Завршен једногодишњи пројекат студената, сарадника и наставника Педагошког факултета у Врању на тему Антологија књижевних текстова за наставне садржаје из уже научне области Књижевност. Руководилац пројекта била је  проф. др Сунчица Денић Михаиловић.

Потреба за оваквим радом настала је сходно карактеру наставе на високошколским установама, измењеним условима и додатним изазовима који су се појавили у насталој ситуацији поводом епидемије вируса ковид 19, а у циљу професионалног и креативног ангажовања студената, сарадника и наставника.

Обухвата резултате индивидуалног и групног рада у систему on line презентације, што је омогућило потпуније и свестраније праћење и допуњавање садржаја. Хронолошки и тематски Пројекат је пратио наставне садржаје, стварајући јединствен документ који је од изузетног значаја за студенте Педагошког факултета у Врању, а може бити значајан и за студенте оних факултета који у својим програмима имају заступљену научну или уметничку област књижевност.

Свакако, овај зборник књижевних текстова биће од помоћи и ученицима свих узраста, самим тим што је у њему садржај или наговештај онога што чини репрезентативни део наше националне књижевности за децу и одрасле. Текст Антологије садржи 550 страна.

Прилоге је уређивао Одбор који чине: проф. др Сунчица Денић Михаиловић, руководилац Пројекта, предметни наставник са Педагошког факултета у Врању; проф. др Драгиша Бојовић, професор Филозофског факултета у Нишу, управник Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу; асистенти ма Милица Алексић и ма Јелена Јовановић Костић, као и сарадници- студенти Педагошког факултета у Врању, Александра Љубић, Жаклина Петровић и ма Марија Дејковић.

Антологија књижевних текстова - Прилози за предметне садржаје из уже научне области књижевност за ширу читалачку публику биће доступни у електронској форми од 1. јуна 2021. године.

 

Настава на Педагошком факултету тренутно се одвија искључиво онлајн, рекао је декан, професор доктор Зоран Момчиловић.

Он истиче да су се они одлично снашли од почетка пандемије и да су несметано реализоване све досадашње активности.

С обзиром на све већи број новозаражених све установе, па тако и васпитно образовне прилагодиле су рад новонасталој ситуацији и новим мерама републичког Кризног штаба.

''Ми смо ево већ пола месеца како смо прешли на онлајн наставу. Основна идеја на колегијуму на Универзитету са ректором и у ректорату са свим деканима факултета нишког Универзитета, била је да се декани определе како ће изводити наставу, у зависности од услова које поседују. Овај факултет, ја сам то већ и говорио, има услове за комбиновани начин рада, имамо добре просторне могућности, међутим с обзиром да је пандемија у успону, ја сам препоручио сарадницима и студентима да се искључиво ове две недеље настава одвија онлајн", каже проф. др Зоран Момчиловић.

Сви професори и сарадници су у потпуности обучени за рад у новонасталим околностима, чак су одржане и две додатне информатичке обуке, технички капацитети су задовољавајући, тако да за сада нема никаквих сметњи приликом реализације свих активности на факултету.

''Забрињавајуће је једино то што не можемо да предвидимо како ће све ићи убудуће, али пратимо препоруке и поштујемо мере,'' рекао је декан факултета.

''Та онлајн настава дала је нека искуства. Постоје неке позитивне ствари у томе, да људи могу да комуницирају на даљину, да прате, да буду у сталном контакту са професорима и ми смо сада на путу да направимо једно одељење и убрзано то радимо, првенствено због Неготина, одељење праћења наставе на даљину, обезбедили смо просторе, почели смо да опремамо пратећом техничком структуром".

Мора да се изађе из оквира традиционалне наставе наглашава Момчиловић и додаје да је виртуелни свет закорачио много дубље у наш рад и живот него што је то ико очекивао.

Упис је завршен на сва три нивоа студија, а у наредном периоду у плану је отварање и нових смерова на основним и нових модула и смерова на докторским студијама, најављује декан.

 

Педагошки факултет у Врању организовао је први онлајн интернационални научни скуп на коме су, осим колега из Јагодине, учествовали научни посленици из Велике Британије, Уједињених Арапских  Емирата, Канаде, Француске, Хрватске, Словеније, Бугарске и Северне Македоније. Учесници су разменили искуства о начину рада, актуелном тренутку и изазовима и будућим перспективама у научном свету.

Тема скупа била је „Стратешки правци унапређења високог образовања, изазови и дилеме“. Педагошки факулет упустио се у изазов да први пут организује један овакав међународни скуп. Око 20 учесника је припремило научне радове и презентовали су их, искористивши прилику и да се виде и поразговарају са својим колегама.

Зоран Момчиловић, декан Педагошког факултета у Врању овом приликом истакао је да они размењују информације, да су радови теоријског и емпиријског карактера, што је врло значајно. ''Сва искуства значајна су због амбијента у коме се налазимо и пандемије. Очекујем да ће све то имати доброг одјека, не само у Врању и Јагодини и међу учесницима из ових земаља, већ на ширу друштвену, културну и научну јавност у Србији,“ каже Зоран Момчиловић, декан Педагошког факултета у Врању.

Ефекти овакве сарадње, размена искуства и научни приступ теми требало би да се виде ускоро.

Продекан за науку, Александар Стојадиновић каже да су ефекти овог научног скупа унапређење наставе, пре свега високог образовања, који ће дати рефлексију на сво образовање почевши од предшколског до универзитетског образовања.

Припремљени научни радови налазе се у зборнику који је већ урађен у електронској форми, на енглеском језику, а ускоро ће бити и штампано издање.

Организатори скупа истичу да ће овакав вид размене искуства бити будућа песпектива и начин рада и комуникације са осталим стручним и научним светом, ако се има у виду актуелни тренутак. Зато је важно ухватити корак са развијеним земљама. Педагошки факултет има капацитета и жели да, заједно са својим студентима, напредује константно. Организација овог догађаја говори у прилог томе.

У издању Педагошког факултета у Врању изашла је из штампе књига Писменост академије наука Хаџи Тодора Димитријевића.

Прво издање ове књиге изашло је 1936. године, а декан поменутог факултета професор доктор Зоран Момчиловић дошао је на идеју да приреди и изда све књиге из библиографије Хаџи Тодора до којих су он и његови сарадници дошли, а то подразумева 18 издања од 1913. до 1977.  године.

Хаџи Тодор Димитријевић био је контроверзна личност српског академског друштва двадесетог века.

У делу Писменост академије наука сажета је његова стална борба са Српском академијом наука, коју је овај лингвиста стално критиковао.

Често се назива Дон Кихотом свога доба, а то да ли је он био у праву или не, остаје вечита расправа стручне јавности.

Поф. др Зоран Момчиловић, приређивач каже: ''Мени је он био интересантан јер се дотакао неких тема које су мене јако интересовале и мени се чини да се ради о једном изузетно храбром човеку, о томе говори чак и ова књига, иако њега називају Дон Кихотом у тој борби, јер књига говори о једном, под знацима навода ''сукобу'', једном интелектуалном сукобу са српским естаблишментом пре Другог светског рата и неоспорно се ради о једном интелектуалном авантуристи".

Момчиловић истиче да је додатно интересовање за овог знаменитог Врањанца код њега побудио професор доктор Момчило Златановић, као и дело Ристе Симоновића.

Из свих ових разлога он је одлучио да сакупи сва доступна дела Хаџи Тодора Димитријевића и да она угледају светлост дана у издању Педагошког факултета.

''Ова књига заправо има за задатак, како сам је ја разумео и схватио, да направи један интелектуални конфликт међу лингвистима који ће се бавити овим проблемима којима се бавио хаџи Тодор Димитријевић у сукобу са Александром Белићем, нашим великим научником, ректором и председником Српске Академије наука и уметности", истиче проф. др Зоран Момчиловић.

Поред доктора Зорана Момчиловића, приређивач овог издања је и Владимир Момчиловић.

На списку књига које ће доживети своје реиздање налазе се дела Хаџи Тодора Димитријевића од 1913. до 1977. године, а нека од њих која су издата на енглеском, шпанском и португалском први пут ће бити објављена на српском језику.

У прикупљању и припреми грађе помогли су и Александра Јанковић, Ана Спасић Стошић и Марија Михајловић.

Од 1. септембра учитељима и ђацима ће у настави помагати и студенти завршних година учитељских факултета. Процењује се да би се за волонтерски рад могло пријавити између хиљаду и две хиљаде учитеља из Србије.

Студенти учитељских факултета ће моћи да се пријављују он лајн на мејл адресе које ће бити на сајтовима матичних факултета. У процес наставе укључиће се студенти завршних година и мастер студија учитељских факултета како би помагали наставном особљу у новој школској години, а уједно се и стручно оспособљавали.

''Министарство просвете са Заједницом учитељских факултета Србије, чији сам ја председник, већ дуже време разговара, практично већ од првих снимања часова, како студенти завршних година и сви они који су заинтересовани, а имају довољно компетенција, а то су углавном студенти четвртих година код нас и мастер студија, да помогну родитељима, деци и учитељима који су запослени у школама да на што бољи начин реализују садржаје, да буде што више интеракције са ученицима, што више задатака који су смислени за децу", каже Данимир Мандић, председник Заједнице учитељских факултета Србије.

Овакав модел се волонтерски примењује од почетка ванредног стања на иницијативу Министарства, а сада је коначно то и системски засновано, рекао је Мандић. Он додаје да ће овакав систем уједно растеретити родитеље који су, уз учитеље, са децом морали највише да раде.

''Бенефит учитељима огледа се у томе да ће им део активности бити признат кроз праксу, а кроз рад са децом добиће и додатно искуство", истиче Мандић.

Број волонтера још није познат, али очекује се минимум између 1000 и 2000 активних волонтера.

Учитељи се школују у Суботици, Сомобру, Вршцу, Ужицу, Врању, Лепосавићу, Новом Пазару и Јагодини и укупно је на завршној години и мастер програму између 3.000 и 4.000 студената.

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обавезно уклањање снега и леда испред објеката - Радио Телевизија Врање https://t.co/Gx4gEl1SKZ via @tripplesworld https://t.co/5yYNHgqghe
Нови дом вечерас продужава грејање, а ујутру почиње раније, већ од 4:30 - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zIDWAvTNVY
Познати добитници награда ''Свети Сава'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/t9yc62SzDn via @tripplesworld https://t.co/rCmNUxyrUw
Follow RTV Vranje on Twitter