Владa Републике Србије прописала је мере којима ће обезбедити финансијску подршку пољопривредним газдинствима у циљу ублажавања последица насталих услед  пандемије.

Биће обезбеђена једнократна помоћ за све регистроване пољопривредне произвођаче који се баве гајењем поврћа у заштићеном простору-у пластеницима (највећи  износ је 90.000 динара), или да су власници животиња (за краве највише 40.000, овце 20.000 или козе 20.000 динара) које су  обележене и регистроване у Централној бази података.

Право на новчану помоћ имају и власници обележених и регистрованих кошнице пчела (максимално 20.000 динара), били они носиоци или чланови пољопривредног газдинства, под условом да имају 70 или више година старости у овој години. Исплату ће обавити Управа за трезор министарства финансија.

 

Држава је као помоћ пољопривредницима  издвојила 2,6 милијарди динара ради санирања штете коју трпе, због мера ограничења кретања.

Пријављивање за та средства почиње у среду. Осим бесповратне помоћи појединим пчеларима и сточарима, пољопривредници ће преко пословних банака моћи да узму кредит до три милиона динара - на три године, уз камату од један одсто и грејс период до годину дана.

За све оно што пољопривредници мисле да им треба, и за текућу ликвидност и за обртна средства , сваки пољопривредни произвођач може да се обрати за ову меру .

Бесповратна помоћ уплаћиваће се директно на рачун пољопривредника, односно регистрованих газдинстава и за њих не треба никаква пријава.

Добиће их због затварања зелених пијаца власници пластеника и то у зависности од величине пластеника - до 90.000 динара. Затим пчелари који су угрожени због забране кретања и мали млекари и сточари који су имали уговоре са угуститељским објектима.

За краве ће добити по 3.000 динара а максимално 30.000 динара. За овце и козе по 500 динара, највише 20.000 динара. За пчеларе који имају више од 70 година издвојено је 800 динара по кошници и максимално могу добити до 20.000 динара.

Сетва кукуруза, прихрана  озимих житарица и заштита од корова све интензивније се одвија на пољима у врањском крају . Министарство пољопривреде омогућило је ратарима  издавање дозвола  за кретање у време полицијског часа, под одређеним условима.

Ове године сетва кукуруза почела је спорадично на лакшим типовима земљишта, због великог дефицита влаге у земљишту на дубини од једног метра. На нашем подручју пало је свега 50 до 60 литара воде по метру квадратном,што ће утицати и на избор хибрида ове године.

Нада Лазовић Ђоковић појаснила је да уколико су ратари применили минерална и органска ђубрива у јесен, уколико су заорали 50 одсто од препоручене количине азота, фосфора и калијума,сада могу додати преосталу половину.Када је реч о хибридима могу да користе средње касне, односно од средње раних до средње касних и да разлика у реду буде 22 до 25 сантиметара. Још једном је подсетила пољопривреднике да приликом сетве кукуруза обавезно ураде ваљање како би се направио што бољи контакт семена и земљишта. Када је реч о стању у засејаним озимим житарицама  различито је у зависности од термина  јесење сетве. И тада је владала велика суша, а ратари  у највећем броју случајева нису користили декларисано семе и основна минерална ђубрива. Али  је сада највећи број њих послушао стручњаке.

Сада су ревносно урадили две прихране и пшеница која је у фази бокорења је у добром стању.Саветује им се да ураде заштиту од корова , као и заштиту од биљних болести, јер су се појавиле рђа и пепелница, а сада у великој мери и лема, јер су се због благе зиме инсекти пренамножили, објашњава Лазовићева.

Министарство пољопривреде  омогућило је пољопривредницима издавање дозвола за кретање у време забране кретања под одређеним условима. Наша саговорница подсећа да је приликом одласка на њиву обавезно коришћење трактора и још једне прикључне машине. На трактору може бити двоје људи, а уколико се користи приколица у том случају још двоје.

Ратари ће свакако искористити ове лепе дане пред нама и обавити сетву све до почетка наредне недеље када се најављују пљускови.   

У Србији ће наредне године бити извршен попис свих површина под засадима шљиве, ради боље извозне понуде. На подручју Врања под засадима шљиве је око 950 хектара, а на подручју округа хиљаду и 800 хектара.

Србија је одвајкада синоним за производњу шљива не само по количини, већ пре свега по квалитету рода. Данас смо реално четврти у Европи и седми у свету. Престигле су нас земље које су по природним условима, потенцијалима иза нас. Србија годишње производи, у зависности од временских услова од 300 хиљада  – 600 хиљада тона по хектару. Велики број сунчаних дана, надморска висина и састав тла, представљају идеалне агроеколошке услове за ову воћну врсту, поготову на југу Србије. Добијају се плодови одличног квалитета. Јака традиција гајења шљива на нашем подручју огледа се у сталном подизању нових засада, иако не на већим површинама.  

Сузана Јеркић инжењер за воћарство у Пољопривредној служби Врање, подсећа да је при подизању засада најважнији одабир парцеле. Поморавље није погодно због честе магле и високе влажности ваздуха. Неопходне су позиције на већим надморским висинама и да се углавном засади подижу на брежуљцима.

Производња плодова шљиве и замрзнутих плодова има тренд раста. Свежи плодови највише се извозе у Русију, а замрзнути  у Европску Унију. Управо због могућност пласмана у извозу,  неопходно је сагледавање укупних капацитета кроз попис свих подигнутих засада. Захваљујући нашој досадашњој неорганизованости, производњу шљиве заштитила је Бугарска, а производњу шљивовице Немачка.

Сузана Јеркић истиче да је родност у интензивним засадима око 13 до 15 тона по хектару. Око 80 процената засађено је сортом Стенлеј, а остали су под чачанским сортама шљиве.

Последњих 20 година нови засади се подижу са сортом Стенлеј пре свега због њене толерантности на вирус шарке.

Министарство пољопривреде почело је са одобравањем захтева за исплату подстицаја за тов животиња на фармама. Захтеви се могу подносити до краја јула ове године. Износ подстицајних средстава различит је у зависности од врсте животиња. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници.

Сточарство  је једна од  најзахтевнијих  грана  пољопривреде. Због тога  ресорно министарство годинама уназад  даје бесповратна средства за подстицање примарне сточарске производње. Један од сегмената је производња меса, односно тов животиња на фармама. И ове године почетак фебруара - време је када фармери могу почети са подношењем захтева за исплату ових средстава, која су различита за у односу на врсту това.

Срђан Зафировић из Пољопривредне службе  Врање напомиње да је износ подстицаја за тов  јунади 15 хиљада динара по грлу, за јарад и јагњад две хиљаде, а за свиње хиљаду динара. Право на подстицаје имају лица која су на свом газдинству товила јунад најмање 4 месеца и да су грла предала кланици. У периоду од 1. фебруара до 31.јула могу се поднети по три захтева, минималан број јунади је 3.

Минималан број јагњади је 10 грла по једном захтеву, што важи и за товљенике, а за јарад  5 грла. Право на подстицаје имају физичка и правна лица, као и привредници. Актуелне су подстицајне мере за узгој телади за тов, за краве које нису уматичене. Зафировић прецизира да је износ подстицаја у овом случају 20 хиљада динара по грлу. Захтеви се подносе до 31. јула ове године за она грла која су се отелила почев од 1. јула прошле године до краја јуна 2020.

Очекује се да ће овакве подстицајне мере, односно исплата бесповратних средстава подстаћи сточарство у Србији. За сада је приметан раст фарми на којима се узгајају козе, док власници оваца повећавају број грла.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter