Ред кише, ред сунца, тако се ове године може окарактерисати време током вегетационог периода.

То су изразито лоши услови за гајење поврћа на отвореном пољу. Највећу штету претрпели су повртари који се баве производњом паприке и парадајза, као и других повртарских култура.

Газдинство Дејана Ивановића се већ десет година у Моштаници бави производњом поврћа, као и сточарством.

Током времена стекао је знање потребно за  овако захтеван посао, али ни то му ове године није помогло да постигне планиране резултате.

Дејан Ивановић каже да су ове године на газдинству очекивали род од 10 тона паприке за ајвар, а убраће око 5 тона. Климатски услови током вегетације преполовили су род  поврћа на отвореном пољу.  

И у другим повртарским рејонима Србије, најпре у Лесковцу, повртари су такође претрпели огромну штету.

Зато је сада цена паприке доста висока за просечни џеп потрошача. Ипак, многи наши суграђани свесни су да је ова производња захтевна, а цене су у складу са понудом и тражњом.

Олгица Марковић из Врања сматра да поврће за зимницу није скупо, колико је та производња тешка. Каже да се њена мајка на селу такође  бави производњом поврћа и зна колико је то неизвесно. Могуће су кише, град, биљне болести, те док поврће стигне до пијаце, цене су у складу с тим.

Произвођачима остаје нада да ће наредна сезона бити боља, а потрошачи ће можда ове године редуковати припрему зимнице и спремати само оне количине које су најнеопходније.

Држава ће помоћи одгајивачима товних јунади интервентним откупом у вредности од два милиона евра.

Узгајивачима ће помоћи да остваре профит, а потрошачи ће можда морати да говедину плаћају скупље, јер је на домаћем тржишту неће бити довољно.

У Србији се годишње произведе око 75 хиљада тона јунећег меса штоје довољно за сопствене потребе.

Грађани Србије у просеку годишње поједу 13,9 килограма говеђег меса.

У исто време у Србији сваки становник у просеку поједе годишње 45,4 килограма свињског и чак 50 килограма пилећег меса.

Потрошачи се најчешће руководе ценама, а  оне су условљене понудом на тржишту.

Цена јунећег бута без костију је у малопродаји око 800 динара за килограм. У ресорном министарству тврде да имамо довољно јунетине да задовољимо извозне потребе, али је највероватније неће бити довољно за сопствене потребе.

Субвенције које узгајивачи  већ добијају од државе, по 15.000 динара по грлу омогућују им  да послују тако да покрију трошкове и  нешто мало и зараде.

Откупна цена живе стоке од 2,15 евра по килограму живе мере је повољна. У циљу подстицаја одгајивачима, Влада Србије изаћи ће и са предлогом да се ради размена кукуруза за говеђе месо у паритету 2,2 евра по килограму говеђег меса.

Пре десетак дана  у Турску је извезен договорени контингент од 5.000 тона, а и у Италију се извозе мале количине.  

Пре 30 година у Србији се узгајало два милиона говеда, сада је мање од 800.000 грла, што је историјски минимум.

Циљ Владе и ресорног министарства је да се достигне управо тај ниво из 1989. и то у наредних пет година. Осим тога, Влада нуди 50 посто подршке сваком инвеститору који хоће да отвори кланицу за прераду и говеђег и свињског меса.

Пољопривредницима би било  лакше  када би јунетина могла да се извози и у Европску унију, која је овај производ из Србије оптеретила таксама.

 

 

 

 

Берба шљива на подручју Врања  готово је при крају на већим поседима. Ове године произвођачи су углавном задовољни родом и откупном ценом. Највећи проблем и даље представља м недовољан број хладњачања који се баве откупом.

Породица Јовановић у Вртогошу убрала је у претходних неколико дана на око 10 тона шљива са око два хектара засада. Углавном су чачанке, а имају и сорту „Стенлеј“.

Очекују укупно добар род шљива а такође и  другог воћа које гаје на имању.

Бобан Јовановић који води газдинство каже да имају  укупно две и по хиљаде стабала шљива. Убрали су око 10 тона шљива до сада,јуче су испоручили 3 тоне, данас неку мању количину.

Овогодишњом откупном ценом су задовољни,20 динара по килограму а у Србији је плаћају 45 динара. Берачима плаћају 5 динара за килограм убраног воћа, а један може да убере 500 килограма на дан.

Поред шљива гаје и 600 стабала кајсије, на око 100 ари имај две и по хиљаде стабала јабуке различитих сорти.

Бобан Јовановић каже да планирају  подизање још око 60 ари засада воћа, а потом да саграде хладњачу, сушару, као и дестилерију. У перспективи  планирају брендирање пића под својом робном марком и углавном ће се оријентисати на извоз.

Поред своје земље Јовановићи обрађују и три хектара у закупу, где су такође подигнути воћњаци, са спроведеним системима за новодњавање „кап по кап“.

Примењују све агротехничке мере и тврде да се од овог посла може живети ако се добро организује, планира и реализује.

 

У Владичином Хану је око 40 пољопривредника добило бесповратна средства као подршка државе и локалне самоуправе у циљу оснаживања пољопривредних газдинстава и подстицања наталитета. Вредност пројекта је око 9 милиона динара.

Ради се о додели бесповратних средстава за спровођење мера и активности подршке привреди и пољопривреди кроз економско оснажење породичних пољопривредних газдинстава, у циљу подстицања наталитета, кроз отварање Агробизнис центра за развој воћарства и повртарства. На конкурс се пријавило 53-оје носиоца пољопривредних газдинстава, али због непотпуне документације и других пропуста, нису сви добили субвенције већ њих 40.

Они који су добили позитиван одговор потписали су уговоре о додели средстава. Сами су одлучили шта им је најпотребније од механизације и опреме и навели у пријавном формулару.

Највећи број се дуги низ година бави пољопривредом, а било је и оних који су по први пут одлучили да се окушају и у новим пословима. Сви се слажу да ће им ова помоћ веома значити и захвални су локалној самоуправи.

''Kонкурисао сам за машину ради лакшег брања вишања. Имам засад вишања на око 1,7 хектара. Учествујем са 11 посто суфинансирања. Ради се о тресачу за вишње тако да на тај начин вршим економичност у поступку брања и остаје ми већа зарада на основу тога,'' каже Томислав Тошић, пољопривредник из Прекодолца.

Јован Стошић, пољопривредник из Репинца додаје:

''Конкурисао сам за машине за израду вина од купине и малине. Имам малињак и купињак. Од ове године планирамо мало озбиљнију производњу вина.''

Сузана Величковић, пољопривредница из Прибоја Врањског каже да је добила око 62 хиљаде: ''Планирамо садњу јагода. Конкурисали смо за набавку фолије, мотора и система за наводњавање. Веома ће нам значити ова подршка.''

Председник општине Горан Младеновић указао је на значај оваквих пројеката и најавио даља улагања у овој области.

''Ради се о заједничком пројекту министарства за популациону политику и општине Владичин Хан. Министарство је учествовало са 7 милиона динара, локална самоуправа са милион 245 хиљада динара, а учесници, односно носиоци пољопривредних газдинстава са милион 798 хиљада динара. Практично око 9 милиона је вредност пољопривредне опреме, механизације и опреме за производњу која ће у значајној мери помоћи оснаживању пољопривредних газдинстава. Вредност грантова је од 60 хиљада до 200 хиљада динара,'' каже Горан Младеновић, председник општине.

У општини се надају да ће се отварање Агробизнис центра показати  одличним, јер примери добре праксе говоре у прилог томе. Град Нови Сад је  на тај начин дуплирао средства за помоћ пољопривредницима. И у Хану ће бити спремни да повећају субвенције пољопривредницима уколико министарство настави да помаже и даље, каже Младеновић.

Од пољопривреде се може пристојно живети ако се ради систематски, плански и ако се човек едукује и примењује нова  сазнања. Ово је закључак и порука Србе Тасића који више од пола века искључиво живи од рада на земљи у оближњем Вртогошу.

Када неко, ко се од 12 године живота  искључиво бави пољопривредом, тврди, да је то исплатив посао, онда му се мора веровати. То је међу својим комшијама, пријатељима и родбином доказао Срба Тасић са својом породицом. Паралелно је радио као сточар, повртар,  воћар, виноградар, а највише га у околини, па и Србији знају као произвођача садница. Сада када је добро закорачио у осму деценију живота, може да „подвуче црту“ иако је само мало смањио темпо рада. 

Срба Тасић каже да је данас технологија толико напредовала да се производи више и квалитетније, али пласман отежан. Некада се производило мање, али је пласман био лакши. Тако да мора да се ради паметно, да би били конкурентни. Млад човек који сада ради на пољопривреди, мора због тога много да се едукује.

Уз рад,Тасић деценијама сарађује са аграрним стручњацима и стечена знања одмах примењује. Каже да му је најзначајније што је своју децу, три ћерке, научио свим радовима у пољопривреди, па и калемарском послу. Развио им је радне навике, па му и данас у обимнијим пословима  сви помажу. А супруга Гордана је стуб куће.

Гордана Тасић истиче да је највеће богатство сваког човека мир у срцу, здрав живот, разновсна храна. А посао може да се заврши и увек има довољно времена и за одмор. Јер ако хоћеш у нечему да успеш и да стекнеш, без рада то није могуће.

Поносни су и задовољни свим што су постигли. Омогућили су  својој деци да се образују, а сада у томе помажу и унуцима, који су студенти.

 

Страна 1 од 9

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter