Радио се одавно не осећа баш најбоље, а станице које не функционишу само као џубокс могу се набројати на прсте једне руке. Када се на то дода недостатак новца и време које ради оно што најбоље зна - пролази, а самим тим и доноси нове технологије, све је мање оних који укључују радио. Радио никада није био у тежој ситуацији него данас.

Слушање радија је најбоље и најверније ако је део породичне традиције. Некада је свака наша породица у кухињи имала  радио који је увек био упаљен, а хватао је само локалну радио станицу и Радио Београд.

Радио у човеку развија оно што други медији не развијају, а пре свега емоцију. Свака емоција се препозна преко гласа и зато радио најбоље буди и преноси све емоције - мирноћу, љубав, лепо расположење... Један од првих савета које смо добијали када смо почињали да стварамо у радио свету јесте да све проблеме оставимо ван студија, јер се у студију свака емоција веома добро чује. А поред емоције, ту је и машта. Радио има ту способност да развије слику о томе шта неко слуша, зато је важна та способност репортера да речима пренесе нешто што слушалац не може да види. Зато га волимо - изазов је представити неку слику речима или звуком.

Радио је на срећу још увек жив, али дели судбину свих осталих медија, а сви медији данас угрожени су на све могуће начине - материјално, политички, егзистенцијално, уређивачки.

Притом, радио дели судбину свих радио станица у свету. Нове технологије, друштвене мреже, па и развој телевизије, на неки начин су потиснули радио, али он и даље има перспективу. Радио - преживљава.

Многи су мислили да ће у потпуности да нестане и да ће га интернет потпуно угасити, али је радио заправо искористио интернет да би преживео. Јер, докле год у колима не будемо имали тако добру интернет везу да нам не треба ФМ пријемник, радио ће бити најбољи пријатељ возача. Кад се то догоди, видећемо шта ће бити.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. годиниСтавови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Министарство културе и информисања Републике Србје је на Конкурсу за музејско наслеђе 2020. године одобрило финансирање пројекта под називом „Ризница Св. Прохор Пчињски“ – Прва фаза, Одељења за археологију и нумизматику Народног музеја Врање.

За пројекат конзервације и реконструкције артефаката откривених у манастирској порти током археолошких истраживања од 1982. до 2009. године., издвојено је 700.000,00 динара. Део откривених артефаката био је изложен у сталној поставци Ризнице манастира од 1998. године, а делом у сталној поставци Народног музеја Врање.

Пројекат „Ризница Св. Прохор Пчињски“ – Прва фаза, се реализује на основу дугогодишње сарадње Епархије Врањске и Народног музеја Врање, а у склопу обележавања два велика јубилеја 950 година од изградње манастирске цркве Св. Прохора Пчињског у време византијског цара Романа 4 Диогена и 700 година од обнове цркве од стране краља Милутина.

Циљ је да се артефакта из сталне изложбене поставке конзервирају, реконструишу и заштите, као предуслов за нову сталну изложбену поставку по најсавременијим музеолошким принципима. Реализација пројекта се одвија у сарадњи Народног музеја Врање и Централног института за конзервацију у Београду где су артефакта и транспортована на конзерваторски третман, уз претходно снимање стања и израду Елабората.

Реализација прве фазе пројекта је предвиђена до краја 2020. године.

Напомињем да је Министарство културе и информисања РС и у 2019. години финансирало пројекат „Конзервација археолошког керамичког материјала са средњовековног утврђења Марково Кале“ у износу од 290.000,00 динара.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Отворен Ритејл парк Зона - Радио Телевизија Врање https://t.co/zntjrZMjuf via @tripplesworld
Епидемиолошка ситуација на граници ванредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/M8IC1ySiVN via @tripplesworld
Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter