Почела је сезона током које се најчешће дешавају уједи крпеља. Боравак у природи или у градским шумовитим срединама повећава ризик  од уједа ових паразитских инсеката и код људи и животиња. Ове године примећен је повећани број оних који траже помоћ ради одстрањивања паразита.

Из године у годину евидентно је да се број крпеља повећава. Чешће него раније крпељи се закаче на људе. Један од могућих разлога  због којег ови паразити траже уточиште на људима је и прекомерна употреба средстава за заштиту животиња од ових опасних буба.  

Доктор Слађан Станковић из ЗЗЈЗ  каже да се највећи број људи са убодом крпеља региструју у мају и јуну. До сада је регистрована  двадесетак случајева. Најчешће су се јављале особе из сеоских средина којима је ова опасна буба одстрањена у Служби за пријем и збрињавање ургнтних стања. То је и најбитније, одстрањивање паразита што је пре могуће. Ради превенције потребно је, приликом боравка у природи, носити одећу са дугим рукавима и дугим ногавицама .

Крпељ приликом убода у ткиво човека или животиње убацује и пљувачку како би спречио згрушавање крви како би несметано могао сисати крв. Тада у крвоток домаћина убацује разне агенсе које је успут покупио. То је најчешће Лајмска болест код људи и низ других бактерија и вируса, које могу проузроковати разна обољења.

Лајмска болест манифестује појавом локалног отока и црвенила и то 3-32 дана након инцидента. Уколико се болест не препозна и не лечи на време, након неколико недеља развија се други стадијум са неуролошким симптомима, појавом болова у зглобовима и кардиолошким симптомима. Ако се и у овој фази болест не лечи, након више месеци или година она улази у трећу фазу са тешким неуролошким испадима, променама на зглобовима и кожи, па може довести и до смртног исхода каже доктор Станковић.

Животиње се могу заштитити механичким чишћењем од крпеља, али такође постоје и разне огрлице и препарати које на дуже или краће време штите животињу од присуства крпеља.

Са доласком лепшег времена и попуштања мера, све је више људи у природи. Лекари и ветеринари ових дана упозоравају: чувајте се крпеља. Те ситне напасти вребају у сваком кутку окруженом травом и дрвећем, а обично су закачени за високе влати траве.

До сада смо их се плашили због убода, али је последњих година већина њих и заражена. Сам ујед опасан је због тога што крпељ може бити заражен лајмском болешћу, тачније бактеријом борелија, која напада срце, зглобове и централни нервни систем. 

Доктор Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију рекао је, гостујући на РТС-у да су се крпељи активирали током фебруара и марта, јер је била блага зима.

Природно станиште крпеља су шуме и жбуње уз шуму, на отвореним травнатим површинама нема крпеља, као ни у градским парковима, каже Алкесић. Он додаје да различито изгледа убодно место, чак до 48 сати нема опасности да крпељ пренесе бактерију која изазива Лајмску болест, најбоље га је извадити у здравственој установи.

У случају да је бактерија ушла у тело појављује се црвне и печат који се шири концентрично и лекар ће преписати одговарајуће антибиотике, истиче др Алексић.

Према његовим речима, могуће се компликације као и код других вирусних болести.

Говорећи о мерама заштита, указује да када боравимо у природи репаленти су одлична заштита а можемо и покривати главу, носити дугачке рукаве и извршити компектан преглад када се вратите са излетишта.

Истиче да не треба сами да вадимо крпеља. Не треба узимати антибиотике на своју руку, каже он.

Крпељ се качи на места која су мање приступачна прегледу, тражи мека места на кожи испод пазуха, на прегибу коленам иза ушију, на врату.

Исте мере важи и за кућне љубимце, каже Алексић Они су за сада најугроженији.

Он указује да за кућне љубимце постоји велики број препарата којима се штите - у питању су хемијски препарати у виду огрлица, или који се директно нанесу на кожу, а постоје и препарати који се кроз храну уносе и штите и од комараца, бува.

Ових дана су актуелне осе, мање стршљени, матице оснивају колоније. И комарци ће почети да се појављују у већем броју, пратићемо распрострањеност комараца заражених вирусом Западног нила, закључио је Алексић.

 

Градска управа обавештава грађане да ће се у понедељак, 2. септембра 2019.  у термину од 17:30 до 22 сата, обавити третирање комараца  са земље на териториjи Врања. Такође, биће обављен и третман сузбиjања крпеља у уторак 3. септембра у и то у jутарњим сатима, односно од 7 до 10 сати. Моле се грађани да имаjу разумевања и да се у наведеним терминима склоне из зоне третмана. Третман ће се обавити препаратом AQUA - КOTHRINE EW 25 i DELTASECT. Упозораваjу се пчелари да у наведеном периоду предузму потребне мере за заштиту пчела. Ако пчеле ниjе могуће изместити из зоне третмана неопходно jе предузети следеће мере:

-         ноћ пре третмана пчеле треба затворити

-         вентусе на кошницама оставити отворене

-         испод поклопне даске у хранилице сипати чисту пиjаћу воду

-         полетиште сузити решетком да би се спречило излетање пчела

-         ако су изузетно високе врућине кошнице хладити водом

-         уjутро након третмана полетне даске опрати чистом водом.

У случаjу лоших временских услова, третмани се одлажу за наредни дан.

 

 

Људи у ово доба године све више бораве у природи, одлазе на излете, у шетње, на планинарење. Опреза никад довољно, треба пазити да се не повредимо, да не дехидрирамо али и да нам се не придружи једна минијатурна животиња која може створити велике проблеме. То је крпељ. Последњих дана све је више оних који у Службу хитне помоћи долазе управо због уједа крпеља. Са лепим временом ето и крпеља. Након кишовитих дана ускоро нам се смеши право пролећно време које са собом доноси и опасности које вребају у природи. Уживање у природи ће свакако покушати да покваре крпељи који су уз комарце први на листи омражених крвопија. Крпељи живе у зеленилу, обично у трави и на дрвећу. Зато их има већ у пролећним месецима али се најчешће крајем маја и у јуну њихов број знатно повећава. Искуства људи су различита.

„Мене никада није ујео крпељ, док мог супруга јесте. Ја сам покушавала да га отклоним пинцетом. Затим сам ставила сирће на место уједа али на крају је ипак морао код лекара.

Ујео ме крпељ једном. Супруг је покушао да га уклони, али се искомпликовало тако да сам завршила код доктора и примала сам ињекције.

Пре месец дана ме ујео крпељ. Боравила сам на селу. Приметила сам га и ухватила сам га ноктима и на сву срећу скинула. Уколико нога крпеља остане, мора да интервенише лекар”, кажу грађани који су хтели да поделе своја искуства.

Доктор Слађан Станисављевић, начелник Хитне помоћи је изричит када је у питању уклањање крпеља. Интервенција лекара је у таквим случајевима неопходна како не би дошло до компликација.

„Ово је период када су крпељи најактивнији, јављају се крајем маја и има их током целог лета. То потврђује и податак да дневно у Службу Хитне помоћи дође око десетак пацијената због уједа крпеља. Пацијенти не би требало сами да уклањају крпеља, јер је он изазивач Лајмске болести. Постоји схватање да се крпељ ошамути бензином или алкохолом. Међутим, у таквој ситуацији он лучи слуз у којој се налазе паразити који преносе ову болест”, каже др Слађан Станисављевић, Хитна помоћ.  

Станисављевић каже да уколико грађани сами одстрањују крпеља може доћи до инфекције и последица.

„Симптоми који се јављају услед неправилног отклањања крпеља су малаксалост, повишена телесна температура, болови у мишићима, повраћање, главобоља. То је инкубациони период који траје 7 до 14 дана. Касније се јавља црвенило око уједа и у другој фази може да захвати централни нервни систем. Када дође до тога пацијент се хоспитализује.”

 

 

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter