Епидемиолошка ситуација на фармама на подручју Врања и округа је мирна, без појаве агресивнијих заразних болести код животиња, процене су Пољопривредне саветодавне службе.  

Познато је да једна врста  корона вируса постоји међу гајеним домаћим животињама и испољава се нарочито у зимском периоду.

Власници то могу да примете јер се појављује у виду дијареје.

Лечи се, а научно није доказано да се контактом преноси на људе, као ни коришћењем производа ових животиња

Роберт Ширтов истакао је да се вирус короне  код домаћих животиња углавном испољава у зимском периоду и то у виду дијареје и код крупних говеда и код ситнијих животиња.

Лечи се и не постоје научни докази о преношењу овог вируса са домаћих животиња на човека.

Када је реч о кућним љубимцима, углавном псима и мачкама и код њих је присутан један сој корона вируса и изазива благе појаве.

Нема бојазни од преношења, али постоји уверење да изложеност човека овом вирусу у контакту са љубимцима, доприноси јачању имунитета власника.

Роберт Ширтов каже да је то уверење оправдано јер се организам човека постепено привикава на присуство вируса, односно има способност да повећава отпорност на болест.

Стручњаци Пољопривредне службе свакодневно су на терену  и стално контролишу стада на фармама.

Потенцијална опасност постоји уколико је могућ контакт домаћих са дивљим животињама које су највећи преносиоци болести, а то су пре свега дивље свиње и лисице.

Према тренутној ситуацији на пољима под житарицама у врањском крају, ратари могу да буду задовољни, оцењују у Пољопривредној служби. Пшеница и друге озиме житарице улазе добро припремљене у зимски период мировања. Недостаје им само зимски покривач који би их заштитио од евентуалног драстичног пада температуре.

Пшеница на пољима у врањском крају у добром је стању и припремљена улази у зимски период мировања, процена је Пољопривредне службе Врање. У фази је развоја једног до три листа у зависности од периода сетве која је на највећем броју парцела обављена у ширим оптималним роковима.

Нада Лазовић Ђоковић каже да је на оним пољима где је сетва обављена до средине октобра примећено присуство биљних вашију, цикада, као и глодара. Сигурно има присуства биљних вашију које су преносиоци патогених вируса, који касније доводе до појаве празних класова.

Ратари су ове године урадили добар посао јер су послушали стручњаке и применили  више декларисаног, квалитетног семена приликом сетве, као и прописане количине ђубрива.

Нада Лазовић Ђоковић истиче да је примењено од 10 до 15 одсто више декларианог семена у односу на семе из сопствених резерви. Ратари су схватили да на тај начин сигурно добијају веће приносе и тиме надокнађују трошкове настале куповином скупљег семенског материјала. Осим тога  применили су и савете стручњака у примени органских и минералних ђубрива. 

Било би добро када би сада температуре биле ниже, што би довело до заустављања раста пшенице, а добро би дошао снежни покривач. Оно што би ратари требало да ураде је да, уколико приликом сетве нису применили азотно ђубриво,  прву прихрану обаве почетком јануара наредне године.

 

 

Ова година  била је једна од најуспешнијих за цвећаре са газдинства Тасић у Вртогошу. Успели су да пласирају око 250 хиљада сезонског и саксијског цвећа. Иако се најављује кризна 2021. година,  они су оптимисти и повећавају производњу за 20 одсто.

Поред лепоте и симболике везане за одређену врсту цвећа, оно је одувек било и показатељ луксуза и благостања. Међутим, за Врањанце је специфично да без обзира на кризне ситуације готово нема баште  и балкона  у граду који нису  украшени цвећем. То је изненадило и саме произвођаче цвећа, породицу Тасић у Вртогошу, која се на самом почетку сезоне у марту,након проглашења епидемије, било озбиљно забринуто за пласман.

Милош Тасић каже да су ипак успели да целокупну производњу реализују и то на кућном прагу. У њуховом дворишти дневно је било и до стотинак људи који су куповали у успут уживали у погледу на праве цветне тепихе у пластеницима.

Охрабрени и уверени да ће лепота спасити свет и да ће  допринети и психичкој стабилности људи који су морали да остану у  својим домовима и двориштима,  за наредну годину увећавају производњу.

Милош Тасић истиче да је у односу на ову годину производња увећана за око 20 одсто. У току је интензивни период садње свих врста цвећа. Један број биљака већ је у периоду интензивног раста, па и цветања, а у зависности од сорте припрема се и сетва семена.

Цела породица укључена је у рад у седам пластеника, системи за заливање и грејање увелико раде, а припремљено је више од 100 кубика огревног дрвета. Посла има преко целе године, а Тасићи се надају да ће им и наредна 2021.година бити бар приближно успешна као ова, упркос катастрофичним економским прогнозама.

 

Након драстичног пада тражње, као и цена живе стоке, сада је ипак дошло до делимичне стабилизације тржишта. Произвођачи тврде да са садашњим ценама могу да се одрже само велики произвођачи. 

Драган Ристић, један од највећих произвођача прасади на територији Врања итекако осећа економске последице епидемије на свом газдинству. 

Ристић каже да иако има сталне купце, продаја је значајно опала. Цене су у једном периоду пале, а сада су се донекле стабилизовале, тако да је цена прасади око 230 динара за килограм живе мере. Цена крупних товљеника је око 180 динара по килограму, а оних до 120 килограма од 190 до 200 динара.

На фарми има 11 прасиља и два нераста, расе ландрас, јоркшир и наима, као и око 40 прасади од којих је 10-ак спремно за продају. У целокупној ситуацији велико олакшање представља што су на овој фарми храну за животиње припремили на време. Временске прилике омогућиле су у протеклој години добар род, пре свега кукуруза, као и других житарица.  

Ристић истиче да су са сопствених, као и њива у закупу, убрали око вагон кукуруза. Ова јесен је такође пружила  добре услове за рад, те су посејали житарице на око четири хектара.

Газдинство Ристића опстајало је  у овом послу и у претходним деценијама, те са оптимизмом гледају и на наредни период, без обзира на кризу која је захватила свет. Свесни су да је на већим фармама већи ризик од колебљивих тржишних прилика, али је већи и профит, па су опредељени да наставе производњу у истом обиму.

 

 

Крај године идеалан је период за подизање нових засада воћа.

Влажност земљишта, као и температура ваздуха која је изнад просека за ово доба године омогућавају да се засаде млади воћњаци, који се до пролећа могу добро укоренити.

Епидемиолошка ситуација утицала је и на овај сегмент пољопривредне производње, али се воћњаци на југу Србије и даље подижу.

Газдинство породице Пешић у Дубници већ шест деценија бави се производњом воћних садница.

Велико искуство, знање и квалитет рада одржали су традицију и профитабилност газдинства у овом послу.

Епидемија која оставља последице на све сегменте живота, није их омела да ураде планирано.

Произвођач садница Срђан Пешић каже да су и ове године произвели око 25 хиљада садница свих врста воћака, које иначе успевају и саде се на југу Србије.

По традицији овде се највише подижу засади шљива. И од ове као и других врста воћа имају различите сорте од раних до касно рађајућих.

Овај вредни домаћин са својом породицом проширио је посао тиме што је од садница које производи подигао и сопствене засаде.

Пешић каже да су подигли око 3 хектара воћњака на свом имању, а највише их је под шљивом и један део под облачинском вишњом.

Примењују све агротехничке мере, па имају добар и квалитетан род, који има добру прођу на тржишту.

Да би се добио такав квалитетан засад потребно је извршити и одговарајућу припрему земљишта, како би се нове саднице добро прихватиле.

То важи и за оне који саде неколико или само једно стабло на окућници.

Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе истиче да је поред испитивања састава земљишта неопходно у зависности од врсте воћа ископати јаму величине 50 пута 50 центиметара, скратити корен положити га правилно у јаму, а потом земљу враћати обрнутим редом у односу на ископавање.

Поред стајског мора се додати и вештачко ђубриво по рубовима јаме.

У Врању и округу највише се саде шљиве, јабучасто воће, као и сорте ситног воћа, где и даље предњаче малине, а на већим надморским висинама боровнице. 

 

 

Страна 1 од 11

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Доделом специјалних признања завршена ''Светосавска недеља'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/mDm3hPfCCd via… https://t.co/qpfuKJeTxo
Поводом Дана Градске општине Врањска Бања додељена јавна признања - Радио Телевизија Врање https://t.co/us4n25Un4N… https://t.co/dh19n97IFV
Вакцинисано 3.680 грађана, ревакцинација у Спортској хали - Радио Телевизија Врање https://t.co/pBmkdY5nKj via… https://t.co/QsrIbYtRkO
Follow RTV Vranje on Twitter