У већини малињака завршена је берба, након чега су неопходни радови на орезивању, јачању младих изданака и заштити од болести и инсеката. Ово је неопходно ради припреме засада за наредну сезону. Ове године малинари, бар на овом подручју могли су да буду задовољни родом, а делимично и ценом. Они који су примењивали све агротехничке мере и обезбедили наводњавање, имали су пристојан род. Ипак, за све то услов је био припрема малињака у јесен, након завршене бербе. Дејан Мујакић из завода за пољопривреду у Врању истакао је да су у малињацима на подручју Врања утврђени присуство дидимеле и рђе на младим ластарима, што указује да је ово тренутак  у коме је неопходна заштита засада. При избору препарата за заштиту потребно је вршити  њихову  промену у односу на претходну сезону, јер се само тиме  постиже ефикасност. Осим биљних болести и  велики број различитих инсеката може да оштети малињаке. Мујакић каже да су то различите врсте инсеката од муве Галице, преко гриња за чије сузбијање такође постоје ефикасни препарати на тржишту. Уколико изостану ове мере, род  ће наредне године бити изузетно слаб, те малинари у таквим случајевима често не могу да покрију ни трошкове производње.

 

Воћарство и виноградарство, рурални туризам и овчарство и козарство, области су у којима пољопривреда у овом крају може интензивније да се развија. Ово је оцена градског већника за пољопривреду Небојше Стаменковића, на основу досадашњег сагледавања стања у аграру на  територији Врања. Прикупљање података о  пољопривредницима  на подручју града, обиму  и врсти производње којом се баве и  њиховим плановима развоја, први је корак који се мора предузети како би се направила пројекција укупног развоја аграра на територији Врања. Ово је процена сектора за пољопривреду у градској  управи. Градски већник за аграр Небојша Стаменковић напомиње да се тек на основу тога може знати са којим количинама производа по гранама располажемо.То ће одредити да ли је пољопривредницима потребна едукација, финансијска помоћ, подршка око пласмана или удруживања. Оно што је  познато је да су најважнији проблеми неповољна старосна структура становништва на селу, њихово недовољно познавање технологије рада и  недостатак одговарајуће инфраструктуре због чега млади  најчешће напуштају села. Из досадашњих сагледавања  већ се могу одредити правци  у којима се може развијати  пољопривреда на југу Србије. Већник Стаменковић напомиње да су то воћарство и виноградарство, рурални туризам и екстензивно сточарство, односно овчарство и козарство. Постојеће и новоформиране задруге могу да помогну у евентуалном пласману, али је организовање едукација  у самој технологији производње оно што је најнеопходније и у чему ће градска власт настојати да помогне пољопривредницима.

Ова производна година међу повртарима ће остати упамћена по повећању бактеријских биљних болести у  засадима и на отвореном пољу и у пластеницима, као и по бројности штетних инсеката. Најугроженији су кромпир, парадајз и паприка, као и купус. Увећана  влажност земљишта и ваздуха, уз високе температуре, током ове сезоне условили су појаву бактеријских биљних болести на поврћу, као и појачано присуство инсеката- Трипса и биљних вашију. Највећи део поља у врањском крају је под кромпиром где је потребно стално сузбијати кромпирову златицу али и бактериозе.

Мица Стајић напомиње да је учестала појава бактериозне пламењаче која се може сузбити средствима као што су Антракол, Ридомил, Микал. Уз то неопходно је додати фолијарна ђубрива у комбинацији са инсектицидима. То ће одржати лисну масу до потпуног сазревања кромпира. Велике штете трпе и произвођачи паприке и парадајза, где су се појавиле  штеточине, ситни инсекти величине до једног и по милиметра-трипси, као и биљне ваши, а од биљних болести пламењача. Мица Стајић подсетила је повртаре да ако примете пеге на паприци на доњем лишћу да одмах ураде третман бакарним препаратима. При том их не смеју мешати ни са једним другим средством, као ни са фолијарним ђубривима. На пољима која су под купусом, сада највеће штет прави мољац, за чије сузбијање постоји одговарајући препарат. Уз то је обавезно фолијарно ђубриво, као и млеко које ће послужити као средство да препарат прионе уз глатке листове. Препорука је да се уз примену одговарајућих препарата води рачуна о каренци.

Жетва јечме је почела, а очекује се да за недељу дана почне и жетва пшенице. Услед екстремних временских прилика и високих температура приноси стрних жита су ове године за 30 посто нижи у односу на претходне. Жетва јечма је почела за викенд у Пчињском округу. Код пољопривредних произвођача који су применили све агротехничке мере принос јечма ће бити задовољавајући. Цена још увек није позната, али очекује се да и она буде висока.

„Сада се још увек калкулише о цени коштања јечма, али биће доста висока из разлога што имамо доста малих површина посејаних под јечмом, имамо јечам који нема добар склоп биљака, то условљава мали број класова и класића у класу, тј. није ни зрно толико добро наливено, тако да све то условљава да ће принос јечма бити у просеку у Пчињском округу од 2 до 2,5 тоне, а на оним површинама где су пољопривредни произвођачи применили све агротехничке мере принос ће бити од 4 до 5 тона по хектару”, каже Нада Ђоковић Лазовић, саветодавац ПССС.

За 7 до 10 дана почеће и жетва пшенице. Проблем су високе дневне температуре које су прекинуле наливање зрна пшенице, тако да ће просечни приноси пшенице на мањим површинама бити 2,5 до 3 тоне, а код произвођача који су применили све агротехичке мере и до 6 тона по хектару.

„Што се тиче ове 2018/19. године имамо једну врло чудну годину, где смо имали сетву која је трајала два месеца, затим смо ушли у сетву доста касно са 60 до 70 дана у минусу и прелазили смо из фазе бокорења у фазе наливања за врло кратко време. Сви ти рокови код пшенице, све те фазе су нам скраћене. Ми смо 1. јуна радили Дане поља стрних жита и надали смо се да ћемо имати принос и преко 6,5 тона, јер смо очекивали да ће бар класање трајати 40 до 50 дана, али ове високе температуре нас и ту демантују”.

Ако ове приносе упоредимо са претходним годинама они су за 30 посто слабији у Пчињском округу због екстремних временских услова ове године. Још једном се саветује пољопривредницима да само уз примену адекватних агротехничких мера могу остварити добре приносе.

 

 

Градско веће дало jе сагласност да се распише Jавни позив за доделу подстицаjних средстава у пољопривреди у 2019. години на териториjи града Врања. Реч jе о финансиjскоj подршци пољопривредним произвођачима у унапређењу пољопривредне производње, а средства за ову намену биће реализована у етапама. Право на подстицаjе, под условима и на начин утврђен Правилником, имаjу породична пољопривредна газдинства коjа су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава. Средства за подстицање развоjа пољопривреде могу да се користе као финансиjска подршка регистрованим пољопривредним газдинствима у унапређењу и проширавању пољопривредне производње за инвестирање у: Регрес за репродуктивни материjал (вештачко осемењавање крава), и набавку квалитетних приплодних женских телади млечних раса говеда. Приjаве са комплетном документациjом подносе се на писарници Градске управе и достављаjу  Комисиjи на разматрање. Рок за доставу приjава jе 15 дана.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter