Штете на пољопривредним добрима у поплављеним подручјима, које су изазвале поплаве су велике и стручне комисије ће тек утврдити право стање.

Ипак, треба спасти што се спасти може, саветују стручњаци.

Најплоднија је земља управо она која је поплављена дуж Јужне Мораве.

Последње године су биле сушне, а и неадекватном обрадом се нарушава плодност земљишта.

Поплаве су врх леденог брега и зато стручњаци саветују, како да штета буде мања.

"Вероватно је да ће на великом делу површина доћи до пресејавања. Мој савет је да пољопривредни произвођачи не улазе у њиве док не дође до исушивања, сада ће доћи до испаравања, губљења топлоте. Неће доћи до усвајања атмосферског азота. Доћи ће до испирања свих храњљивих материја", каже Нада Лазовић Ђоковић саветодавац ПСС у Врању.

Важно је да се сачека исушивање тла и када временски услови дозволе, пољопривредници треба да врше орање на дубини од 30 до 35 центиметара, саветују стручњаци.  

"Саветујем да уколико има на њивама крупног песка, камења, да то скину са својих њива, ручно или како год. Да не заоравају у таквом стању и да скину тај муљ са својих парцела. То важи за мање површине, јер ту има доста пластеника. Има ту доста запарложеног земљишта, па ће се ту појавити и болести и шететочине. Једино добро је што смо имали ниске температуре, па ћемо бар зауставити развој штеточина", објашњава Лазовић Ђоковић.

Савет је да пољопривредници примењују агротехничке мере.

Да се обавезно користе нека од миркобиолошких ђубрива, јер је то земљиште контаминирано, није безбедно за производњу хране.

Стучне службе ће тек утврдити колика је штета на пољопривредним добрима.  

 

 

Свега 30 одсто пољопривредног земљишта на подручју Врања је обрадиво. Најквалитетније оранице простиру се само у атару неколико села и то у речним долинама. Због драстичног смањења сточног фонда у последњој деценији, квалитет земље стално опада, упозоравају стручњаци.

Од 86 хиљада хектара земљишта, нешто више од половине чини пољопривредно земљиште, а остатак су шуме и шумско земљиште. У државној својини је око 6 хиљада  хектара, а свега хиљаду 350 хектара пољопривредног земљишта је обрадиво. Оно о чему се готово уопште не говори је квалитет земљишта, без чега нема ни рентабилне ратарске ни воћарске производње.

Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне службе упозорава да сасвим мало имамо земљишта најбољег квалитета, где је проценат хумуса, односно органске материје изнад  3 одсто. Таква земља је рецимо у околини села Раковац, као и у долинама река.

Један од битних фактора који је допринео урушавању квалитета пољопривредног земљишта је континуирани пад сточарске производње у последњих 10, па и више година. Поражавајући су подаци да на овом подручју сточарска производња износи само 0,4 одсто по домаћинству. Дакле стајњака нема, па више не помаже примена било каквог минералног ђубрива.

Нада Лазовић Ђоковић подсећа да сва је готово сво наше пољопривредно земљиште кисело, у типу деградиране смонице, са 1 до 3 одсто хумуса. Из такве земље биљке не могу да да усвајају азот, фосфор и калијум, неопходне минерале за раст и развој.

Једино решење је подстицај сточарства, заоравање зелених легуминозних биљака и плодоред. Интензивно наводњавање додатно подстиче испирање минералних материја и додатно осиромашење земљишта.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врање добитник награде Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/5qrMRb0Jri
Ана Илић добила престижну награду - Радио Телевизија Врање https://t.co/iXT6ctgz9H via @tripplesworld https://t.co/5ZjKPHPiMi
Скупштина једногласно усвојила Одлуку о конверзији потраживања према Јумку - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dEEaEZiRag
Follow RTV Vranje on Twitter