''Филмске новости'' раде на снимању документарца о манастиру Преподобног Прохора Пчињског. Премијера филма очекује се уочи славе Краља Милутина, а у оквиру обележавања великог јубилеја, 950 година манастира.

Документарни филм о манастиру Преподобног Прохора Пчињског, базираће се, пре свега, на монографији ''Свети Прохор Пчињски'' из 2015. године, а планирано је да документарац обухвати читав духовни и монашки живот ове значајне светиње југа Србије. Управо то ће бити највећи изазов, кажу из ''Филмских новости''.

''Основа је монографија која је изашла пре 5 година. Већина актера који су писали су у Београду, већ смо их контактирали, и уз нека друга сазнања, не само на основу тога, доћи ће се до хронолошки испричане приче, од почетка ове светиње, па до данас, које дају гледаоцу и обичном човеку и стручњацима димензију и право сазнање о вредностима, трајању и чудесним својствима које ово место има'', каже Владимир Томчић, директор ''Филмских новости''.

Директор ''Филмских новости'' Владимир Томчић, у изјави за РТВ Врање истакао је и то  да су у последњих 15  месеци снимили на Косову и Метохији преко 100 манастира и светиња, а већ су радили и филмски серијал о музеју Православне цркве у Београду. ''Ми као мала установа дајемо квалитет који се препознаје и који је довољно добар да покрива овако важне догађаје као што је прослава 950 година манастира Свети Прохор Пчињски.''

Филм о манастиру трајаће сат времена, а режисер филма је Ивица Видановић, познат по духовним документарним филмовима, а за свој рад понео је бројна признања и награде.

''Ја волим ову форму, документарну, па чак и документарно-играну која даје доста могућности, има тај сазнајни карактер ван овог естетског који мислим да је важан за едукацију и поимање, јер чини ми се да се све мање обраћа пажња дубинском и правом образовању, тако да су овакве емисије важне и за мене су у том смислу велики изазов, да донесу неко знање, лепоту места и ону суштину, а то је монашко трајање кроз јако дуги временски период'', каже Ивица Видановић, режисер.

Епископ врањски Пахомије каже да је у години јубилеја снимање документарца о манастиру Светог Прохора врло важан подухват.

''То је први пут да ће документарни филм о Светом Прохору да се појави, не само на српском, него на више језика. То је захваљујући великом залагању господина Николе Селаковића. Када смо имали Извршни одбор у суботу, 29. фебруара, он је предложио да би било добро да се сними један документарни филм и то је Извршни одбор прихватио и тако да је ево већ после неколико дана дошла екипа ''Филмских новости'' да тај пројекат започну и надамо се да ће он бити завршен у догледно време, а како каже наш народ ''По јутру се дан познаје'' тако да очекујемо да све брзо буде готово и премијеру на добро нашега народа и историје народа и добро ове светиње, јер нажалост манастир је био мало запостављен и код верника и код Срба уопште, па по мало и код других институција'', каже епископ Пахомије, епархија врањска.

У оквиру обележавања 950 година манастира биће приказан и руски филм о манастиру Светог Прохора Пчињског који је рађен прошле године, а у току је превод на српски језик.

 

Никола Селаковић, генерални секретар председника Републике Србије, Александра Вучића, присуствовао је седници Извршног одбора за обележавање 950 година оснивања и 700 година обнове манастира Преподобног Прохора Пчињског.

Седница Извршног одбора за обележавање значајног јубилеја, 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског, одржана је у Епископском двору у Врању. Седници је присуствовао Никола Селаковић, генерални секретар председника Републике Србије. На састанку је било речи о припреми и реализацији програма обележавања велике годишњице, који је усвојен на седници одржаној 10. јануара текуће године.

''Мислим да о значају говори сам јубилеј. Ако прослављате 95 година нечега то није мало, 100 година је већ велики јубилеј, али ако прослављате 950 година, 50 година мање од једног миленијума и то једне светиње у крају Србије који историја није нимало штедела, није га штедела недаћама, није га штедела окупаторима, прогонима становништва и поред свега онога што је југ Србије задесило у тих 950 година, опстала је наша велика светиња, манастир Преподобног Прохора Пчињског. Када не бисмо обележавали тако велике датуме и јубилеје, када не бисмо водили рачуна о нашим светињама, шта бисмо ми онда били, не бисмо ни ми сами постојали. Веће светиње у овом крају Србије од манастира посвећеног Преподобном Прохору Пчињском наш народ, српски народ и сав православни околни свет заиста нема, а на овој генерацији, са једне стране је и велики благослов, са друге стране једна дужност према свих тих 950 генерација које су стасавале у 950 година јесте да тај јубилеј обележимо на државном нивоу, онако како то доликује, да би једнога дана оне будуће генерације за мање од пола века се припремиле, а за пола века обележиле хиљадугодишњицу тог нашег великог и значајног манастира. Велика је част председникова да буде на челу таквог једног одбора, уз благослов и Његове светости Патријарха и епископа врањског Пахомија, а на држави је да помогне да то обележавање и тај јубилеј буду онакви какви треба да буду, достојни великог светитеља, велике светиње и значаја који је она одиграла у историји, култури и духовности нашег народа'', каже Никола Селаковић, генерални секретар председника Србије.

Подсетимо, председник Србије, Александар Вучић, покровитељ је обележавања 950 година оснивања и 700 година обнове манастира Преподобног Прохора Пчињског.

 

 

Изложбом у Дому културе у Бујановцу почело је обележавање 950 година постојања манастира Свети Прохор Пчињски.

Поштоваоци духовности биће у прилици да током недеље погледају неколико десетина икона, реликвија манастирских рукописа.

Иначе током читаве године у целој Србији и иностранству низом манифестација биће указивано на изузетан значај који ова светиња има за православље и државу Србију.

 

Манастир Свети Прохор Пчињски најстарија је светиња на тлу Србије. Ове године обележава се 950 година од оснивања манастира и 700 година од када га је обновио краљ Милутин. Покровитељ обележавања  великог јубилеја биће председник Републике Александар Вучић, саопштено је на конференцији за новинаре у Епархији врањској.

Оваквим  јубилејом  какав обележава манастир Свети Прохор Пчињски не могу се подичити ни много већи народи, рекао је владика врањски Пахомије. Захвалио је држави Србији и Светом архијерејском Синоду који су прихватили предлог да јубилеј буде достојно обележен низом духовних, културних и научних манифестација.

Епископ врањски Пахомије истакао је да ће Свети архијерејски Синод ове године одржати Сабор у манастиру од 14. до 16.маја. Централна свечаност биће уприличена 17.маја уз присуство патријарха српског Иринеја. Обележавање јубилеја биће прилика да се историја и значај манастира осветли са свих страна.

На предлог владике Пахомија један од учесника у обележавању јубилеја биће и Филозофски факултет у Београду, који ће организовати међународни научни скуп. Доктор Влада Станковић, професор историје Византије на Филозофском факултету истакао је да ће научни скуп бити одржан од 11. до 13.јуна, када ће више десетина научника из земље и иностранства осветлити историјат манастира као средишта српске културе, духовности и очувања националног идентитета.

Са научног скупа биће објављен зборник са различитим темама, почев од зачетака манастира у 11. веку до говора Пчињског краја. Планира се и штампање старих и нових монографија, почев од 1900. године па до данас. Архимандрит мр Методије Марковић –игуман манастира Свети Прохор Пчињски најавио је да ће 1.новембра, на дан славе Светог Прохора Пчињског бити организован Симпозијум на тему „Монаштво кроз векове“.

Од 12. јула до краја августа у манастиру ће бити организована летња школа за децу из дијаспоре.

Свечана академија посвећена обновитељу краљу Милутину одржаће се 12. новембра. Организатори обележавања јубилеја су Епархија врањска, Богословски факултет у Београду, Филозофски факултет у Нишу, Матица српска, Педагошки факултет у Врању и Институт за српску културу.

Манастир Свети Илија налази се у селу Кацапун на територији општине Владичин Хан. Манастир је изграђен у 13. веку на темељима старог манастира. Представља споменик културе и духовности од изузетног значаја за Пчињски округ, али и за све православне. Изградили су га Немањићи јер се налазио на путу за Хиландар. Манастирска црква зидана је од грубо тесаних камених блокова, лепљених блатом. Црква је изграђена са малим улазним вратима, па се свако када улази поклони светињи. Тако су се и освајачи поклањали. Турци га нису срушили, јер су се по предању плашили Светог Илије као пророка и светитеља. Једнобродна црква постављена је правилно у правцу исток-запад. Улаз и задњи зид цркве окречени су у бело. Покривена је кровом на две воде, који је поплочан равним, каменим плочама. На источној страни црквеног здања налази се тространа апсида, која је такође покривена каменим плочама. Изнад је окулус у коме је уписан крст. Унутрашњост цркве састоји се од припрате, наоса и олтарског простора, који је веома мали. На основу археолошких података фреске у манастиру први пут су осликане у 16. веку, византијским иконописом. Зидно сликарство у овој светињи је веома оштећено, мада се још увек могу препознати представе светитеља и сцена из Светог писма. У олтарском делу осликана је представа Богородице Ширшије од небеса. На источној страни је Архангел Гаврило, а десно Богородица и представа Благовести. У проскомидији насликан је Архиђакон Стефан, а у своду изнад олтара Бог Отац. У своду наоса осликана је представа Исуса Пантократора и Вазнесења, док су у нижим зонама свода приказани Силазак у Ад, Мироснице, Распеће Христово, као и прање ногу и Тајна вечера. Због старости, али и лоше светлости поједине представе се једва распознају. У једном временском периоду на цркву се обрушило оближње брдо, па је тако манастир био затрпан испод земље, претпоставља се најмање сто година. Према легенди, светињу је открило крдо стоке које је пасло у околини. Постоје записи да је овде у једном тренутку било и до 300 монаха. У новијој историји манастир Светог Илије у Кацапуну преко сто година је био без монаштва. С благословом владике Пахомија, а уз помоћ Министарства вера Владе Републике Србије и верника из Пчињског округа 2003. године почела је обнова манастира. Озидан је и конак за смештај монаха. Отворен је за посетиоце сваког дана, налази се на старом путу Врање – Владичин Хан код села Стубал, одакле вас дрвени путоказ упућује право на манастир. Од те раскрснице пут је дуг око 6, 5 километара. Игуман манастира је отац Серафим. У мају прошле године догодила се велика несрећа. Манастирски конак је изгорео у великом пожару, али захваљујући присебности братства манастира и верујућем народу који се задесио у време пожара након свете литургије, избегнута је катастрофа и изгорео је само кров и поједини делови конака. У пожару је нажалост страдала и цела радионица са алатом, уз који је братство израђивало свеће за епархију, иконе и слично. Манастир Светог Илије у Кацапуну налази се на 700 метара надморске висине, а у непосредном окружењу налази се велико природно и духовно богатство.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter