Познати смо по севдаху и мераку. Историја нашег поднебља је бурна, памти многе освајаче, војсковође и светске путнике који су пролазили кроз Врање и на њега остављали траг, стварали историју, градили легенде. Преплитања њих и нас изнедрила су јединствену врањску музику по којој смо надалеко познати. Сада је време да стварамо нешто ново. На пример, ту исту музику можемо да представимо читавом свету кроз модеран, нови формат слушања. Дигитализацијом фонотеке и подкастингом Радио Врање оживљава и модернизује део звучне културне баштине Врања, на тај начин негује културу сећања и задовољава вишеструке потребе своје публике чинећи свој садржај вишедецинијске старости удаљеним за један клик.

Подкаст у пројекту служи као алат контекстуализације већ постојећег радијског садржаја и као платформа за покретање свежих подухвата у  online радијској продукцији Врања. То значи да дигитализовани аудио материјал треба довести у смислену везу кроз радијске подкаст серијале који ће као свој главни аудио материјал имати старе аудио записе који постоје у фонотеци.

Пројектом се покрива широки круг деловања, јер се делује на старије припаднике публике за коју се носталгично оживљава стари садржај, али и на млађу популацију јер се пројекат користи савременим методама онлине комуникације и деловања. Такође, публика старије популације се подстиче и мотивише да узме учешће у коришћењу интернет и дигиталних медија што одговара државној стратегији дигитализације. 

Када овим чињеницама дадамо и податак да више од 10 хиљада Врањанаца и Врањанки живи у дијаспори, жељни звука свог родног места, отвара се широки дијапазон новооткривених слушалаца.

Обрада и прилагођавање емисија из богате архиве Радио Врања на soundcloud-u

Укупно 10 медијских садржаја. Новој подкаст платформи у оквиру сегмента 40 најбољих песама југа Србије прилагодићемо још 10 оригиналних аудио записа из архиве Радио Врања бираних на основу приоритета конкурса.

Биће то емисије:

Познанства – са Бакијом Бакићем, из 1982. Архива Радио Врања

Познанства – са Слободаном Јовановићем, хармоникаш и певач врањских песама из 1982. Архива Радио Врања

Познанства – са Оркестар Божидара Ајрединовића, добитник Златне трубе Гуче 1981.  Архива Радио Врања

Емисија о труби и трубачима – Оркестар Екрема Мамутовића( деде садашњег наследника оркестра) из 1987. Архива Радио Врања

Сусрет са Божидаром Бокијем Милошђевићем који је у Врање долазио традиционално на Рибарску забаву.Представља свој албум Жал за младост, а на почетку емисије је Миткетов монолог који говори Раша Плаовић. Архива Радио Врања.

Добар дан, како сте – емисија са Станишом Стошићем из 1984. Архива Радио Врања.

Емисија са Милком Манић, Врањанка и солиста Радио Београда-пева нумере у студију Радио Врања: Што си Лено на големо, Море бел пелине, Ајде Като, ајде злато, Славуј пиле, не пој рно, Зар ја немам, Јечам жела, Ајде Јано.

Добар дан, како сте – емисија са Јашком Рамићем из 1985. Он је тада 18-то годишњи младић врхунског талента, ученик средње Музичке школе у Врању, победник Интернационалног такмичења хармоникаша у Венецији 1985. Данас је Рамић, виртуоз на хармоници, иначе родом из Врањске Бање, доктор науке на Конзерваторијуму у Москви.

Емисија са Чедом Марковићем из 1987. и врањске песме. Архива Радио Врања

Емисија посвећена Бакији Бакићу поводом његове смрти 16.10.1989. Архива Радио Врања.

Промоција подкаста

Промоција подкаста биће на друштвеним мрежама на специјализованој Фејсбук страницу Радио Врања која пласира искључиво текстове о новим медијским садржајима.

Пожељно је и добродошло да наши пратиоци остављају коментаре, сугестије, савете, утиске. Тако ћемо имати много бољи увид да ли су и у којој мери овакви подкасти тражени и радо слушани.  

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Иако смо као родитељи и медијски радници мишљења да млади треба што више времена да проводе напољу са својим вршњацима, када је то немогуће, игрице као што су квизови општег знања, информсаности и културе су одличан избор. Најбоље од свега је што се и родитељи, баке, деке, или браће и сестре, могу играти заједно са децом и младима и провести квалитетно време.

Провођење квалитетног времена са децом је од великог значаја, и родитељи треба да буду више укључени у живот својих малишана. Игрице квизова представљају забаван начин за учење и побољшавају опште знање. Едукативни квизови, или како их многи називају “спорт за мозак“, повећавају потенцијал за учење, побољшавају правопис и вокабулар, као и компетитивне вештине. Велики број младих усваја нове информације на природан начин – најбоље уче док слушају, гледају или раде одређене ствари. Овим квизом општег знања, информисаности и културе Радио Врање покреће радознале умове.

Квиз - Укључи вијуге Радио Врања садржи велики број тривијалних питања и одговара из различитих категорија, а пре свега, питања из опште културе. Нпр: које је боје језик белог медведа? Или: Колико је 10 + 10000 ? Или “тачно – нетачно”.  Али и комбинација наведеног.

Уколико тражите нешто што би младима заокупило пажњу на радио таласу, а истовремено и да нешто науче и забаве се, онда су едукативне игрице попут различитих едукативних квизова права ствар.

У току квиза, испуњаваћемо музичке жеље слушалаца.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Разуме се, може се и наслутити да је ступка стопа, и то онај отисак стопе што остане у меком тлу или снегу где је нога стала, а то пише и у Речнику говора југа Србије проф. Момчила Златновића, коју он упућује на ступаљка, а тумачи као ,,отисак ноге човека или животиње“. Реч ступка потврђује пословицом ,,На ступку можеш да му станеш, али на срећу не можеш“ (Речник, 640). Ето сад је нешто јасније.

Поговорки, пословица, у обичај узетих речи има у сваком народу, оне су својина не једног народа, већ човечанства, иако је сваки народ општем фонду придодао плодове свога искуства, разума и веровања, па се и преносе, па и преводе.Неки овакве творевине прибрајају у усмену књижевност, други у сентенце народне филозофије, трећи у етнологију, четврти у комуникологију, стилисти у кратке форме дискурса, језичари у фраземе са дијалекатском подлогом.  Аутору кога ми предлажемо за рубрику Радио Врања приписују ранг највише националне вредности. Ти језички ентитети, звали их овако или онако, резултат су дугогодишње, некад и вишевековне, праксе човека као мислећег бића које оно што му се одгађа од природе, и од судбине, и што домисли, односно мисаоно доради до форме која се може изговорити и написати.Такви ентитети носе језичку боју свога национа, историјску дубину свога настанка и трајања.

У језику ове књиге препознају се неке битне одлике говора врањскога краја, попут именичких и глаголских облика (запнало, чување старог датива на -е: кажеш мајке, употреба општег падежа: језик на жену, с`с убавињу,  прелаз финалног л у а и појава радног придева -ја, мамлаз остаја, навалија на њума, чалдисаја; треће лице множине презента на -ав, -ев, -ив: коло водив, сватови не чујев; инфинитивна основа бид- : човек да бидне; аорист од глагола срести, преко основе на сретн-: куде га сретна, итд.).

Занимљива су и творбена решења, замене глаголских основа (испаднало,  истрза,  свири, настојувује), појава великог број речи којима се карактерише човек по физичким особинама (слепча, гњездогуз, р`мпалија, дундураста), или по  по карактерним особинама (инатљив, растурикућник, суворукаста, у смислу невешта у раду, тутубанаста, живоједник).

Врло је занимљива лексика локалнога говора у књизи. Која, разуме се, носи и своја значање формирана у окружењу где су се ове пословице употребљавале.Потпуно смо сигурни, да хтео не хтео, свако ко посредством радио таласа чује  било коју пословицу, наћи ће себе у њој или изван ње. Ако је паметан, знаће где му је место, ако је мудар, знаће где му није место, што је рекао др Недељко Богдановић (на промоцији књиге Ступни ву на ступку, М. Костића, Врање 14. 11. 2019). Врховни задатак оваквих рубрика је управо да човека-слушаоца томе поуче. Ступни ву на ступку Милета Костића занимљива је и корисна књига која повезује свевремено искуство, преко локалног језика са општим ставовима о човеку, његовом каракатеру, дефинише  његово место у друштву и однос према природи, животу и смрти, која на свестран начин представља свога творца – а то је народ оплемењен историјом и награђен способношћу да мисли.

Ступни ву на ступку - пословице и изреке на дијалекту  говори аутор  Миле Костић - Дубница

Аутору за рубрику Радио Врања приписују ранг највише националне вредности. Ти језички ентитети, које је он записао и објавио, звали их овако или онако, резултат су дугогодишње, некад и вишевековне, праксе човека као мислећег бића које оно што му се одгађа од природе, и од судбине, и што домисли, односно мисаоно доради до форме која се може изговорити и написати. Такви ентитети носе језичку боју свога национа, историјску дубину свога настанка и трајања.

Ми ћемо уз помоћ аутора, нашим слушаоцима представити изреке и пословице на врањском дијалекту, најчешће из моралне сфере, које исказују човеков однос према животу, смрти, слободи, муци, радости, а готово понајвише их је који се тичу карактерних особина и социјалног понашања човека. Нпр: «Ич неје л`ко да надуваш туђу кожу»

Ова рубрика Стипни ву на ступку, старијима који се у њој препознају  могла би значити пријатно сазнање и потврду нечега што су у души поимали, али нису били свесни да све то знају, иако су управо по томе живели, а младима као неке (макар и као СМС) поруке старијих да лакше наслуте путеве будућности и своју срећу у њој траже у односу са другим људима, ближњима, а ближњи су нам, како неке свете књиге уче, сваки човек на свету.

То национално самоизражавање – препознавање свог језика, свог животног искуства, своје заједнице у општој култури – није само важан елемент, већ неопходан предуслов за национално самопоуздање и осећај индивидуалног и колективног учинка.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Радио станице на националном и локалном нивоу треба да производе садржаје који ће промовисати културни идентитет и језик једног народа, посебно ако је реч о нематеријалном добру које је и светски признато. Међутим, такви садржаји нису чести.

Младе генерације одрастају не познајући довољно своју традицију, не поштујући довољно писану реч и музику која је главна слика једног времена, јер оно што се није могло или смело рећи на друге начине, рекло се кроз песму. Знамо већину наших старих песама, али оно што је увек занимљиво јесте ко је, када и због чега и кога певао најсетније или највеселије риме.

Инспирација за њихов настанак налази се у народу, обичајима и истинитим животним причама. Свакодневни разговори, срећне и несрећне љубави, пријатељства и специфичност нашег поднебља инспирисали су певаче да их преточе у стихове. Важно је да познајемо моменте који су до тога довели.

Поред тога, важно питање је и залагање и едукација самих новинара који ће истраживати заједно са својим саговорницима и доћи и до евентуалних новина када је реч о настанку врањске народне песме.

Зато смо осмислили средом од 11 – 12 сати, специјал у програму Радио Врања у коме ћемо говорити о најбољим песмама југа Србије, разговарати са нашим саговорницима о њиховом настанку и значају и на крају, организовати гласање за најбољу песму врањског краја - рубрику смо ограничили на 40 песама југа Србије због нашег великог јубилеја – 40 година Радио Врања који обележавамо ове 2020.

У оквиру сегмента 40 најбољих песама југа Србије још 10 оригиналних аудио записа из архиве Радио Врања бираних на основу приоритета конкурса Министартва културе и информисања које суфинансира овај медијски садржај.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Позната по севдаху и мераку, са мало текста, а много емоција, песма је симбол града Врања и надалеко чувене музике овога краја. Она описује живот, обичаје и љубави које су се овде рађале и нестајале, а лаганим и спорим ритмовима буди најдубље осећаје. Историја нашег поднебља је бурна, памти многе освајаче, војсковође и светске путнике који су пролазили кроз Врање и на њега остављали траг, стварали историју, градили легенде. Преплитања њих и нас изнедрила су јединствену врањску музику по којој смо надалеко познати.

Приликом проучавања народне песме треба узети у обзир и чињеницу да је миграциона композиција становништва јужне Србије врло сложена. ''Насељавање опустошених предела јужне Србије (Пчиње, Врањског Поморавља, Грделичке клисуре, Пољанице, Иногошта и др.) било је у другој половини 18. и првој половини 19.века (М. Златановић: Чланци и студије 1, Врањске, Врање, 2007, стр. 227.) .

Унутрашња миграција смањила је разлике у култури па и у језику, али није могла потпуно да је елиминише. Зна се да је Пчиња лингвогеографска целина, али говор није свугде исти.Из тог разлога је и променљивост једна од најбитнијих одлика народног стваралаштва и песништва.

Без врањске градске песме која се нашла на Листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије ниједно славље и весеље не може да се замисли, а пева се и у радости и у тузи. Уз врањску песму се најлепше весели и најболније пати. Врањске народне песме некада су певали Стана Аврамовић Караминга, Станиша Стошић, Василија Радојчић. Стана Аврамовић је била певач преносилац, али и певач стваралац. Своју најпопуларнију песму Димитријо, сине Митре спевала је 1919. године. Певала је деценијама и неке стихове је мењала, тако да постоји неколико варијанти ове песме.

Данас врањску песму од заборава чувају Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић, Слободан Јовановић, Данка Стојиљковић, Дејан Пешић и други. Најистакнутији представник врањског мелоса је певач изворне музике Станиша Стошић, чија је најпознатија песма ''Лела Врањанка''. Песма и игра Врања препознатљиве су као врањски мелос, а Врањанци су познати по својој веселој природи. Уз песму иде и игра, па су тако познати врањски чочек и врањанска свита, које негују звук трубе, гоча и даира. У Врању се још могу чути топле мелодије староградских песама. За неке се поуздано може рећи да су настале у овом граду и да су у вези са стварним догађајима и личностима. О староврањским песмама, нарочито о онима које су заступљене у приповеткама, романима и драмама Борисава Станковића, изречене су многе оцене.

У погледу заступања ових вредности које сте управо прочитали, доносимо и још један важан аргумент. Одговор на питање шта млади данас слушају? Да ли постоје културни стубови у музици? Где је црта између добре музике и шунда?

Многи тврде да је шунд преплавио данашњу музичку сцену.Одговор је да ће тај шунд за тридесет година бити класика.Оно што је пре тридесет година било нешто чему смо се смејали, данас слушамо са поштовањем, зато што време увек чини своје. Оно што нам у овом тренутку смета, за тридесет година ћемо за тиме жалити. Ваљда постоји та нека носталгија за оним временом које је прошло.Музика је одувек била јасан вредносни показатељ друштва. Мењали смо се ми, мењала се и она, а некада су је и циљано обликовали да би она обликовала нас, њен утицај никада није био за подцењивање.

Шта се слуша данас? Млади нису никада одрастали уз горе и опасније поруке. Љубавне жалопојке и мелодраме из Грандове кухиње, оскудне хаљине, кич и ниске страсти. Сценографије које су више биле тв пилуле за мушку потенцију него музичке композиције, заменили су – дрога и криминал. Новац, по коме се гази, и са којим се газе сви они који га немају или имају мање. Преплићу се синхронизовано.

“На грудима панцири, моја браћа наоружана ко војска. Мама каже немој тамо где пара нема. Из гараже иде само бела Панамера. Бела кола, бели град, и бела дрога”. (Реља – Латино Европа, 20 милиона прегледа). “Воле оне у кешу, оне воле са нама да пију, кад алкохол их савлада мало да шију (кокаин прим. прев), с кревета на сплавове са сплава на киту. Кока и сепаре, бесна кола и кураве”. (Coby & Marlon Brutal, 8M). Колико је кокаин наратив који продаје прегледе на јутјубу очигледно зна и Римски (“Црни џип”, 7М): “Навучен на њу као на бело Диего. Поред ње је увек сумњив тип, каже да спава сама, али сања увек црни џип”. Па ред мафије. Јала Брат има песму која је ода криминалцима и зове се “Мафиа” (27М). “Не ваља за срце, он је дечко мафија (Теодора – Кристијан Греј, 28М).“Фолираш мафијаш, зна те сваки мафијаш”  (Buba Corelli – Balenciaga, 40M).

Дакле, најважнији чинилац је кокаин,звук који долази из дечијих соба док родитељи крчкају бећарац у кухињи. Тинејџери се едукују да је мера вредности већ у двадесетим скуп аутомобил, шампањац, и ципеле од 600 евра.

Маја Беровић у песми “ВИП” младим средњошколкама, чији родитељи финансијским акробацијама купују на снижењу у Zari  и HM-у поручује: “На мени само Gucci, D&G s’ ревије из Милана, а ја танана са облинама к’о кубана”.

У земљи и региону где људи једва преживљавају, прича о успеху који долази ниоткуда, скупој гардероби, колима, буквално је вакцина за срећу, анестезија за сиротињу.

Али, сматрамо, ово није питање укуса, и авангардности, ово је питање опстанка.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Мотком убио човека - Радио Телевизија Врање https://t.co/HQP2U0vhWY via @tripplesworld
Повећава се број оболелих од короне у Пчињском округу. Трговиште ново жариште - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zzudmMCR2f
Follow RTV Vranje on Twitter