Позната по севдаху и мераку, са мало текста, а много емоција, песма је симбол града Врања и надалеко чувене музике овога краја. Она описује живот, обичаје и љубави које су се овде рађале и нестајале, а лаганим и спорим ритмовима буди најдубље осећаје. Историја нашег поднебља је бурна, памти многе освајаче, војсковође и светске путнике који су пролазили кроз Врање и на њега остављали траг, стварали историју, градили легенде. Преплитања њих и нас изнедрила су јединствену врањску музику по којој смо надалеко познати.

Приликом проучавања народне песме треба узети у обзир и чињеницу да је миграциона композиција становништва јужне Србије врло сложена. ''Насељавање опустошених предела јужне Србије (Пчиње, Врањског Поморавља, Грделичке клисуре, Пољанице, Иногошта и др.) било је у другој половини 18. и првој половини 19.века (М. Златановић: Чланци и студије 1, Врањске, Врање, 2007, стр. 227.) .

Унутрашња миграција смањила је разлике у култури па и у језику, али није могла потпуно да је елиминише. Зна се да је Пчиња лингвогеографска целина, али говор није свугде исти.Из тог разлога је и променљивост једна од најбитнијих одлика народног стваралаштва и песништва.

Без врањске градске песме која се нашла на Листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије ниједно славље и весеље не може да се замисли, а пева се и у радости и у тузи. Уз врањску песму се најлепше весели и најболније пати. Врањске народне песме некада су певали Стана Аврамовић Караминга, Станиша Стошић, Василија Радојчић. Стана Аврамовић је била певач преносилац, али и певач стваралац. Своју најпопуларнију песму Димитријо, сине Митре спевала је 1919. године. Певала је деценијама и неке стихове је мењала, тако да постоји неколико варијанти ове песме.

Данас врањску песму од заборава чувају Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић, Слободан Јовановић, Данка Стојиљковић, Дејан Пешић и други. Најистакнутији представник врањског мелоса је певач изворне музике Станиша Стошић, чија је најпознатија песма ''Лела Врањанка''. Песма и игра Врања препознатљиве су као врањски мелос, а Врањанци су познати по својој веселој природи. Уз песму иде и игра, па су тако познати врањски чочек и врањанска свита, које негују звук трубе, гоча и даира. У Врању се још могу чути топле мелодије староградских песама. За неке се поуздано може рећи да су настале у овом граду и да су у вези са стварним догађајима и личностима. О староврањским песмама, нарочито о онима које су заступљене у приповеткама, романима и драмама Борисава Станковића, изречене су многе оцене.

У погледу заступања ових вредности које сте управо прочитали, доносимо и још један важан аргумент. Одговор на питање шта млади данас слушају? Да ли постоје културни стубови у музици? Где је црта између добре музике и шунда?

Многи тврде да је шунд преплавио данашњу музичку сцену.Одговор је да ће тај шунд за тридесет година бити класика.Оно што је пре тридесет година било нешто чему смо се смејали, данас слушамо са поштовањем, зато што време увек чини своје. Оно што нам у овом тренутку смета, за тридесет година ћемо за тиме жалити. Ваљда постоји та нека носталгија за оним временом које је прошло.Музика је одувек била јасан вредносни показатељ друштва. Мењали смо се ми, мењала се и она, а некада су је и циљано обликовали да би она обликовала нас, њен утицај никада није био за подцењивање.

Шта се слуша данас? Млади нису никада одрастали уз горе и опасније поруке. Љубавне жалопојке и мелодраме из Грандове кухиње, оскудне хаљине, кич и ниске страсти. Сценографије које су више биле тв пилуле за мушку потенцију него музичке композиције, заменили су – дрога и криминал. Новац, по коме се гази, и са којим се газе сви они који га немају или имају мање. Преплићу се синхронизовано.

“На грудима панцири, моја браћа наоружана ко војска. Мама каже немој тамо где пара нема. Из гараже иде само бела Панамера. Бела кола, бели град, и бела дрога”. (Реља – Латино Европа, 20 милиона прегледа). “Воле оне у кешу, оне воле са нама да пију, кад алкохол их савлада мало да шију (кокаин прим. прев), с кревета на сплавове са сплава на киту. Кока и сепаре, бесна кола и кураве”. (Coby & Marlon Brutal, 8M). Колико је кокаин наратив који продаје прегледе на јутјубу очигледно зна и Римски (“Црни џип”, 7М): “Навучен на њу као на бело Диего. Поред ње је увек сумњив тип, каже да спава сама, али сања увек црни џип”. Па ред мафије. Јала Брат има песму која је ода криминалцима и зове се “Мафиа” (27М). “Не ваља за срце, он је дечко мафија (Теодора – Кристијан Греј, 28М).“Фолираш мафијаш, зна те сваки мафијаш”  (Buba Corelli – Balenciaga, 40M).

Дакле, најважнији чинилац је кокаин,звук који долази из дечијих соба док родитељи крчкају бећарац у кухињи. Тинејџери се едукују да је мера вредности већ у двадесетим скуп аутомобил, шампањац, и ципеле од 600 евра.

Маја Беровић у песми “ВИП” младим средњошколкама, чији родитељи финансијским акробацијама купују на снижењу у Zari  и HM-у поручује: “На мени само Gucci, D&G s’ ревије из Милана, а ја танана са облинама к’о кубана”.

У земљи и региону где људи једва преживљавају, прича о успеху који долази ниоткуда, скупој гардероби, колима, буквално је вакцина за срећу, анестезија за сиротињу.

Али, сматрамо, ово није питање укуса, и авангардности, ово је питање опстанка.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

То што се човек осећа добро не значи да је здрав. Зато је важно контролисати здравље пре него што нешто заболи јер тада обично буде већ касно. Око 80 одсто болести могу да се спрече или да се излече ако се открију на време.

Сврха превентивних прегледа је спречавање појаве болести, односно откривање обољења у најранијој фази, када још нема симптома, јер су тада највеће могућности за излечење. Здравственим календаром утврђена је динамика превентивних прегледа за све старосне групе становништва. Превентивни прегледи се обављају о трошку здравственог осигурања (Календар превентивних прегледа).

У укупним приходима домова здравља и завода на примарном нивоу, без апотека и апотекарских установа (искључујући у анализи Косово и Метохију), Републички завод за здравствено осигурање учествује са просечно 84% у 2008. години (интервал овог учешћа креће се од 63-95%). Ситуација је готово истоветна у свим посматраним годинама (РФЗО) .

До­ступ­ност здрав­стве­них услу­га за­ви­си од мно­го­број­них фак­то­ра ко­ји се од­но­се ка­ко на здрав­стве­ни си­стем та­ко и на са­мог па­ци­јен­та. Фак­то­ри здрав­стве­ног си­сте­ма ко­ји мо­гу ути­ца­ти на до­ступ­ност су по­кри­ве­ност здрав­стве­ним оси­гу­ра­њем, обез­бе­ђе­ност ка­дром, про­сто­ром, опре­мом и фи­нан­сиј­ским сред­стви­ма, си­стем упу­ћи­ва­ња, за­ка­зи­ва­ња, на­чин на ко­ји се по­је­дин­ци тре­ти­ра­ју у окви­ру си­сте­ма (кон­ти­ну­и­тет здрав­стве­не за­шти­те) и ква­ли­тет пру­же­них услу­га. Ка­рак­те­ри­сти­ке па­ци­је­на­та, као што су ста­рост, со­ци­о­е­ко­ном­ски ста­тус, прет­ход­на ис­ку­ства са здрав­стве­ном слу­жбом, њихо­ва пер­цеп­ци­ја ква­ли­те­та здрав­стве­не за­шти­те и ни­во здрав­стве­не писме­но­сти та­ко­ђе мо­гу ути­ца­ти на њи­хо­ве од­лу­ке да тра­же здрав­стве­ну за­шти­ту.

Трудићемо се да кроз овај посебан сегмент радијског програма обухватимо све теме које су везане за здравствену заштиту и редновну и правовремену обавештеност, али и посету лекару.

Становништво града Врања и целог Пчињског округа изложено је обољевању од малигних болести услед радиоактивности као последице бомбардовања Пљачковице 1999. године. Болести респираторних органа, а нарочито обољевање од разних врста карцинома су рапидно порасли у последњој деценији. У оквиру пројекта одабрали смо теме о којима се најчешће говори у локалној заједници. Обележавају се светски, међународни и национални дани у циљу указивања на значај превенције одређених болести. Идеја је да обједињавањем знања и искуства ове теме учинимо  приступачне људима, поштујући морална начела и негујући високу етичност. Оно што је посебно значајно је што ће се реализацијом овог пројекта,циљној групи приближити начин функционисања система здравствене зштите, дати одговор на питање где и како се може обавити превентивни преглед и шта он подразумева.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Спорт је израстао из физичког васпитања, а потом је добио елементе такмичења и рекреације. Социолошке карактеристике спорта се теоријски ослањају на:потребе,физичку,енергетску активност спортиста,реализацију највиших друштвених вредности, реализацију спортиста као индивидуалаца, спорт је увек јаван и друштвен,спорт је суштинска игра емоција и задовољства,спорт је циљна активност друштва,спорт има одређене задатке са аспекта друштва и спорт има своје наличје (од зближавања до друштвених сукоба).Све то је подстакло феномен спортских идола, који имају утицај на најшири аудиторијум. Доказано је да спорт, мода, забава и медији, као и култура, не производе исти интензитет привлачења, јер су испитаници више наклоњени успешним спортистима, који веродостојност промотивне снаге базирају на одређеним карактеристикама личности.Спорт је и једна од покретачких снага за достизање миленијумских циљева развоја људског друштва, дефинисаних од стране Уједињених нација. Посебно је вредан за савремени свет који се брзо мења и који карактерише тежња да се створе здрави и квалитетни услови живота (Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период од 2014-2018. године  ("Sl. glasnik RS", br. 1/2015).

Основни задатак државе је да уреди и обезбеди систем спорта како би грађани Републике Србије имали слободан приступ спорту где год да живе и без обзира на њихову способност. Укупна материјална ситуација нашег друштва, разлог су што издвајања средстава за чланарине, куповину спортске опреме још увек нису и не могу бити приоритет у текућим месечним издацима просечне породице. Због тога спорт у Републици Србији данас није подједнако доступан свима. Вишегодишња глобална економска криза утиче на способност појединаца, породице, организације и заједнице да се укључе у спорт (Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период од 2014-2018. године  ("Sl. glasnik RS", br. 1/2015).

Понедељком: Спортске новости – резултати са локалних терена, рекреативни и школски спорт

Српски врхунски спортисти су своје спортске каријере започели у малим клубовима, школским салама или отвореним теренима у јединицама локалних самоуправа. Данас се управо ти спортски клубови сусрећу са проблемом који се огледа у недостатку финансијских средстава за несметан рад и развој, с једне стране и недостатком, односно неадекватном спортском инфраструктуром, с друге стране. Ми смо мала земља по броју становника, али са великим бројем веома успешних врхунских спортиста. Постојећи спортски потенцијали омогућавају да се направи велики помак како у обухвату људи који су директно или индиректно укључени у систем спорта, тако и у погледу резултата који се постижу у области врхунског спорта, како на националном, тако и на међународном нивоу.

Намеће се логичан закључак да овакве дефиниције и заинтересованост огромног броја наших људи за спорт и спортске активности морају резултирати специјализованим серијалима који ће се бавити искључиво питањима из ове области.

Kао што сваки грађанин и грађанка наше земље имају право да се баве спортом, тако им је загарантовано и право на информиисање од  јавног значаја.

Наш радио тежи специјализацији за бављење овим темама што нас препоручује најширем аудиторијуму.

Поразни подаци су да у Србији свако четврто дете пуши, да је све више наркомана међу младима, да само 5% школске деце нема неку врсту деформитета, да је све више школске деце ослобођено физичког васитања, да у млађим категоријама нема довољно деце да се саставе две екипе за тренинг, да је премало часова физичког, да најчешће са децом наставу на физичком реализују учитељице, да су сале некомфорне, да више наша деца не навијају за Звезду и Партизан, већ за Манчестер или Реал, да на домаћим ТВ каналима искључиво се пропагира стани спорт, да су замрли паркови и терени без деце итд.

Зато ћемо сваки понедељак од 11 до 12 сати посветити локалном, регионалном и националном спорту, извештајима са локалних и школских такмичења.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Финансирање - кратак и јасан одговор на питање шта је највећи проблем радија у Србији. Колач који иде радију се и те како смањио. Од 100 одсто неке суме за рекламе у медијима, тек четири-пет одсто иде на радио станице. То је јасан показатељ да радио живи у тешким условима. У томе се види разлог пребацивања радија на џубокс.

Један број теоретичара радија сматра да се променио укус слушалаца, али ми мислимо да то није тачно. Сматрамо да се у намери да појефтине трошкови производње, посеже се за лакшим садржајима, јер није исто пуштати музику по цео дан и правити истраживачке или документарне радове. И због интернета,са повећањем броја медија,уз све мање улагање у радио, немогуће да садржај буде истог квалитета као пре 40 година.

Међутим, постоји место на којем се и даље негују различити радијски жанрови – наш РАДИО ВРАЊЕ.

Пројектом „Машта и емоција“ које је на Конкусу подржало Министартво културе и информисања, промовисаћемо очување српског националног и културног идентитета, српског језика и дијалекта, значај здравог начина живота и спорта и афирмативне садржаје за младе.

То ћемо постићи продукцијом посебног сегмента радијског програма под називом Посебни смо неким данима. Волимо о бити!

У наредним текстовима објаснићемо Вам зашто смо се одлучили за ове приоритете...

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Сврха пројекта Машта и емоција је увођење нових програмских сегмената у радијски програм. Повод је велики јубилеј: 40 година Радио Врања. 230 медијских садржаја биће посвећени очувању: српског националног и културног идентитета, дијалекта, здравом начину живота, спорту, афирмативним садржајима за младе, увођењу нових услуга у аудио сектору (20 недеља по 10 рубрика, 10 аудио записа из архиве Радио Врања, обрађених и прилагођених soundclod-u, 10 промотивних џинглова,10 чланака за интернет страницу Радио Врања).

Тиме доприносимо унапређењу услова за развој слободе изражавања, информисања и медијског плурализма, развоју интерактивних услуга.

Обраћамо се млађој публици.

Програм доступан ОСИ.  

Укупно 230 медијских садржаја

20 недеља, сваког радног дана по два посебна сегмента радијског програма, чини 10 рубрика недељно (Посебни смо неким данима. Волимо то бити! ) Укупно 200 медијских садржаја

10 оригиналних аудио записа из архиве Радио Врања, обрађених и прилагођених soundclod-u (у оквиру сегмента 40 најбољих песама југа Србије)

10 медисјких промотивних џинглова посвећених пројекту

10 медијских чланака за интернет страницу Радио Врања о значају пројекта и одабраних приоритета.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

  

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Специјално признање Министарства одбране Радио телевизији Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/mKf9247zXJ vi… https://t.co/jQCBIjE9FG
Одлуком Владе, у Врању проглашено стање елементарне непогоде - Радио Телевизија Врање https://t.co/MA0F8CfHO5 via… https://t.co/G8Q4abaeTC
Специјално признање за РТВ Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/MHhPUlmWMs via @tripplesworld https://t.co/Iwq86VOW8Q
Follow RTV Vranje on Twitter