Киша која се најављује почетком наредне недеље омогућила би ратарима да заврше њихов најважнији посао- сетву јесењих озимих житарица. Земљишту у овом тренутку недостаје најмање 15 до 30 литара  влаге по метру квадрaтном. Приближава се и 10. новембар када истиче и последњи оптимални рок за сетву. Сви ратари су забринути и надају се да ће киша, која је најављена следеће недеље, најзад стићи и до наших  поља. Управо због кашњења сетвених радова у Пољопривредној служби процењују да ће површине под житарицама бити значајно смањене. Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне службе каже да је ово већ друга сушна година  како пољопривредници не могу да у оптималном року засеју озиме житарице. Раније је током 10 година била свега једна сушна година, а сада су то 3-4 такве године. Очигледно је да ће нам бити потребна селекција нових сорти, које ће моћи да се сеју и до почетка јануара. Најгоре је што ће бити посејано свега 20 до 30 одсто декларисаног, квалитетног семена, а остало ће ратари користити из својих амбара. То ће свакако смањити квалитет и укупну количину добијеног рода  за наредну годину. Нада Лазовић Ђоковић оцењује да је земљиште сиромашно влагом до дубине од једног метра и   потребно је најмање 15 до 30 литара влаге по метру квадратном, јер је земљиште до дубине од једног метра суво. Оптимално, потребно је око 70 литара падавина у овом тренутку. Уколико буде и минимума кише у наредним данима, препорука  ратарима је да предсетвену припрему земљишта обављају у касним поподневним сатима како не би дошло до испаравања  и ово мало влаге колико још има у земљишту. Сетва би требало да буде обављена  у року од дан-два како би се сва влага сачувала.

На више локација на територији целог округа десили су се мањи пожари услед паљења растиња, траве и орезаних грана. У неколико наврата морали су да интервенишу и ватрогасци. Густ дим који се шири услед паљења омета саобраћај, угрожава безбедност људи и наноси велике материјалне штете.

Прво сунце и одмах проблеми у пољима. Без обзира на бројне апеле пољопривредних стручњака и ватрогасаца да се не пали суво растиње, и ових дана ватрогасци су морали да гасе пожаре које је изазвало такво понашање.   

По сведочењу људи који се оправдано боје несавесног понашања својих комшија, ватра некада долази и до кућа, помоћних објеката па и важних саобраћајница. Тако је пре неки дан услед паљења суве траве у Прибоју Врањском, пламен стигао до железничке пруге и оштетио прагове. То је довело до прекида у железничком саобраћају на неколико сати.  Још опаснија ситуација десила се у селу Ристовац када је ватра скоро пришла објекту у коме је била цистерна са бензином. Само је брзом интервенцијом ватрогасаца избегнута катастрофа.

„За викенд је било 17 интервенција, у суботу и недељу, све због суве траве и ниског растиња. Јуче смо били ангажоивани на територији целог округа, све јединице су биле ангажоване, а у Врању је био највећи број интервенција што је резултат немарности. Да ли је реч о намери не знамо али ништа само од себе се није упалило“, рекао је Дејан Станојевић, командант ватрогасног батаљона.

Упркос томе што полиција прати ватрогасце приликом интервенције, тешко је наћи починиоце. Кад се ситуација отргне контроли, сви зову ватрогасце али нико не открива ко је изазвао пожар. Људи нису свесни последица, материјалних и еколошких каже Станојевић.

„Апелује се на све да буду свеснији према природи и имовини јер свако паљење може довести до великих последица, гушења, великих пожара и страдања. Велике су и еколошке последице“, додао је Станојевић.

И пољопривредни стручњаци кажу да се паљењем стрништа, ливада и пашњака уништава комплетна биљна маса која је присутна на њиви. Уништава се микрофлора и микрофауна и до пет центиметара у дубину, па нестаје биљна  маса која се може употребити као ђубриво.

 

Свега 30 одсто пољопривредног земљишта на подручју Врања је обрадиво. Најквалитетније оранице простиру се само у атару неколико села и то у речним долинама. Због драстичног смањења сточног фонда у последњој деценији, квалитет земље стално опада, упозоравају стручњаци.

Од 86 хиљада хектара земљишта, нешто више од половине чини пољопривредно земљиште, а остатак су шуме и шумско земљиште. У државној својини је око 6 хиљада  хектара, а свега хиљаду 350 хектара пољопривредног земљишта је обрадиво. Оно о чему се готово уопште не говори је квалитет земљишта, без чега нема ни рентабилне ратарске ни воћарске производње.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе упозорава да сасвим мало имамо земљишта најбољег квалитета, где је проценат хумуса, односно органске материје изнад  3 одсто. Таква земља је рецимо у околини села Раковац, као и у долинама река.

Један од битних фактора који је допринео урушавању квалитета пољопривредног земљишта је континуирани пад сточарске производње у последњих 10, па и више година. Поражавајући су подаци да на овом подручју сточарска производња износи само 0,4 одсто по домаћинству. Дакле стајњака нема, па више не помаже примена било каквог минералног ђубрива.

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да сва је готово сво наше пољопривредно земљиште кисело, у типу деградиране смонице, са 1 до 3 одсто хумуса. Из такве земље биљке не могу да да усвајају азот, фосфор и калијум, неопходне минерале за раст и развој.

Једино решење је подстицај сточарства, заоравање зелених легуминозних биљака и плодоред. Интензивно наводњавање додатно подстиче испирање минералних материја и додатно осиромашење земљишта.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

До скоро је било незамисливо - новогодишња јелка у Блоку пошта-банка - Радио Телевизија Врање https://t.co/ObRN6aixvN via @tripplesworld
Епилог једног лова: Један тешко повређен, један ухапшен - Радио Телевизија Врање https://t.co/gprO0SXjVO via @tripplesworld
Повређен у лову - Радио Телевизија Врање https://t.co/O6O4p6gssE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter