Монографија „Чесма и песма” аутора Драгана Стојановића, новинара РТС-а, промовисана је у оквиру обележавања Дана ослобођења Врања у Првом светском рату. Рецензент књиге је др Владимир Парежанин, професор на Архитектонском факултету у Београду, илустратор Александар Стојановић, архитекта, а уредник књиге Радица Смиљковић. Издавање монографије финансијски је подржао град Врање.

Аутор је монографију „Чесма и песма” обогатио фотографијама, цртежима, али и својим песмама. Она се састоји из три дела: чесме и фотографије, цртежи и бунари. Стојановић је представио велико богатство врањских чесама, износећи детаље о местима на којима се налазе или су се налазиле, као и легенде које су везане за ово архитектонско благо града Врања.

„Чесме су моја инспирација, поготово врањанске, растао сам овде, и то је један период мог живота када сам имао неке дивне и лепе догађаје. Чесме су чудесно дело човеково, оне су можда најдемократскија институција на свету. Можете увек да потурите руку под чесму и да се напијете воде, били ви Француз, Енглез, Врањанац или Американац, свеједно. Врање је некада било жубор варош, сокаци су се чесмамам дозивали. Било је у овом малом граду који је имао и десет пута мање становника, 60 чесама. Замислите да сада у Врању има 600 чесама, то не би било сврсисходно, али смо неке чесме запамтили због тога што су и саме ушле у легенду”, каже Драган Стојановић, аутор.

Причајући те легенде аутор се сећа свих градских чесама које су у Врању некада постојале, али и оставља трајно сведочанство о једном времену, локалитету, људима и приликама.

„Врање са ових 40 чесама које су овде поменуте и које сам ја имао прилику да видим и да проучим са аспекта њиховог урбанитета, уметничког постојања, као грађене структуре или урбане феномене, су сведочанство да је Врање кроз изградњу таквих објеката остваривало везу људи са некаквим процесијама, градом, крајоликом, интеракцију људи међусобно. Оне нису само грађени феномени, већ социолошка места сусрета”, каже др Владимир Парежанин, рецензент.

Уз пригодне илустрације, „Чесма и песма” су додатно обогаћене.

„Начин представљања ових чесама био је изазов, мислим да је било битно шта ћу представити, на који начин, на који начин ћу то нацртати и мислим да су, уз фотографије, цртежи јако битан документ, који ће остати као вечити чувар бесмртности тих чесама”, каже Александар Стојановић, илустратор.

Издавање монографије финансијски је подржао град Врање.

У Галерији Народног музеја промовисана је монографија о Зорану Стошићу Врањском и отворена изложба његових слика. Монографија је изашла уз заједничко залагање Врања и Сомбора, а вече у част Зорана Стошића приређено је у оквиру манифестације "Музеји за 10." "У пространству слике" назив је монографије о Зорану Стошићу Врањском коју је приредио Сава Степанов. "Треба бити захвалан уметницима попут Стошића Врањског и драго ми је што овом монографијом дајем свој допринос томе. Зоран Стошић је један од уметника који живе за своју уметност, који су способни да реагују на импулсе света и доба у коме живе" истакао је аутор на промоцији.

„Радио сам монографију годину дана, тј. текст, али ми је драго да сам је написао јер Стошићево сликарство пратим од 70-их година, заправо од кад сам почео да се бавим критиком и имам утисак да ми је све то веома блиско. Имам утисак да су критика и историја уметности доста тога прескочиле у његовом стваралаштву, тако да је било могуће направити неку врсту новог погледа, другачијег сагледавања његове уметности“, каже Сава Степанов, аутор.

Овом приликом отворена је и изложба слика Зорана Стошића Врањског из легата Народног музеја који броји преко 500 слика.

„Годишње Врању поклоним по 10 слика, сваку слику за коју мислим да је добра оставим овом граду“, рекао је уметник. 

„То се накупило и онда је Мирољуб Стојчић дао идеју да се направи једна монографија о мени и та се монографија правила и направила. Јако сам срећан што се град Врање мени одужио том монографијом, заједно са градом Сомбором. Када сликари сами себи праве монографију, то је визит карта, али када вам монографију праве два града то онда има своју тежину“, каже Зоран Стошић Врањски, сликар

Глумац Драган Станковић прочитао је и тестамент Врањског, у коме се, између осталог, наводи „слике што ви ги давам, ене ги у Пашин конак и на никога да ги не давате и на једно место да ги турите и на суво место да ги чувате и од воду и од чур да ги варкате“.

Монографија о Зорану Стошићу Врањском изашла је уз заједничко залагање градова Врања и Сомбора.

„Надам се да је ово увод у нашу сарадњу. Ми смо већ разговарали о неким следећим пројектима и сигуран сам да ће и они бити успешни“, каже Немања Сарач, већник за културу града Сомбора.

„Надам се да ћемо у будућем периоду имати много заједничких пројеката на којима ће два, најбитнија по мени, града за републику Србију бити у јако битној сарадњи. Крајњи север и крајњи југ, што се тиче географског положаја, а што се тиче менталитета и срца, љубави јако блиских један другом“, каже Зорица Јовић, већница за културу града Врања

Промоција монографије и изложба приређене су у оквиру манифестације „Музеји за 10“.

„Ове године тема је „Музеји као средишта културе: Будућност традиције“. У том смислу знамо, већ смо више пута говорили, господин Зоран Стошић Врањски је поклонио граду Врању преко 500 својих дела, односно Галерији, а посебно и Граду. Ми као Музеј који баштини његова дела ове године смо искористили ову тему да организујемо промоцију и изложбу“, каже Саша Стаменковић, директор Народног музеја.

Монографија и изложба приређене су поводом 8 деценија живота и 6 деценија рада уметника Зорана Стошића Врањског.

 

У Галериjи Народног музеjа, сутра са почетком у 19 и 30, биће  одржана  промоциjа монографиjе ,,У пространству слике“ о Зорану Стошићу Врањском, сликару из Сомбора, аутора Саве Степанова, историчара уметности и ликовног критичара из Новог Сада. Осим промоциjе монографиjе, биће отворена и  изложба слика Зорана Стошића Врањског.

Монографија "Пуне руке живота", гинекологија и акушерство Врања у матици времена, ауторке докторке Марине Ј. Јањић промовисана је у Галерији Народног музеја. На промоцији су, поред ауторке, говорили и др Гордана Ђорђевић, начелница Службе за гинекологију врањског Здравственог центра и председница подружнице Српског лекарског друштва у Врању, које је и издавач ове монографије, затим др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, рецензенти проф. др Радмила Гудовић и др Вукашин Антић. ''Монографија ''Пуне руке живота'' ауторке примаријуса доктора Марине Ј. Јањић отргла је од заборава многе догађаје и људе,'' чуло се на промоцији овог издања. У присуству великог броја колега, лекара, поштоваоца рада докторке Јањић и љубитеља писане речи причало се о гинекологији у Врању некад и сад, а како су истакли стручњаци ова монографија пуна фактографских чињеница допринеће проучавању медицине, гинекологије и акушерства, али и историји завичајне медицине.

''Она је својим радом отргла од заборава многе људе, многе догађаје, много тога што је везано за нашу гинеколошко-акушерску службу у Врању и врањском крају. Ја бих вас подсетила на чувену изреку која каже ''да само онај који не поштује своју прошлост, не заслужује да има ни будућност'', изјавила је др Гордана Ђорђевић, председница подружнице СЛД у Врању.

''Ова књига је веома значајна књига, она спада у област историје завичајне медицине с једне стране, а с друге у групу књига које се могу назвати књигама које дају изванредно значајан допринос проучавању историје наше гинекологије и акушерства. На жалост ми немамо много књига које су овако лепо тематизоване, добро написане, са једним доста широким уводом од средњег века па до данашњих дана'', рекао је др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД.

''Оно што је мене пријатно изненадило је велики труд да се истражи сва та документација, да се осмисли како ће се урадити те биографије колега, а да се нико не нађе повређен, да се прикаже оно што је најважније. Веровали или не ми у Новом Саду таквих података немамо. Оно што се у Врању сачувало је за сваку похвалу'', изјавила је проф. др Радмила Гудовић, рецензент.

''Потпуно је разумљиво за све оне који макар и мало познају аутора ове књиге да све што је написано дубоко је проживљено и документовано. На таквим основама саздана је ова књига у целини. Тако су гинеколози врањске болнице насликани топлим и јасним бојама, пуним љубави и разумевања за њихове личности и дела'', изјавио је др Вукашин Антић, рецензент.

                                            

Примаријус доктор Марина Ј. Јањић истакла је да је циљ монографије да прикаже развој гинеколошко-акушерске мисли и праксе у врањском крају од немањићког времена до данашњих дана. "Ова књига је настала из потребе да се сачува од заборава, као драгоцено искуство, све оно што су самопрегорно генерације лекара - гинеколога-акушера, неонатолога, бабица и немедицинског кадра у врањској гинекологији чинили, "дочекујући" нове Врањанце и Врањанке, радујући се њиховом првом плачу," истакла је докторка Јањић.

''Сматрам да је ово начин и да им одам признање и захвалност, јер су они део свог живота уградили у развој овог Одељења поштовањем прошлости, претходника и учитеља, такође сматрам да моја професија обезбеђује себи будућност'', изјавила је прим. др Марина Ј. Јањић, ауторка.

Докторка Марина Ј. Јањић рођена је у Владичином Хану, основну и средњу школу завршила је у Врању, а Медицински факултет у Нишу, где је завршила и магистарске студије. Специјалистичке студије гинекологије и акушерства завршила је 2000. године, од када ради на Одељењу за гинекологију и акушерство врањске болнице. Има звање примаријуса. Поред лекарске праксе бави се научно-истраживачким радом и историјом књижевности.

Монографија "Доктор Јован Хаџи-Васиљевић знаменити Врањанац“, ауторки Мирјане Томашевић и Сање Бундало, промовисана је у библиотеци "Бора Станковић" у Врању. О монографији и делу доктора Хаџи-Васиљевића, на промоцији су говорили доктор Валентина Златановић Марковић, доктор Јован Јањић и магистар Слободан Симоновић.

Монографија о Врањанцу Јовану Хаџи Васиљевићу, још један је степеник ка очувању и промоцији овог врсног историографа, антропогеографа, етнолога и историчара, сложили су се учесници на промоцији.

Коаторка монографије Сања Бундало подсетила је да се навршило 70 година од смрти Јована Хаџи Васиљевића и оценила да је он пандан Бори Станковићу у области историографије.

Она је истакла да је иза себе оставио вредно дело на корист истраживачима Врања, Србије и Балкана. Сачувао је од заборава наше обичаје, народну поезију, политичко-економске и верске прилике  и утицао на опстанак српског националног бића.

Ради очувања дела и имена Јована Хаџи Васиљевића, монографија је стигла у правом тренутку.

мр Слободан Симоновић оценио је да је можда задњи тренутак да се овом знаменитом Врањанцу ода почаст. То је једно од највећих националних имена, а људи за њега не знају јер су књижни фондови у великој мери уништени. Ово вече је у великој мери оживљавање Јована Хаџи Васиљевића. 

Доктор Јован Јањић такође се сложио да је Хаџи Васиљевић дуго био заборављен. Живимо у тренутку када он васкрсава, појављују се његове књиге, о њима се пише и читају се.

Доктор Јован Јањић осврнуо се на репринт издање књиге „Јужна стара Србија“ Јована Хаџи Васиљевића, коју је издао магистар Слободан Симоновић.

О монографији, чије су ауторке, Мирајан Томашевић и Сања Бундало, библиотекарке Завичајног одељења библиотеке „Бора Станковић“, говорила је и доктор Валентина Златановић Марковић.

Она је истакла да је објављивање књиге оваквог формата и садржаја културни подвиг. Помоћи ће да се памти и потврђује  рад  Хаџи Васиљевића у многим научним областима.

Промоција је употпуњена наступом вокалне солисткиње Иване Тасић Митић.

 

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter