Сетва кукуруза, прихрана  озимих житарица и заштита од корова све интензивније се одвија на пољима у врањском крају . Министарство пољопривреде омогућило је ратарима  издавање дозвола  за кретање у време полицијског часа, под одређеним условима.

Ове године сетва кукуруза почела је спорадично на лакшим типовима земљишта, због великог дефицита влаге у земљишту на дубини од једног метра. На нашем подручју пало је свега 50 до 60 литара воде по метру квадратном,што ће утицати и на избор хибрида ове године.

Нада Лазовић Ђоковић појаснила је да уколико су ратари применили минерална и органска ђубрива у јесен, уколико су заорали 50 одсто од препоручене количине азота, фосфора и калијума,сада могу додати преосталу половину.Када је реч о хибридима могу да користе средње касне, односно од средње раних до средње касних и да разлика у реду буде 22 до 25 сантиметара. Још једном је подсетила пољопривреднике да приликом сетве кукуруза обавезно ураде ваљање како би се направио што бољи контакт семена и земљишта. Када је реч о стању у засејаним озимим житарицама  различито је у зависности од термина  јесење сетве. И тада је владала велика суша, а ратари  у највећем броју случајева нису користили декларисано семе и основна минерална ђубрива. Али  је сада највећи број њих послушао стручњаке.

Сада су ревносно урадили две прихране и пшеница која је у фази бокорења је у добром стању.Саветује им се да ураде заштиту од корова , као и заштиту од биљних болести, јер су се појавиле рђа и пепелница, а сада у великој мери и лема, јер су се због благе зиме инсекти пренамножили, објашњава Лазовићева.

Министарство пољопривреде  омогућило је пољопривредницима издавање дозвола за кретање у време забране кретања под одређеним условима. Наша саговорница подсећа да је приликом одласка на њиву обавезно коришћење трактора и још једне прикључне машине. На трактору може бити двоје људи, а уколико се користи приколица у том случају још двоје.

Ратари ће свакако искористити ове лепе дане пред нама и обавити сетву све до почетка наредне недеље када се најављују пљускови.   

У Србији ће наредне године бити извршен попис свих површина под засадима шљиве, ради боље извозне понуде. На подручју Врања под засадима шљиве је око 950 хектара, а на подручју округа хиљаду и 800 хектара.

Србија је одвајкада синоним за производњу шљива не само по количини, већ пре свега по квалитету рода. Данас смо реално четврти у Европи и седми у свету. Престигле су нас земље које су по природним условима, потенцијалима иза нас. Србија годишње производи, у зависности од временских услова од 300 хиљада  – 600 хиљада тона по хектару. Велики број сунчаних дана, надморска висина и састав тла, представљају идеалне агроеколошке услове за ову воћну врсту, поготову на југу Србије. Добијају се плодови одличног квалитета. Јака традиција гајења шљива на нашем подручју огледа се у сталном подизању нових засада, иако не на већим површинама.  

Сузана Јеркић инжењер за воћарство у Пољопривредној служби Врање, подсећа да је при подизању засада најважнији одабир парцеле. Поморавље није погодно због честе магле и високе влажности ваздуха. Неопходне су позиције на већим надморским висинама и да се углавном засади подижу на брежуљцима.

Производња плодова шљиве и замрзнутих плодова има тренд раста. Свежи плодови највише се извозе у Русију, а замрзнути  у Европску Унију. Управо због могућност пласмана у извозу,  неопходно је сагледавање укупних капацитета кроз попис свих подигнутих засада. Захваљујући нашој досадашњој неорганизованости, производњу шљиве заштитила је Бугарска, а производњу шљивовице Немачка.

Сузана Јеркић истиче да је родност у интензивним засадима око 13 до 15 тона по хектару. Око 80 процената засађено је сортом Стенлеј, а остали су под чачанским сортама шљиве.

Последњих 20 година нови засади се подижу са сортом Стенлеј пре свега због њене толерантности на вирус шарке.

Министарство пољопривреде почело је са одобравањем захтева за исплату подстицаја за тов животиња на фармама. Захтеви се могу подносити до краја јула ове године. Износ подстицајних средстава различит је у зависности од врсте животиња. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници.

Сточарство  је једна од  најзахтевнијих  грана  пољопривреде. Због тога  ресорно министарство годинама уназад  даје бесповратна средства за подстицање примарне сточарске производње. Један од сегмената је производња меса, односно тов животиња на фармама. И ове године почетак фебруара - време је када фармери могу почети са подношењем захтева за исплату ових средстава, која су различита за у односу на врсту това.

Срђан Зафировић из Пољопривредне службе  Врање напомиње да је износ подстицаја за тов  јунади 15 хиљада динара по грлу, за јарад и јагњад две хиљаде, а за свиње хиљаду динара. Право на подстицаје имају лица која су на свом газдинству товила јунад најмање 4 месеца и да су грла предала кланици. У периоду од 1. фебруара до 31.јула могу се поднети по три захтева, минималан број јунади је 3.

Минималан број јагњади је 10 грла по једном захтеву, што важи и за товљенике, а за јарад  5 грла. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници. Актуелне су подстицајне мере за узгој телади за тов, за краве које нису уматичене. Зафировић прецизира да је износ подстицаја у овом случају 20 хиљада динара по грлу. Захтеви се подносе до 31. јула ове године за она грла која су се отелила почев од 1. јула прошле године до краја јуна 2020.

Очекује се да ће овакве подстицајне мере, односно исплата бесповратних средстава подстаћи сточарство у Србији. За сада је приметан раст фарми на којима се узгајају козе, док власници оваца повећавају број грла.

Међу више од 500 произвођача и прерађивача, на првом међународном сајму воћарства, виноградарства и повртарства који јуче отворен у Београду, представила су се удружења, задруге и појединци из Врања и Пчињског округа. Град Врање организовао је њихово учешће на сајму како би током ове тродневне манифестације промовисали производе и потенцијале југа Србије, уз повезивањем са домаћим и страним купцима. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић отворио је први специјализовани сајам воћарства, виноградарства и повртарства на београдском Сајму, на коме су се окупили произвођачи, прерађивачи, задруге, произвођачи опреме и механизације, семенских кућа, расадника, као и експерата из области заштите биља.

Mинистар Недимовић рекао је да нас очекују велике ствари које би требало да нам донесу највећи профит, а то су несумњиво воћарство и виноградарство, што уз сточарство представља један потпуно заокружен систем. Очекују нас најпре пројекат комасације а друга ствар је електрификација поља која ће појефтинити производњу. Владимир Живановић директор Агро сајма истакао је да ова манифестација показује пун потенцијал наше прелепе, плодне земље, која би требало да постане регионални лидер у производњи и преради хране.

Сајам је обухватио комплетан ланац, од производње, преко технологије до пласмана производа. Сајам је окупио око 500 произвођача и прерађивача из Србије, региона и Европе. У три дана Сајма они ће имати прилику да представе своје производе и успоставе контакте са дистрибутерима, као и да размене искуства.

А на Сајму су се у организацији града Врања представили и произвођачи са југа Србије.

Градски већник за пољопривреду Небојша Стаменковић каже да је циљ градске управе био да нашим пољопривредницима пруже прилику да се представе на сајму, тако да је присуство 10 излагача из Врања, Асоцијација пољопривредника Пчињског округа, земљорадничка задруга из Пољанице, манастир Свети Стефан из села Горње Жапско као и партнери из Македоније.

Председник Асоцијације пољопривредника Пчињског округа, Станиша Петковић истакао је да њихов циљ није само присуство на београдском тржишту, већ и излазак на страна тржишта. За тако нешто потребни су им производи на бази јединствене технологије а тако нешто већ имају. Већ сутра пут Београда, у организацији града, на овај Сајам кренуће око 140 пољопривредника Врања. Они ће имати прилику да обиђу и Сајам пчеларства који се на београдском сајмишту отвара сутра.

Буџет града Врања за пољопривреду за наредну 2020. годину за две трећине је већи у односу на годину на измаку. Осим непосредне помоћи произвођачима, планиране су и бројне активности везане за њихову едукацију, као и промоцију производа овог краја.

У наредној години из буџета града Врања биће издвојене 23 милиона динара. То значи да су издвајања за аграр у односу на ову годину увећана за 8 милиона динара. То је оно што је непосредно планирано за помоћ пољопривредницима, не рачунајући инфраструктурну изградњу у селима, улагања у ревитализацију путева и изградњу спортских терена. Осим тога, постоји реална могућност коришћења бесповратних средстава ресорног министарства, као и фондова Европске Уније.

Поред тога, сектор пољопривреде Градске управе планира и бројне едукативне и друге активности које ће поспешити развој пољопривреде, али и других области, попут обогаћивања туристичке понуде града.

Тако је наредне године 7. марта у граду планирано организовање првог Фестивала пчелињих производа, лековитог, зачинског и украсног биља. Циљ је промоција меда и производа од меда. Уз септембарски Сајам меда у Врању, који се позиционирао као један од најзначајнијих на југоистоку Балкана, то ће бити још једна промоција меда са овог географског подручја. Планиране су и едукативне радионице не само за пчеларе, него и све оне које се баве производњом препарата и помоћних лековитих средстава од меда. Такође, произвођачи из нашег краја учествоваће и на првом Сајму воћарства, који ће у Београду бити организован од 30. јануара до 1. фебруара 2020. године. Представиће се прерађивачи  воћа, као и произвођачи воћних садница. Организовани одлазак пољопривредника из Врања до Београда планиран је за 1.фебруар.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter