У Србији су жене у  сеоским подручјима најпрогресивнија, али и једна од најзапостављенијих група у земљи.  Зато је велика  срећа  када подршку за своје идеје и помоћ у раду нађу у породици. Једна од њих је Александра Трајковић,  која се у селу Корбевац, надомак Врањске Бање, са успехом бави производњом саксијског и резаног цвећа.  

Александра Трајковић млада је жена која живи у Врању, али је свакодневно у Корбевцу где на имању својих родитеља  гаји цвеће у 6 пластеника. И не само то, већ се бави и пласманом, а паралелно усваја нова сазнања о сортама које гаји, успоставља контакте са другим произвођачима . На све то, мајка је четворо деце, што је сасвим довољно посла за једну жену. Амбициозна и вредна, није се задовољила само том и улогом супруге. Пре пет година почела је са овим послом који само наоко  изгледа леп и лак.

Александра Трајковић каже да њен радни дан почиње у 5 ,некад у 6 изјутра, а завршава се најчешће око поноћи, а каткад и после тога. Мора свакодневно и пуно да се ради, чак и под рефлекторима ноћу, да би се све постигло, тврди  ова предузетница.

Александра и свака жена на селу, стуб је породице. Оне својим резултатима потврђују да имају идеје  и значајну улогу  у свом дому али и локалној заједници . У овој породици сви раде на имању и поред цвећа узгајају и поврће. 

Она напомиње да су раније имали засаде малина и разног поврћа, али да је преовладала љубав према цвећу, те су искрчили засаде и  касније подигли пластенике. Сезона креће са производњом расада и продајом сезонског цвећа, а онда следи производња лизијантуса, алстромерија, гладиола, гипсофила, ружа, хризантема.

Она је та која је задужена и за гајење, негу и продају цвећа, ради и цветне аранжмане, како би се што више цвећа продало. Планира да се више посвети  достизању квалитета цвећа, по чему је и сада купци препознају. Уз њу и њене ћерке су заволеле  тај посао те може , са њиховим  одрастањем, да очекује и подршку  у раду. 

 

 

Пројекат „Сезонско запошљавање у пољопривреди“ се у сарадњи са Удружењем Феномена реализује од 2019. године. Корисници пројекта су теже запошљиве групе становништва и повратници из Немачке и трећих земаља.

Ове групе становништва добијају информације о могућностима за сезонске послове у пољопривреди, али и информације о услугама  ДИМАК, Немачког информативног центра за миграције, стручно образовање и каријеру који је део глобалне иницијативе „Повратак у нове шансе“ и у Србији се спроводи у оквиру ГИЗ програма „Миграције за развој“.

Више од 10 година саднице ружа  из Вртогоша  украшавају вртове у Србији и региону. Лепота највећег ружичњака на југу Србије  заустави сваког путника, који може да се диви бојама и мирису овог цвећа, које многи сматрају најлепшим.

Некада је цело село Вртогош мирисало на јагоде, а сада се препознаје по мирису и бојама ружа, краљице цвећа. Инжењер пољопривреде Дејан Јовановић подигао је први засад пре 12 година и сваке године је повећавао број произведених садница. У једном  тренутку било их је и 220 хиљада. Сада је управо период када се калеме нове саднице. Ове године биће их 170 хиљада.  

Он каже да је један од већих проблема у овом послу управо недостатак квалификоване радне снаге. Овај посао је специфичан, тражи посебна знања и вештине, као и сваки занат. Зато стална екипа од петоро људи ради током сезоне. Када је реч о калемљењу и производњи нових садница, породица Тасић из Власотинца годинама долази у Вртогош да  уради тај посао.

Новица Тасић, калемар из Власотинца , каже да је то породични посао који је традиција његове породице. То су радили његови дедови, потом он, сада и његови синови, а нада се да ће и унуци бити заинтересовани да то раде. Јер то је посао од кога може да се живи. Имају и сопствене засаде, али у сезони производње садница искључиво се баве калемљењем, каже Тасић.

Ради се о готово свим сортама овог, по многима најлепшег цвећа, у готово свим варијацијама боја. Ту су мини руже, чајевке, полијанте, пузавице, стаблашице, парковске сорте. Део садница биће извезен у земље региона, као и на домаћем тржишту.

Јовановићи се баве и производњом резаног цвета, од чега је највећи део у пластеницима. Кажу да овај посао доноси велико задовољство, свакако и зараду, али захтева много улагања, рада и знања.

 

 

Потпредседник Владе Републике Србије и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић најавио је данас, након састанка са представницима Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије, да ће Влада на наредној седници донети одлуку о слободном извозу житарица, што је био њихов главни захтев.
 
Недимовић је навео да је на састанку постигнут договор и о неким техничким стварима у вези са пољопривредним кредитима и о одлагању плаћања закупа државног пољопривредног земљишта у деловима са екстремном сушом.

Он је пренео да су пољопривредници тражили и враћање износа премије за млеко на ниво из првог квартала, али да их је замолио да сачекају недељу дана да та одлука буде размотрена.

Берба купина тек што је почела, а произвођачи су се одмах суочили са проблемима. Преко ноћи откупна цена је са почетне од око 200 динара за килограм пала на свега 120 динара. Незадовољни, обратили су се Комисији за  заштиту конкуренције. Сумњају да је у питању монополски договор хладњачара.

Удружење произвођача малина и купина Србије позвало је Комисију за заштиту конкуренције да испита да ли су откупљивачи купина, односно хладњачари, договором оборили цену овог воћа. Сада, на почетку бербе, откупна цена кретала се од 180 до 200 динара за килограм, да би такорећи преко ноћи, пала на 120 динара. Произвођачи сумњају да је у питању монополски договор  хладњачара. Из овог удружења су најавили да ће блокирати хладњаче и путеве уколико државне институције ништа не предузму. До сада је по цени од 200 динара откупљено свега 5 одсто купина из овогодишњег рода. Воћари подсећају да је прошлогодишњи род извезен по цени од 7,5 евра за килограм и да су тиме откупљивачи остварили енормну зараду. Сада опет намеравају да учине исто. Сматрају да је у интересу, не само произвођача, већ и државе, да то испитају, јер се извозом остварује девизни прилив.

Уколико се ништа не предузме, засади купина остаће необрани, а у најгорем случају огорчени произвођачи прете и крчењем засада. То се већ догађало у претходним годинама, те су у Србији површине под купинама четири пута мање него пре једне деценије. Тада је било око шест хиљада хектара, а сада укупно свега хиљаду и по. Рачунајући сва поскупљења, пре свега ђубрива, енергената и заштитних средстава, реална откупна цена малине требало би да буде око 350 динара за килограм, проценили су произвођачи. Када је реч о малопродајној цени, за сада је највиша око 400 динара за килограм.  Купине су доброг квалитета, иако су због суше плодови нешто ситнији. Приноси ће зависити и од сортимента, али се у просеку очекује од 10 до 12 тона по хектару. Осим цене, произвођачи ове године имају проблеме и са инсектима. Примећена је појава цикада, чије ларве на корену изазивају прелом стабла  са комплетним родом. С обзиром да је у берби забрањена употреба зештитних средстава, овај инсект би могао да направи велику штету у засадима. 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Највећи Сајам запошавања до сада у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/bXVkLwXZ0c via @tripplesworld https://t.co/jBlqdyzN9y
У Врању дозвољена ванпијачна продаја - Радио Телевизија Врање https://t.co/nGBE4PhWwb via @tripplesworld https://t.co/mp6BARhUud
У част чувеном Врањанцу: Научна конференција посвећена Ђорђу Тасићу - Радио Телевизија Врање… https://t.co/wGnQTPWop0
Follow RTV Vranje on Twitter