Пољопривредници у Србији, задруге и газдинства више неће моћи да продају своју робу преко агенција и фирми које су се бавиле посредовањем у трговини житарицама, јер је на снагу ступио Закон о робним берзама, према коме ниједна установа која није регистрована као берза не може више да се бави таквим пословањем.

Од сада, сви који буду хтели да тргују, да објављују цене, мораће да се региструју као берза.

Ратари на југу Србије, ове године  очекују род житарица којим ће само моћи да покрију трошкове сетве.

То су узроковали касна сетва и дуга сушна зима. Уколико у наредне две недеље буде довољно падавина, може се очекивати просечан род од око три тоне пшенице по хектару.

За две недеље на подручју града почеће најпре жетва јечма, а одмах затим и пшенице. Велики произвођачи у овом периоду почињу са преговорима око откупне цене. У Врању и округу, ратари ће ове године бити задовољни ако могу да покрију трошкове сетве. Јер    очекивања су да ћемо у овогодишњој жетви имати мање жита него лане. Закаснела јесења сетва и зима без снега, кумовали су очекиваном слабом роду. Уколико у наредне две недеље не буде довољно влаге, то ће додатно умањити наливање зрна.

На територији Врања под пшеницом, јечмом и другим житарицама је око 3 и по хиљаде хектара. У зависности од временских прилика у наредне две до три недеље, очекује се род од око три тоне по хектару. Тренутна цена пшенице је око 20 динара за килограм и толико ће највероватније и остати, с обзиром да још увек има залиха од прошле године. Са том ценом и процењиним родом, ратари ће моћи да „покрију“ трошкове сетве.

Још нико није званично изашао с ценом, али с обзиром да ће приноси по хектару бити нижи него лане, килограм не би смео да буде испод 21,5 динара. Коштање испод те цене ићи ће на штету земљорадника. По традицији, на југу Србије нема тржишних вишкова и значајније продаје сувог зрна. Житарице се углавном сеју ради сопствених потреба, поготову када се ради о газдинствима која се баве сточарством и производе силажу. И они ће ове године бити  задовољни уколико приносом могу да  исплате трошкове сетве.   

На Продуктним  берзама пад цена бележи и кукуруз из прошлогодишњег рода, а сви уговори закључени су по цени од 15,7 динара по килограму.

Конкурс за набавку механизације и опреме уз повраћај средстава који обезбеђује држава, још једна је прилика да пољопривредници обнове машине, које су у Србији старе у просеку 30, па и више година.

Право да се пријаве на конкурс за остваривање подстицајa за набавку нове пољопривредне опреме и механизације имају правна и физичка лица, као и организације и институције које раде у аграру.

Сузана Јеркић из Завода за пољопривреду у Врању прецизира да појединачни износ на рачуну мора бити најмање 50 хиљада динара уколико има више инвестиција, односно 65 хиљада динара за једну.

Повраћај средстава је 50 одсто од вредности инвестиције односно 65 процената на подручјима са отежаним условима привређивања.

Максимални износ који  може да оствари једно физичко лице је до милион и 500 хиљада динара.

Конкурсом се прописују општи услови који се односе на регистроване површине које физичка и правна лица обрађују, односно на површине под пластеницима.

Сузана Јеркић подсећа да се може конкурисати за набавку опреме и механизације за производњу, заштиту, бербу и транспорт, растурање ђубрива и наводњавање на отвореном пољу, као и у заштићеном простору у пластеницима.

Рок за пријаву на конкурс је 15. јун ове године.

 

На зеленим пијацама у Врању осетно је пала цена јагода, док се трешње „држе“ на чак 400 динара по килограму. 

Ове године, цене  првог воћа првенствено су диктирале временске прилике , а онда пунуда и тражња. 

Цена јагода снижена је ових дана са 350 на 200 динара по килограму. До сада су се углавном  продавале јагоде из пластеника које због начина гајења и мањег обима рода умају већу цену. Али ово многима омиљено воће, сада се појавило из узгоја  на отвореном простору.

Доста високе температуре претходних дана убрзале су сазревање што је допринело  понуди веће количине јагода на зеленим пијацама. Процена је да ће ове године бити забележен просечан задовољавајући род од око 13 тона по хектару.

Ако знамо да на подручју града под јагодама и у пластеницима и на отвореном има око 10 хектара онда је и закон понуде и тражње учинио је своје, па је цена пала на 200 динара за килограм. Јучерашња киша и град можда нису причинили значајније штете, али ће пад температуре свакако утицати на спорије сазревање, бар на отвореном  пољу. Но не очекује се да ће то утицати на значајније промене цене.

Када је реч о овогодишњем роду трешања, које су готово синоним за пролеће, оне бележе рекорд , продају се за 400 динара за килограм.

Тако је готово сваке године, а разлози су вишеструки. Најпре, то је дефицит озбиљнијих засада на подручју града, углавном се ради о појединачним стаблима.

Осим тога, ране сорте веома су осетљиве на пуцање и трулеж плодова.

Због мање понуде, трешње које се  продају на градским зеленим пијацама  потичу из Лесковца, што им је због транспорта повећало цену.

Након јучерашње кише и сличног времена које се очекује и током наредне недеље, не може се очекивати значајнији пад цена трешања.

Временске прилике у претходних десетак дана са падавинама, високом влажношћу ваздуха, великом разликом у дневним и ноћним температурама, омогућиле су услове за развој  гљивичних инфекција и појаву штеточина на свим врстама воћа, као и у повртњацима у заштићеном простору. Стручњаци за заштиту биља подсећају да се одмах морају применити одговарајући третмани ради заштите плодова и лисне масе.

Ова година по много чему је специфична за воћаре и све оне који се баве производњом на отвореном простору. Смањена могућност кретања  услед пандемије у почетку је успорила радове у пољу, све до реакције надлежног министарства и издавања дозвола за кретање ван полицијског часа. У међувремену је вегетација интензивирана појавом падавина.Тако је у засадима јабука и крушака, као и на коштичавом воћу на територији Врања примећена појава фитопатогених гљива и инсеката.

Инжењер заштите биља Дејан Мујакић из Завода за пољопривреду подсетио је воћаре да најхитније ураде третирање засада јабука комбинацијом препарата Скори и Полирам.Уз то би требало додати и један од инсектицида како би се сузбиле биљне ваши. У засадима крушака регистрована је штеточина, крушкина бува, због чега се морају опрскати препаратима на бази манкозеба.

У коштичавом воћу примећена је појава штеточина, разних смотаваца, те је и тамо неопходна примена инсектицида.

Мујакић истиче да се све препоруке за третирање, воћарима дају на основу праћења развоја инсеката у различитим фазама развоја, а уз помоћ феромонских клопки. Инсекти имају већи број генерација током вегетације, услед чега је потребно поновити третирање.

У засадима на отвореном требало би понавлјати третмане, нарочити после кише, која спира контактне препарате. У пластеницима је такође неопходна примена инсектицида ради уништавања лисних вашију и гриња.

Страна 1 од 8

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter