Са више од 50 слика у уљу и цртежа у Галерији Народног музеја, јавности у Врању први пут се представила сликарка Теодора Стојановић, која живи и ствара у Београду.

Излагала је у земљи и иностранству на самосталним и колективним изложбама. Добитница је бројних међународних награда за сликарство од Италије до Америке.

Митови, који почивају на стварности, порекло постанка и савремени тренутак који проживљава човечанство, све то се срело на сликама Теодоре Стојановић, сликарке која је магистрирала и ликовну уметност и филозофију.

Теодора Стојановић истиче да је менталну основу њених слика чини пре свега грчка митологија. Фантазмагорични ликови и тамна палета, чине снажан магијски слој у позадини њених слика и цртежа.

Изложба под називом „Релативност 6“ садржи радове углавном настале у доба пандемије.

Како каже, то је додатно утицало на помало застрашујуће фигуре на сликама, што је одраз емотивних и духовних стања ове уметнице.

Дипломирала у класи професора Душана  Оташевића, специјалистичке студије завршила је на катедри професора Владимира Велiичковића, чије је сликарство на њу снажно утицало.

Теодора Стојановић каже да када се први пут срела са сликама Владимира Величковића, знала је да је то оно што је одувек желела да слика. Зато признаје да сликар таквог формата, на своје студенте оставља снажан утисак.

Теодора је ове године приредила шест изложби, а верује да ће до краја године приредити још толико.

Осим тога, помаже и младим уметницима да се афирмишу. Аутор је приручника „Како да постанеш успешан уметник“.

Изложбу њених слика и цртежа посетиоци могу да погледају до 20.септембра.

 

У Галерији Народног музеја у Врању сутра  ће у великој сали бити отворена самостална  изложба слика и цртежа ликовне уметнице Теодоре Стојановић, која живи и ствара у Берограду.

Магистрирала је на Академији лепих уметности у класи професора академика Владимира Величковића.

Освојила је више међународних награда за сликарство на такмичењима у Италији, Шпанији, Јужној Kореји, Тајвану, Америци.

Аутор је приручника за младе уметнике „Kако да постанеш успешан уметник“.

Изложба ће бити отворена у 19 сати, уз подршку  Мистартва културе и информисања Републике Србије.

У Народном музеју у Врању ускоро почињу обимни радови на завршном уређењу ентеријера. Почело се и са излагачком делатношћу, заустављеном због епидемије, а интензивирана је и издавачка делатност.

У Народном музеју у Врању ускоро почињу обимни унутрашњи, занатски радови на замени електричних и машинских инсталација, подова као и 10 аутентичних прозора.Они нису замењени 2017. када је то учињено са 12 прозора на фронталном делу зграде Селамлука.

Након што је републичка Дирекција за имовину вратила објекат Харелука  граду, у музеју су направили нови план сталне поставке.

Директор Народног музејa Саша Стаменовић каже да ће у згради Селамлука бити постављен ентеријер  врањске, грађанске куће с краја 19.века. Поред намештаја, посетиоци ће моћи да виде и грађанску одећу из тог периода и предмете за домаћинство који су били у сталној употреби, а продукт су занатске делатности. У објекту Харемлука планира се стална археолошка и историјска поставка.

Након вишемесечне паузе због епидемије, и Галерија Народног музеја почела је са излагачком делатношћу. Отворене су две изложбе, а интензивира се и издавачка делатност.

Стаменковић истиче да је Врање пре Другог светског рата добро функционисало у привредном смислу. Овде је било отворено неколико банака, оснивале су се занатске радионице из којих се касније развијала  индустрија обуће и текстила. О томе ће музеј до краја ове године издати монографију са акцентом на банкарски сектор.

Музеј ће до краја године издати и Врањски гласник, који се последњи пут појавио пре десет година.  

 

Уз подршку ресорног министарства и локалне самоуправе, у Народном музеју биће постављена етнолошка збирка, а у објекту Харемлука, археолошка и историјска збирка, најавио је директор музеја Саша Стаменковић.

Почев с краја 2016. године па све до данас, град и Народни музеј континуирано раде на обнови значајних објеката културе у граду. Након обављене санације и реконструкције објекта самог Народног музеја, град  и музеј добили су значајна средства, укупно 24 милиона динара за постављање сталне етнографске збирке.

Директор Народног музеја Саша Стаменковић  рекао је да се не ради само о уређењу ентеријера и  намештаја у објекту музеја. Ради се о пројекту који је много шири, јер у објекту подигнутом 1765. године стално морају да се раде неке поправке.

Од највећег је значаја то што је републичка Дирекција за имовину вратила  на управљање граду, односно музеју зграду Харемлука, где предстоји санација кровне конструкције. Ово здање представља целину са зградом Селамлука.

Стаменковић каже да су у ходу променили идеју поставке, те ће етнолошка збирка самостално бити постављена у згради Народног музеја, а у објекту Харемлука биће распоређене археолошка и историјска збирка.

Очекује се да прва фаза постављање сталне етнографске збирке буде завршена до краја ове године.

 

У  Галерији Народног музеја  биће отворена изложба ,,7. Бијенале уметника Врања” у организацији Града и Народног музеја. Биће изложено  57 дела, која су припремила 33 аутора.  Одлуком трочланог жирија овогодишња  награда биће додељена докторки сликарства Наташи Дејановић Димитријевић, за дело ,,Зидни записи“. Културна манифестација ,,Бијенале уметника Врања'',  бави се промоцијом и подршком ликовним уметницима Врања и Пчињског округа, односно стваралаштвом уметника који су на било који начин везани за Врање.

Концепција „Бијенала“ осмишљена је као преглед најновијих уметничких остварења уметника, без генерацијских, стилских и тематских одређења. Циљ је да се омогући веродостојан поглед на стваралаштво локалне уметничке средине и представља својеврсно упориште и подстицај савременим ликовним ствараоцима из Врања, а такође доприноси социјализацији уметности и видљивости  уметничког центра на југу Србије. Kонкурс за "Седми Бијенале уметника Врања 2019'', уз сагласност бројних уметника и  историчара уметности, ове године проширен је на све уметнике из земаља у региону, као и из других земаља.

Селекцију радова приспелих на конкурс  обавио је трочлани  жири у чијем су  саставу били су Зоран Најдић – академски вајар из Врања, Радош Гачић, кустос историчар уметности из Горњег Милановца и  Милица Тодоровић-  историчар уметности и уметнички директор Галерије савремене ликовне уметности у Нишу.

Жири је донео једногласну одлуку да се једна новчана награда додели Наташи Дејановић Димитријевић, доктору ликовних уметности из Ниша за дело "Зидни записи”.  Жири је оценио да  уметница својим радом завређује овогодишњу награду пошто се издваја ангажовањем, континуираним радом и озбиљним приступом слици и у идејном и естетском смислу. Изложена слика је њен метафоричан ликовно-визуелни одговор на теме друштвене стварности оличене у питањима комуникације и отуђења међу људима у актуелним друштвеним приликама. 

У Галерији ће бити изложено укупно 57 дела као резултат стваралаштва 33 аутора. Отварање бијенала заказано је за петак у  19 сати и 30 минута.   

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Специјално признање Министарства одбране Радио телевизији Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/mKf9247zXJ vi… https://t.co/jQCBIjE9FG
Одлуком Владе, у Врању проглашено стање елементарне непогоде - Радио Телевизија Врање https://t.co/MA0F8CfHO5 via… https://t.co/G8Q4abaeTC
Специјално признање за РТВ Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/MHhPUlmWMs via @tripplesworld https://t.co/Iwq86VOW8Q
Follow RTV Vranje on Twitter