Песник Стеван Милошевић из Врања, добитник је треће награде на овогодишењем међународном конкурсу књижевног клуба "Миодраг Петровић“ из Баточине.

Милошевић је освојио треће место сонетом "Светородна зрења".

Посвећен је мајци Светог Саве, Преподобној мати Анастасији.

На овај конкурс стигло је 167 песама, истог броја аутора, из десетак земаља.

Уметност се просто деси, а она је и разлог дружења, нарочито са децом. Недавно се писац Стева Милошевић из Врања, дружио са децом југа Србије, а нама је данас пренео део атмосфере са тог сусрета.

Недостаје овог октобра Сајам књига писцима, читаоцима и многобројним посетиоцима. Нема нових издања, издавачи су се повукли, а спремне књиге чекају неке боље дане, што је случај и са делима нашег, већ афирмисаног писца Стевана Милошевића. То не значи да нема дружења са децом, која чини се писци и највише воле.

- Ужелео сам се дружења са децом и где можемо да причамо о писању, јер су то деца која пишу, делили смо искуства, слушали једни друге и то су лепе успомене, каже наш млади писац Стеван Милошевић.

Атмосфера је била одлична и показало се да та дружења много недостају свима, а нарочито деци. Њих све интересује, каже писац, и форма и суштина стварања једног књижевног дела.

 -Треба подржати децу која желе да се баве било којом граном уметности. Треба им пружити подршку, јер је то важно за њихив развој. Управо они на тим сусретима уче нешто ново, сазнају оно што им може користити у даљем стваралачком раду, али не само они већ и ми који смо дошли из сваког сусрета са њима научим нешто ново,каженаш саговорник.

Његове књиге за одрасле, како сам каже, прожете су сатиричним хумором, а дечије песме, осим што носе важне поруке, такође су пуне хумора.

-Мислим да је то  најзанимљивији начин за учење, хумор, игра, не постоји бољи начин. Ако се држимо праисторијских правила, мислим да ће деци бити досадно и док читају, зато су потребне иновације у писању, а нарочито када је у питању дечија књижевност, моје средиште је хумор. Волим да насмејем некога и тада се и ја осећам лепо, додаје он.

 

 

 

Млада песникиња Теодора Илић из Владичиног Хана ,од јесени гиманзијалка у Врању , од самих почетака књижевног стваралаштва привлачи пажњу јавности.

Прву књигу издала је са свега 12 година, а недавно је из штампе изашла њена друга књига   „Жубор јужних рима“.

Теодора чита део родољубиве песме „Оловко не ћути“.

 Песма „Оловко не ћути“  из родољубивог је опуса у новој књизи Теодоре Илић. Занимљиво је да  управо ова тема заокупља пажњу младе песникиње, чиме се и на тај начин издваја у својој генерацији.

Теодора Илић сматра да сваки човек у једном тренутку мора да препозна  родољубље у себи. Тај тренутак је код ње наступио веома рано и најчешће пише песме на ту тему, али и на дијалекту који се, каже, често користи у подсмешљивом маниру.

Теодора Илић  је вишеструко награђивана песникиња.

Њена поезија је зрела, а њен таленат препознат у стручним круговима.

Ипак, она пуно ради на свом образовању, доста чита, али и ослушкује препоруке признатих српских песника са којима се среће на такмичењима и књижевним колонијама.

Теодора Илић каже да ће се руководити и препорукама угледних песника да  не пише на задате теме, већ пре свега о ономе што њу интересује и привлачи.

А писање на дијалекту остаје њена велика љубав јер, сматра да морамо да чувамо и негујемо ову особеност нашег језика која представља право богатство.

 

У Београду је након краће и тешке болести преминуо песник Симон Симоновић, син познатог врањског хроничара Ристе Симоновића Гочобана. Симон Симоновић, песник, приповедач, књижевни уредник, есејиста рођен је 1946.године у Врању где је завршио гимназију. Диплому Правног факултета стекао је у  Београду. Био је уредник у „Нолиту“ и „Раду“ као и у Дому омладине Београда. Уређивао је и „Дело“, Књижевну реч и НИН-ов Књижевни гласник.

Сматрали су га за једног од најбољих савремених писаца. У богатој књижевној каријери објавио је књиге песама: Градски живот, Прибој, Педесет две објаве, Низ воду. Књиге изабраних песама: Песме, Свакодневни призори, Коначна верзија, Уочи главног претреса. Књиге прозе: Коске, Хоћу-нећу и књиге есеја: Онај Дис у мени, И тако..

Са својом браћом и сестром, један је од приређивача књиге Ристе М. Симоновића, Друштвена историја Врања од краја 19. до краја 20.века. Истицао је да је родно Врање оставило трајни печат на његов живот и стваралачки рад. Посебно је био захвалан оцу који га, како је говорио, заувек обележио. Симон Симоновић преминуо је 4.јануара.

 

 

 

Поводом обележавања Дечиjе недеље, Jавна Библиотека „Бора Станковић”, организуjе интерактивне радионице са песником Властом Ценићем. Радионице ће бити одржане данас у Одељењу периодике са почетком у 15 и 16 сати.

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Поводом Дана Градске општине Врањска Бања додељена јавна признања - Радио Телевизија Врање https://t.co/us4n25Un4N… https://t.co/dh19n97IFV
Вакцинисано 3.680 грађана, ревакцинација у Спортској хали - Радио Телевизија Врање https://t.co/pBmkdY5nKj via… https://t.co/QsrIbYtRkO
Јавни позив грађанима да пријаве штету од елементарних непогода - Радио Телевизија Врање https://t.co/kLFvzosCXh vi… https://t.co/Q2PbvpkwKq
Follow RTV Vranje on Twitter