У великој сали Скупштине града, представници Националне службе за запошљавање и филијале у Врању представили су 13 јавних позива и конкурса који се односе на активне мере запошљавања за ову годину. Пред члановима руководства града и послодавцима у јавном и приватном сектору, речено је да је држава определила четири милијарде динара за ове мере, од чега за град Врање 120 милиона.

Презентације јавних позива и конкурса у свим већим градовима, Национална служба за запошљавање увела је како би у консултацији са послодавцима чули све примедбе, усвојили нове идеје и отклонила нејасноће, у циљу обухватније упослености лица која траже посао.  

Драган Јаковљевић члан Управног одбора НСЗ  истакао је да су захваљујући Влади Републике Србије која је подржала ове мере успели да од 26 одсто незапослених, овим мерама, тај проценат смањи на 9 процената, за последњих осам година. Ове године из буџета Србије опредељено је у ове сврхе 4 милијарде динара, како би послодавцима помогли да запосле људе.

Конкурси су отворени у наредних 30 дана. Уколико не буду утрошена сва средства, током године конкурси ће бити поновљени. Укупно је за град Врање из буџета Републике издвојено 120 милиона динара у ове сврхе.

Горан Живковић директор филијале НСЗ у Врању рекао је да ће приоритет имати теже запошљиве особе, као и они са инвалидитетом. Теже запошљивим сматрају се особе изнад 50 година као и они испод 30 али који су дуже на евиденцији  НСЗ-а.

Средства која су опредељена за мере запошљавања су бесповратна и бескаматна, а сврха је да помогну послодавцима да упосле већи број лица.

Министарство пољопривреде ускоро ће расписати конкурс за улагања у развој сеоског туризма. Финансирање се односи на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Право да конкуришу имаће физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Етно туризам у Србији постаје са годинама све популарнији нарочито међу страним туристима. Сада има регистровано неколико хиљада сеоских домаћинстава која се баве овим видом туризма. Најмање их је на југу Србије, а највише у срединама које имају уређену инфраструктуру. Европска Унија и ресорно министарство препознали су етно туризам као недовољно искоришћени ресурс, поготову у руралним срединама где само од „чисте“ пољопривредне производње, једно газдинство не може да опстане.

Роберт Ширтов из Пољопривредне службе Врање истиче да ће се инвестиције кроз конкурс односити на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Од добијених средстава може се улагати у опрему у ресторане, смештајне капацитете, пратеће објекте за рекреацију.

Рачуница показује да би једно домаћинство са осам до 12 лежајева могло да се бави сеоским туризмом, потребно је у старту да уложи од 10 до 15 хиљада евра како би кућу адаптирали за госте. То подразумева изградњу савремене кухиње, реконструкцију соба и уградњу купатила, као и система за грејање. Оваква инвестиција исплати се након треће године, а зарада, када су пуни капацитети, износи од 9 хиљада евра за туристичку сезону. За отварање једног ресторана у сеоској средини потребна су минимална улагања од 3.000 ЕУР за савремену кухињу, као и инвентар. Додатна предност је што се у припреми јела користи сопствено воће и поврће, па и то снижава трошкове.

Ширтов напомиње да је максимални износ враћених средстава у односу на уложена 65 одсто, односно од пет хиљада до 300 хиљада евра. Право да конкуришу имаће  физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Добра ствар је да на овај конкурс имају право да се јаве и лица која се тренутно не баве овим послом, али то намеравају.

Оног тренутка када буде прихваћен и одобрен њихов захтев, тада су сигурни да ће им бити враћен део уложених средстава и тада могу да крену у реализацију посла и најпре изврше категоризацију смештајних капацитета.

 

Градско веће расписало jе Jавни позив за учешће на општем конкурсу за суфинансирање проjеката производње медиjских садржаjа из области jавног информисања на териториjи града у 2020. години. Средства износе 19 и по милиона динара, и то: за производњу медиjског садржаjа путем телевизиjе износ од 15 милиона динара; за производњу медиjских садржаjа за штампане медиjе, радио, интернет медиjе и новинске агенциjе у износу од 4 и по милиона динара.

 

Министарство пољопривреде расписало је трећи јавни позив за подстицаје који се финансирају из ИПАРД  фодова Европске Уније. Односи се на јачање прерађивачких капацитета, односно набавку опреме и механизације у области млека, меса, воћа, поврћа, рибарства и производњу јаја. Циљ је да се овом врстом подстицаја средствима Европске Уније помогне најпре мањим произвођачима да развију своје капацитете. На територији Врања и округа има таквих  прерађивача. Битно је да нису извршили инвестицију пре расписивања конкурса. Срђан Зафировић, инжењер сточарства у Пољопривредној служби Врање објашњава да је минимални износ повраћаја средстава за овај фонд  10 хиљада евра и максимални милион евра, односно два милиона у сектору млекарства. Повраћај је 50 одсто , односно још 10 одсто више уколико се ради о заштити животне средине , рецимо у сектору млека где се третирају отпадне воде. У ове сврхе одобрено је 5,4 милијарде динара. Иначе, у току је и конкурс за младе пољопривредника старости до 40 година у области биљне и сточарске производње. Битно је да лица која подносе захтев имају регистровано гајење биљне културе на свом газдинству. За сточаре је важно да имају регистрована грла у централном регистру, као и да имају пријављену сточарску производњу у Управи за трезор. Са територије Врања поднето је неколико таквих захтева. Сви прерађивачи и произвођачи који желе да конкуришу требало би да се обрате  стручњацима Пољопривредне  службе у Врању који ће им помоћи у припреми документације.

У току је нови "Програм промоције предузетништва и самозапошљавања" који обезбеђује 300 милиона динара за привреднике почетнике како би развили или унапредили свој бизнис. Предвиђено је да привредници добију право на финансијску подршку кроз бесповратна средстава од 20 одсто. Такође морају да прођу и обуку. Финансије су велики проблем, јер банке не препознају почетнике у пословању док не напуне своје две године. Осим сопствених средстава, привредници немају могућност финансирања из других извора. Министарство привреде је препознало овај проблем и понудило новооснованим предузетницима, пољопривредним газдинствима, микро и малим привредним друштвима у старости до две године, који желе да покрену или унапреде свој бизнис, нови национални програм промоције предузетништва и самозапошљавања. Пројекат имплементира Привредна комора Србије, у сарадњи са пословним банкама. Банкарски кредити додељиваће се за набавку производне опреме, машина, постројења, садница, куповину или адаптацију пословног или производног простора, те за обртна средства. Све то уз погодности и нижу каматну стопу која је фиксна у максималном износу од 5,99 одсто на годишњем нивоу.

"Пројекат ће се спроводити у првој фази искључиво средствима обезбеђеним у министарству односно у влади Србије у буџету. Триста милиона динара је обезбеђено за те сврхе", рекао је у изјави за јавни сервис, државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.

Сви они који хоће и желе да остваре право на ова средства морају да прођу курс или обуку која ће трајати пет дана, додаје Драган Стевановић.

За нови програм промоције предузетништва и самозапошљавања током 20 дана интересовање је показало 130 особа, око 60 је попунило апликацију, а међу њима су 33 привредна субјекта. Пријаве трају до краја године. Програм реализују Влада Србије, Немачка развојна банка и Привредна комора Србије.

 

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter