Међу више од 500 произвођача и прерађивача, на првом међународном сајму воћарства, виноградарства и повртарства који јуче отворен у Београду, представила су се удружења, задруге и појединци из Врања и Пчињског округа. Град Врање организовао је њихово учешће на сајму како би током ове тродневне манифестације промовисали производе и потенцијале југа Србије, уз повезивањем са домаћим и страним купцима. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић отворио је први специјализовани сајам воћарства, виноградарства и повртарства на београдском Сајму, на коме су се окупили произвођачи, прерађивачи, задруге, произвођачи опреме и механизације, семенских кућа, расадника, као и експерата из области заштите биља.

Mинистар Недимовић рекао је да нас очекују велике ствари које би требало да нам донесу највећи профит, а то су несумњиво воћарство и виноградарство, што уз сточарство представља један потпуно заокружен систем. Очекују нас најпре пројекат комасације а друга ствар је електрификација поља која ће појефтинити производњу. Владимир Живановић директор Агро сајма истакао је да ова манифестација показује пун потенцијал наше прелепе, плодне земље, која би требало да постане регионални лидер у производњи и преради хране.

Сајам је обухватио комплетан ланац, од производње, преко технологије до пласмана производа. Сајам је окупио око 500 произвођача и прерађивача из Србије, региона и Европе. У три дана Сајма они ће имати прилику да представе своје производе и успоставе контакте са дистрибутерима, као и да размене искуства.

А на Сајму су се у организацији града Врања представили и произвођачи са југа Србије.

Градски већник за пољопривреду Небојша Стаменковић каже да је циљ градске управе био да нашим пољопривредницима пруже прилику да се представе на сајму, тако да је присуство 10 излагача из Врања, Асоцијација пољопривредника Пчињског округа, земљорадничка задруга из Пољанице, манастир Свети Стефан из села Горње Жапско као и партнери из Македоније.

Председник Асоцијације пољопривредника Пчињског округа, Станиша Петковић истакао је да њихов циљ није само присуство на београдском тржишту, већ и излазак на страна тржишта. За тако нешто потребни су им производи на бази јединствене технологије а тако нешто већ имају. Већ сутра пут Београда, у организацији града, на овај Сајам кренуће око 140 пољопривредника Врања. Они ће имати прилику да обиђу и Сајам пчеларства који се на београдском сајмишту отвара сутра.

Буџет града Врања за пољопривреду за наредну 2020. годину за две трећине је већи у односу на годину на измаку. Осим непосредне помоћи произвођачима, планиране су и бројне активности везане за њихову едукацију, као и промоцију производа овог краја.

У наредној години из буџета града Врања биће издвојене 23 милиона динара. То значи да су издвајања за аграр у односу на ову годину увећана за 8 милиона динара. То је оно што је непосредно планирано за помоћ пољопривредницима, не рачунајући инфраструктурну изградњу у селима, улагања у ревитализацију путева и изградњу спортских терена. Осим тога, постоји реална могућност коришћења бесповратних средстава ресорног министарства, као и фондова Европске Уније.

Поред тога, сектор пољопривреде Градске управе планира и бројне едукативне и друге активности које ће поспешити развој пољопривреде, али и других области, попут обогаћивања туристичке понуде града.

Тако је наредне године 7. марта у граду планирано организовање првог Фестивала пчелињих производа, лековитог, зачинског и украсног биља. Циљ је промоција меда и производа од меда. Уз септембарски Сајам меда у Врању, који се позиционирао као један од најзначајнијих на југоистоку Балкана, то ће бити још једна промоција меда са овог географског подручја. Планиране су и едукативне радионице не само за пчеларе, него и све оне које се баве производњом препарата и помоћних лековитих средстава од меда. Такође, произвођачи из нашег краја учествоваће и на првом Сајму воћарства, који ће у Београду бити организован од 30. јануара до 1. фебруара 2020. године. Представиће се прерађивачи  воћа, као и произвођачи воћних садница. Организовани одлазак пољопривредника из Врања до Београда планиран је за 1.фебруар.

Управи за аграрна плаћања стигло је 437 захтева пољопривредника на конкурс ИПАРД програма за куповину пољопривредне механизације, односно трактора. Према правилима ИПАРД-а биће направљена  ранг листа, а процене су да за готово трећину оних који су конкурисали неће бити новца. Из ресорног министарства поручују да ће средства за куповину трактора моћи да добију кроз мере државе. Када се зна да је пољопривредна механизација у Србији стара у просеку 30 година, не чуди податак да је на јавни позив ИПАРД-а стигло 437 захтева. Међутим, правила ИПАРД-а су таква да мора да се прави ранг листа у зависности од броја поднетих захтева.

Пољопривредници кроз ИПАРД програме могу да добију средства која покривају 65 одсто новца од оног који су уложили, док 35 одсто морају да обезбеде сами. Многе банке до сада нису пружале могућност наменске кредитне линије, међутим најављује се да би од следеће године, то требало да се промени. С обзиром да се процењује да готово трећина пољопривредника неће успети да добије средства из Ипард програма за набавку механизације, из ресорног министарства поручују да нема разлога за бригу. Наиме, најављује се да ће бити објављен још један конкурс за ИПАРД средства, али и да ће они, који нису могли да добију новац преко ИПАРД-а, средства моћи да добију кроз државне мере.

Позив за меру један ИПАРД-а, за улагање у производњу млека, меса, воћа и поврћа и у друге усеве важи до понедељка, док  је позив за меру три,  која се односи на прераду и маркетинг отворен до 9. фебруара наредне године. Иначе, министaрство пољопривреде Републике Србије од почетка ове године исплатило је субвенције у вредности од 28,5 милијарди динара.  Ипак, поједини пољопривредници у Србији сматрају да су подстицаји у пољопривреди изузетно мали, нарочито у биљној производњи, а осим тога и касне.. У ресорном министарству број захтева се годишње увећава у просеку за 20 одсто у односу на претходну годину.

Министарство пољопривреде расписало је трећи јавни позив за подстицаје који се финансирају из ИПАРД  фодова Европске Уније. Односи се на јачање прерађивачких капацитета, односно набавку опреме и механизације у области млека, меса, воћа, поврћа, рибарства и производњу јаја. Циљ је да се овом врстом подстицаја средствима Европске Уније помогне најпре мањим произвођачима да развију своје капацитете. На територији Врања и округа има таквих  прерађивача. Битно је да нису извршили инвестицију пре расписивања конкурса. Срђан Зафировић, инжењер сточарства у Пољопривредној служби Врање објашњава да је минимални износ повраћаја средстава за овај фонд  10 хиљада евра и максимални милион евра, односно два милиона у сектору млекарства. Повраћај је 50 одсто , односно још 10 одсто више уколико се ради о заштити животне средине , рецимо у сектору млека где се третирају отпадне воде. У ове сврхе одобрено је 5,4 милијарде динара. Иначе, у току је и конкурс за младе пољопривредника старости до 40 година у области биљне и сточарске производње. Битно је да лица која подносе захтев имају регистровано гајење биљне културе на свом газдинству. За сточаре је важно да имају регистрована грла у централном регистру, као и да имају пријављену сточарску производњу у Управи за трезор. Са територије Врања поднето је неколико таквих захтева. Сви прерађивачи и произвођачи који желе да конкуришу требало би да се обрате  стручњацима Пољопривредне  службе у Врању који ће им помоћи у припреми документације.

Ове године ратари ће сејати пшеницу ван оптималних рокова за сетву који истичу за који дан. Тек са првом кишом створиће се услови да у врањском крају буде засејано око шест хиљада хектара. Немамо оптималне услове за сетву па самим тим не можемо испоштовати ни оптималне рокове. Само пољопривредници који имају  поседе са лакшим типовима  земљишта  могу обавити предсетвену припрему. Ни Небојша Ђорђевић, пољопривредник у Давидовцу ове године није засејао пшеницу на време.

Ђорђевић каже да је предсетвену припрему урадио на око два хектара земље и сада чека кишу како би обавио сетву. То значи да ће бити обављена ван најповољнијих рокова. Још једна гротехничка мера  од које ће одустати је да сво планирано земљиште засеје декларисаним семеном. Само 50 одсто таквог семена ће употребити а преостала половина биће такозвано семе са тавана. Стручњаци упозоравају да се морају пратити најаве метеоролога и да је најбоље да се сеје највише два до три дана пре кише, због птица које наносе велику штету. Иначе, искуство говори да због промене климе род за наредну годину неће бити значајније умањен због закаснелих радова.

Нада Лазовић Ђоковић истиче да није касно и ако се сетва обави најкасније до 10 новембра. Приноси нису били значајније нижи. Битно је да пшеница у зимски период  уђе са три листа или најмање једним. Како би се надокнадило изгубљено време, ратари би обавезно морали да повећају сетвену норму и то за сваки дан кашњења после 10.новембра  за један одсто. Нада Лазовић Ђоковић напомиње да што се тиче домаћих сората сетвена норма је од 220 до до 240 па и 270 килограма семена по , а што се тиче страних од 200 до 240 килограма на хектар. Обавезна је примена НПК ђубрива. Могућу слабу кишу метеоролози најављују за последња два дана октобра или евентуално 2. новембра.Температура до краја месеца кретаће се од 19 до максимално 22 степена.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter