо испоштовати ни оптималне рокове. Само пољопривредници који имају  поседе са лакшим типовима  земљишта  могу обавити предсетвену припрему. Ни Небојша Ђорђевић, пољопривредник у Давидовцу ове године није засејао пшеницу на време.

Ђорђевић каже да је предсетвену припрему урадио на око два хектара земље и сада чека кишу како би обавио сетву. То значи да ће бити обављена ван најповољнијих рокова. Још једна гротехничка мера  од које ће одустати је да сво планирано земљиште засеје декларисаним семеном. Само 50 одсто таквог семена ће употребити а преостала половина биће такозвано семе са тавана. Стручњаци упозоравају да се морају пратити најаве метеоролога и да је најбоље да се сеје највише два до три дана пре кише, због птица које наносе велику штету. Иначе, искуство говори да због промене климе род за наредну годину неће бити значајније умањен због закаснелих радова.

Нада Лазовић Ђоковић истиче да није касно и ако се сетва обави најкасније до 10 новембра. Приноси нису били значајније нижи. Битно је да пшеница у зимски период  уђе са три листа или најмање једним. Како би се надокнадило изгубљено време, ратари би обавезно морали да повећају сетвену норму и то за сваки дан кашњења после 10.новембра  за један одсто. Нада Лазовић Ђоковић напомиње да што се тиче домаћих сората сетвена норма је од 220 до до 240 па и 270 килограма семена по , а што се тиче страних од 200 до 240 килограма на хектар. Обавезна је примена НПК ђубрива. Могућу слабу кишу метеоролози најављују за последња два дана октобра или евентуално 2. новембра.Температура до краја месеца кретаће се од 19 до максимално 22 степена.

У већини малињака завршена је берба, након чега су неопходни радови на орезивању, јачању младих изданака и заштити од болести и инсеката. Ово је неопходно ради припреме засада за наредну сезону. Ове године малинари, бар на овом подручју могли су да буду задовољни родом, а делимично и ценом. Они који су примењивали све агротехничке мере и обезбедили наводњавање, имали су пристојан род. Ипак, за све то услов је био припрема малињака у јесен, након завршене бербе. Дејан Мујакић из завода за пољопривреду у Врању истакао је да су у малињацима на подручју Врања утврђени присуство дидимеле и рђе на младим ластарима, што указује да је ово тренутак  у коме је неопходна заштита засада. При избору препарата за заштиту потребно је вршити  њихову  промену у односу на претходну сезону, јер се само тиме  постиже ефикасност. Осим биљних болести и  велики број различитих инсеката може да оштети малињаке. Мујакић каже да су то различите врсте инсеката од муве Галице, преко гриња за чије сузбијање такође постоје ефикасни препарати на тржишту. Уколико изостану ове мере, род  ће наредне године бити изузетно слаб, те малинари у таквим случајевима често не могу да покрију ни трошкове производње.

 

Воћарство и виноградарство, рурални туризам и овчарство и козарство, области су у којима пољопривреда у овом крају може интензивније да се развија. Ово је оцена градског већника за пољопривреду Небојше Стаменковића, на основу досадашњег сагледавања стања у аграру на  територији Врања. Прикупљање података о  пољопривредницима  на подручју града, обиму  и врсти производње којом се баве и  њиховим плановима развоја, први је корак који се мора предузети како би се направила пројекција укупног развоја аграра на територији Врања. Ово је процена сектора за пољопривреду у градској  управи. Градски већник за аграр Небојша Стаменковић напомиње да се тек на основу тога може знати са којим количинама производа по гранама располажемо.То ће одредити да ли је пољопривредницима потребна едукација, финансијска помоћ, подршка око пласмана или удруживања. Оно што је  познато је да су најважнији проблеми неповољна старосна структура становништва на селу, њихово недовољно познавање технологије рада и  недостатак одговарајуће инфраструктуре због чега млади  најчешће напуштају села. Из досадашњих сагледавања  већ се могу одредити правци  у којима се може развијати  пољопривреда на југу Србије. Већник Стаменковић напомиње да су то воћарство и виноградарство, рурални туризам и екстензивно сточарство, односно овчарство и козарство. Постојеће и новоформиране задруге могу да помогну у евентуалном пласману, али је организовање едукација  у самој технологији производње оно што је најнеопходније и у чему ће градска власт настојати да помогне пољопривредницима.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter