Успети и бити признат у средини у којој живите, вероватно је најтеже достићи. Зато није случајно речено да је најтеже бити пророк у свом селу. А у селу Левосоје постоји човек који је пример како успети и у послу и у породици.

Љубав и породица  основ  је  сваког успеха, сигуран  је Томислав Стојановић,  који се након школовања у Београду, вратио у родно Левосоје и ту остварио све своје снове и планове . Иако по струци геометар, поред свог посла, целог живота се успешно бавио и  пољопривредом, у чему не постустаје ни данас као пензионер.

Томислав  Стојановић каже да је 90-тих година имао стадо од 300 оваца, 6 крава и обрађивао 9 хектара сопствене земље. Данас његова породица држи  50-ак оваца, имају неколико пластеника, обрађују земљу и даље. Тврди да је све то опет из љубави и због  породице, јер су за истим столом и данас, два сина и две снаје, унуци, супруга и он.

Вредни Стојановићи успели су да одрже породицу на окупу. И у тешким, ратним годинама када је засновао млинско пекарску индустрију у суседној Бугарској и више од 10 година успешно се бавио тим послом.

Стојановић истиче да је запошљавао више стотина радника, производио  брашно и хлеб, и тамо је имао  фарму. 1996. године произвео је у Бугарској две и по хиљаде тона пшенице и стицајем околности купио 300 хектара земље.Са транзицијом у овој земљи, реституцијом и враћањем имовине старим власницима, Стојановић се вратио из Бугарске у родно Левосоје.

И многи други покушавају да следе његов пример и у животу и у раду. Тврди да је то начин да пре свег деци и унуцима покаже  да само радом и љубављу могу да се остваре и у породици и у послу. 

Опозиција баш у времену политичке и економске кризе у Европи и свету, покушава да дестабилизује нашу земљу изнутра. Како им подршка у народу опада, опозиција се све чешће одлучује за очајничке потезе попут блокирања путева и малтретирања грађана. После демолирања Новог Сада крајем јула, опозиција се сада одлучила да покуша да дестабилизује нашу државу и Српску Атину преко наводних протеста пољопривредника у овом граду.

Наравно, као и сви претходни, и овај протест је још једно малтретирање грађана од стране групице опозиционара. Наиме, док је јуче на протесту у Србобрану било само 11, данас Нови Сад не блокира стотине незадовољних пољопривредника него, ни мање ни више, него само двадесетак трактора.

Незадовољни грађани, затечени насталом ситуацијом, која није била најављена, постали су још једном таоци политике коју већ дуго времена воде опозиционе странке на челу са Јеремићем и Ђиласом.

“Протесте пољопривредника” предводе људи без газдинства Свима је јасно да циљ ових протеста није борба за пољопривреду, нити за вредне домаћине који својим трудом и радом живе од најплодније земље у Европи, већ жеља да се дође на власт по сваку цену. Томе у прилог говори управо и то да већина оних који учествују у протестима и нема никакве везе са пољопривредом.

Међу њима је и повереник Народне странке у Србобрану Ђорђе Грујић, који се лажно представља као пољопривредник.

Када су новинари 24седам позвали Грујића и питали зашто је сада активан и на овим протестима, он је рекао да се бави пољопривредом и да су сва његова примања од обрађивања земље. Међутим, када смо разговарали са пољопривредницима из његовог села они су то демантовали.

- Нема он везе са пољопривредом, нити обрађује земљу. Па коју земљу би и могао да обрађује када је све распродао!? Он је продао и дедовину и тракторе и пољопривредне машине које је имао. После је покушао да започне неки посао са камионима, али и то је брзо пропало... На овим протестима он учествује политички, а не као пољопривредник. Грујић само гледа како да извуче неку корист од државе - рекао је један од његових комшија.

Међутим, то што само гледа како да се окористи о државу, не значи да овај повереник странке Вука Јеремића, показује барем мало поштовања према нашој земљи. Како другачије објаснити цепање заставе Републике Србије на протестима у Новом Саду које је предводио управо он!?

Грујић, пак, није једини пример да опозиција користи сваки протест како би прикупила неки јефтин политички поен. Наиме, на протестима пољопривредника учествује и Зоран Јанковић, познатији као Ђемба, такође истакнути члан Општинског одбора Народне странке у Србобрану.

Јанковић иначе ужива да прави селфије на блокирним путевима, трагајући за лајковима, што је случај и сада, у покушају да се још јаче додвори својим страначким истомишљеницима који не могу да прихвате чињеницу да их је народ на изборима казнио за све оно што су радили док су имали прилику да буду део владајуће већине.

Следбеници Боре Солунца демолирали Нови Сад
Подсетимо, протест двадесетак трактора није једини покушај дестабилизације Србије под маском борбе за неке комуналне проблеме. Пре само двадесетак дана, под изговором неслагања са Градским урбанистичким планом Новог Сада, предводио је некадашњи градоначелник тог града за време чијег мандата је градски буџет девастиран - Борислав Новаковић, познатији као Бора Солунац.

 

У немогућности да окупе људе у Новом Саду, опозиционари су на протест довели своје истомишљенике из Београда, који су у Српску Атину дошли “Соколом”, возом који су већ месецима нападали као “бескорисан пројекат”. И поред довожења Београђана, на протесту је на крају било тек пар десетина опозиционара, али мала бројност их није спречила да демолирају центар Новог Сада.

Пар десетина опозиционара дивљало је на улицама Новог Сада неколико сати, нападајући пролазнике и  уништавајући град. После пар напада на грађане који су се затекли на њиховом путу, бесна руља опозиционара је отишла до просторија Српске напредне странке на којима су фасаду засули бојом, а излоге полупали. С обзиром да је екстремисте предводио Бора Солунац чији се син “прославио” управо захваљујући разбијању излога у Новом Саду, не треба да чуди и да су следбаници његовог оца урадили управо то.

Када су завршили са лупањем и уништавањем просторија СНС, опозиционари су се окомили и на заставе Републике Србије, које су кидали и цепали. Међу коловођама је био управо повереник Народне странке у Србобрану Ђорђе Грујић, који је сада повезан и са “протестима пољопривредника” у том месту.

Преузето са портала "24 седам".

Због рентабилности козарске производње, ова грана сточарства је у последњој деценији у Србији у успону. Многи млади људи у сеоским срединама определили су се за овај посао. Међу њима је и Бојан Димић и његова породица из моравског села Левосоје.   

Породица Димић се деценијама бави сточатством, а млађи наследник Бојан одлучио је да настави традицију. Определио се за козарство и рачуница показује да у том послу има перспективе.

Бојан Димић каже да је почео са мањим стадом од 15 грла. Подмладак је остављао за себе и сада стадо броји 40 музних коза расе француска алпина. Сва грла су регистрована у матичној служби. Два пута дневно су на мужи. Производе сир, продају млеко и сурутку, највише на територији општине  Бујановац, али део завршава и на тржишту Београда.

Цена сира од 600 динара за килограм, млека 100 динара за литар и сурутке 50, омогућава рентабилност у производњи. Бојан стадо напаса целе године, све док временски услови то дозвољавају, односно док снег не прекрије пашњаке. Самим тим штеди и на обезбеђивању сувих оброка. Покушава да сопственим средствима прошири стадо и обезбеди  им боље смештајне услове. У томе очекује и подршку.

Димић каже да би управо младим људима копји су одлучили да остану на сели била потребна помоћ и државе и локалне самоуправе. Кредите до сада није користио, већ је све радио од сопствених средстава. Прознаје да му је значајна помоћ коју даје држава, седам хиљада динара по грлу. Али  очигледно није довољно.

Ова породица једина је у селу са око 850 становника који се бави козарством. За сада им је најпотребнији монтажни објекат за смештај стада, које намеравају да прошире  на 80 грла.  Млади сточар сматра да је ово посао од кога се може пристојно живети и остати на свом имању.

У Србији је  почела берба  купина , али  откупна цена још увек није позната. Има наговештаја да ће се ове године цена кретати  од  120 до 180 динара за килограм . Произвођачи пак очекују да цена по килограму буде  између 300 и 500 динара за килограм. 

Газдинство Горана Тасића у селу Корбевац, код Врањске Бање, једно је од свега четири  на југу Србије  које се бави органском производњом воћа. На површини од  две хиљаде и 200 квадрата гаји две сорте купине. Очекује добар род, али због несигурних прилика у откупу, још увек не зна да ли ће се производња  и  берба ове године исплатити.

Горан Тасић произвођач  купина  каже да у органској производњи има сорте „Лох Нес“ и „ Чачанска рана“. Очекује род од  4 до 5 тона , можда и нешто више. За сада се цена још увек не зна. Прича се да ће се кретати од 150 до 180 динара за килограм. Беремо купине, дајемо их на откуп. У селу постоји хладњача , откуп добро иде, али се цена не зна.

Прошле године  откупна цена је била изванредна, кренула је са неких 150 динара, а берба  је завршена са 300 динара килограм.  И ове године се  очекивало да ће на основу понуде и тражње, не само код нас него и у Европи и свету, цена бити од 300 па чак и 500 динара.  Плодови  из система  органске производње  са газдинства Тасић , требало би да буду са још вишом ценом.

Тасић каже да њихово газдинство има 3,2 хектара у органској производњи. Ради се о највећим делом о ситном воћу . Производњу малине су смањили, али од пре три године засновали су органску производњу јагода, боровнице имају од раније, дуње, аронију, лаванду, јабуке и нешто шљива. Све је то у органској производњи.

Проблеми у купинарству трају дужи низ година. Цена купине у периоду од  претходних  пет година била је мизерна и кретала се од 25 до 40 динара, што је узроковало масовно крчење засада, те је са 6.000 хектара, колико је до пре осам година било засада у Србији, површина сада пала на свега 1.500 хектара. Произвођачи   сваке године  воде битку са хладњачарима  у намери да постигну реалну цену својих производа. Прошле године средња откупна цена се кретала око 220 – 230 динара, а килограм смрзнуте купине се продавао по 1.000 динара.  У тој несразмерној рачуници, најмањи део зараде остаје непосредним произвођачима. Све док не одлуче да искрче засаде, а тада неће бити зараде ни за кога. 

  

У Србији су жене у  сеоским подручјима најпрогресивнија, али и једна од најзапостављенијих група у земљи.  Зато је велика  срећа  када подршку за своје идеје и помоћ у раду нађу у породици. Једна од њих је Александра Трајковић,  која се у селу Корбевац, надомак Врањске Бање, са успехом бави производњом саксијског и резаног цвећа.  

Александра Трајковић млада је жена која живи у Врању, али је свакодневно у Корбевцу где на имању својих родитеља  гаји цвеће у 6 пластеника. И не само то, већ се бави и пласманом, а паралелно усваја нова сазнања о сортама које гаји, успоставља контакте са другим произвођачима . На све то, мајка је четворо деце, што је сасвим довољно посла за једну жену. Амбициозна и вредна, није се задовољила само том и улогом супруге. Пре пет година почела је са овим послом који само наоко  изгледа леп и лак.

Александра Трајковић каже да њен радни дан почиње у 5 ,некад у 6 изјутра, а завршава се најчешће око поноћи, а каткад и после тога. Мора свакодневно и пуно да се ради, чак и под рефлекторима ноћу, да би се све постигло, тврди  ова предузетница.

Александра и свака жена на селу, стуб је породице. Оне својим резултатима потврђују да имају идеје  и значајну улогу  у свом дому али и локалној заједници . У овој породици сви раде на имању и поред цвећа узгајају и поврће. 

Она напомиње да су раније имали засаде малина и разног поврћа, али да је преовладала љубав према цвећу, те су искрчили засаде и  касније подигли пластенике. Сезона креће са производњом расада и продајом сезонског цвећа, а онда следи производња лизијантуса, алстромерија, гладиола, гипсофила, ружа, хризантема.

Она је та која је задужена и за гајење, негу и продају цвећа, ради и цветне аранжмане, како би се што више цвећа продало. Планира да се више посвети  достизању квалитета цвећа, по чему је и сада купци препознају. Уз њу и њене ћерке су заволеле  тај посао те може , са њиховим  одрастањем, да очекује и подршку  у раду. 

 

 

Страна 1 од 19

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како до стана за снаге безбедности под повољним условима - Радио Телевизија Врање https://t.co/OB2zIXvL3X via… https://t.co/8YBlVAG68E
Тиодоровић: Могуће померање почетка школске године за седам дана - Радио Телевизија Врање https://t.co/coiQT2NdX0 v… https://t.co/x63xi1jGw7
И даље преко 100 ковид позитивних у округу, заражено и шесторо деце - Радио Телевизија Врање… https://t.co/PH2cLF6XsJ
Follow RTV Vranje on Twitter