„Нове  аквизиције Народног музеја Врање 2015-2019“, назив је изложбе ликовних дела савремене уметности, отворене у  малој сали Галерије Народног музеја, у оквиру манифестације „Музеји за 10“. 

Ради се о делима 23-оје реномираних  ликовних стваралаца Србије, која су уз подршку Министарства културе, откупљена за збирку Народног музеја у Врању. Ова дела практично представљају мали пресек онога што је значајно у савременој уметности Србије у овом тренутку.

Мирјана Јовановић, кустос Галерије каже да су прва два рада откупили 2015. године. Од тада до данас откупили су 27 слика, скулптура и инсталација. Прошле године откупили су осам дела од седам уметника која још увек нису пристигла.

Пред посматрачима  су углавном уља на платну, али има и скулптура и инсталација, а по први пут је откупљен и један филм, под називом “Један тихи дан“ аутора Милоша Томића.

Мирјана Јовановић каже да су сада изложена и дела Слободанке Ступар, Жељке Момиров, Мрђана Бајића- који је једно дело и поклонио, као и Душан Оташевић, Милоша Ђорђевића, професора Драгана Здравковића, као и Милете Продановића и Габријела Глида који је за своју изложбу у Нишу добио прву „Политикину“ награду.

Иначе, овогодишњи слоган манифестације „Музеји за 10“ је „Музеји за једнакост: разноликост и инклузија“ . Зато је у фоајеу Галерије приређена и изложба радова ученика основне и средње школе „Вуле Антић“ , а непосредни повод је пола века постојања и рада ове образовне установе. 

 

 

 

У оквиру манифестације „Музеји за 10“ која се по шести пут организује у Врању, у Галерији народног музеја, отворена је  археолошка изложба „Винчанска жена-богиња мајка мит“ ауторке Татјане Трајковић Филиповић . Изложбу је отворио  доктор Александар Булатовић, научни сарадник Археолошког  института у Београду. Представљена је и монографија која прати изложбу. Посетиоцима је приређена и интересантна  модна ревија праисторијске одеће.  

Несвакидашња изложба, каква се ретко виђа, посвећена  винчанској култури из доба неолита, отворена је у Галерији Народног музеја у Врању. Винчанска култура  представља једну од најинтересантнијих тема којој су посебну пажњу поклањали највећи српски археолози. Изложено је 359 фигурина винчанских жена, накит и одећа из доба неолита. Ову изложбу отворио је Александар Булатовић научни сарадник Арехеолошког института у Београду.

Др Александар Булатовић рекао је да  винчанска култура представља заједницу људи који су насељавали једну територију у време од 5500. до 4500. године пре наше ере. Поред остатака свакидашњег живота, садржи фигурине жена са полним карактеристикама. Оне су биле централна фигура винчанске културе.

По први пут се  простор доњег тока Јужне Мораве са кога потиче винчнска култура, третира као јединствен културни простор, што може да се види на изложеном материјалу. 

Аутор изложбе Татјана Трајковић Филиповић наглашава да се археолози деценијама баве питањем функвције фигурина, што до данас није у потпуности откривено. На изложби је представљен и фрагмент домаћинства неолитског човека.

Пратећи део изложбе била је и монографија под називом “Познонеолитска и ранонеолитска фигурална пластика“.

Петар Милојевић докторант на Археолошком институту у Београду, коаутор каже да је монографија  дело седам аутора који обрађују материјал са 15 археолошких налазишта из југоисточне и централне Србије, односно са простора доњег тока јужне Мораве.

У оквиру изложбе приређена је и јединствена модна ревија  праисторијске одеће, каква се израђивала у доба неолитске заједнице. Ова изложба у оквиру манифестација  организована је  под покровитељстом Министарства културе и информисања.

У Београду ће данас у 19 сати бити отворена 15. самостална изложба познате академске сликарке из Врања, Љиљане Стризе Трајковић.

Под називом “Фестивал у врту боја”, изложба се отвара у београдској Галерији “Блок”.

Посетиоци ће моћи да је погледају у наредних десетак дана.

Љиљана је рођена 1970. године у Врању, а дипломирала је сликарство на Факултету уметности у Приштини. 2007. године добила је награду „Бијенале уметника Врања“.

 

 

Почео Библионет

октобар 01, 2020

Четрнаести годишњи стручно-научни скуп Заједнице матичних библиотека Србије на тему ''Сарадња и партнерства: креирање нове заједничке визије за библиотеке'' отворен је свечано у сали позоришта Бора Станковић. Тродневни скуп окупља научнике из земље и региона.

До трећег октобра учесници из целе Србије боравиће у Врању у оквиру стручног научног скупа библиотека Србије, Библионета. Врање и врањска библиотека ''Бора Станковић'' први пут су домаћини ове манифестације, која представља најзначајнији скуп за библиотечку делатност. Ово је прилика да се чују примери добре праксе и покушај да се кроз разговор дође до смерница које ће помоћи библиотекама да своје деловање и капацитете прошире и искористе на најбољи начин.

Научни скуп је отворен интонирањем химне и наступом вокално – инструменталногг састава Извор, након чега се, у име домаћина, обратио Зоран Најдић, директор библиотеке Бора Станковић у Врању. У име оснивача библиотеке, града Врања говорила је заменица градоначелника, Зорица Јовић, а у име Заједнице матичних библиотека Србије управник Народне библиотеке Србије, Ласло Блашковић.

Најдић је овом приликом истакао да сусрети библиотекара и размена искустава представљају важну компоненту развоја библиотекарства и доприносе лакшем суочавању са изазовима који су пред нама у време технологије и динамичких промена. ''Неопорециво је да библиотеке морају да се трансформишу брзо и прилагођавају потребама корисника у савременом добу", закључио је директор врањске библиотеке.

Заменица градоначелника и већница за културу подсетила је да библиотека Бора Станковић у Врању негује традицију дугу 141 годину. ''Чињеница да је у Врању само годину дана након ослобођења од Турака, 1879. године основана Читаоница врањска говори да су наши преци имали развијену свест о неопходности описмењавања и образовања становништва. Данас је Јавна библиотека у Врању модерна и савремена установа културе у којој нова сазнања стичу Врањанци свих узраста и генерација. Овакви научни скупови на којима се окупља струка такође доприносе усавршавању запослених,'' рекла је Јовић.

Управник Народне библиотеке Србије, Ласло Блашковић, изложио је своја искуства која се тичу теме која је у Врању окупила библиотекаре из целе земље. ''Народна библиотека Србије чланица је великог броја интернационалних библиотечких организација, а у разним облицима на многим пољима сарађује са великим бројем националних библиотека из целог света. У претходном периоду стављен је акценат на сарадњу са земљама региона, Балкана и Југоисточне Европе. У тим процесима Народна библиотека имала је једну од водећих или кључну улогу,'' истакао је Блашковић.

Ово је била прилика да се уручи награда ''Ђура Даничић'' за 2019. годину која се додељује од 2009. године у част знаменитог српског писца, филолога, преводиоца, културног прегаоца и управника Народне библиотеке Србије, за целокупан допринос појединаца развоју библиотекарства и културе Србије. Добитници престижне награде су магистар Снежана Ненезић и Жељко Стојановић.

Они су се захвалили на награди и истакли да она, осим што представља једно велико признање, додатно обавезује на још бољи и истрајнији рад.

У наставку програма отворена је изложба Зона Довлатов кроз коју је све присутне провела професорка књижевности и уредница књижевног фестивала На пола пута Ружица Марјановић.

У оквиру тродневног научног скупа у великој сали позоришта Бора Станковић представиће се шездесетак учесника из земље, а радови ће бити представљени и у име гостију из иностранства који због пандемије нису били у могућности да присуствују. Међу предавачима Научног скупа је и Јасмина Кнежевић из врањске библиотеке.

Трећи дан манифестације опредељен је за факултативни програм.

Покровитељ скупа је Министарство културе и информисања.

 

У малоj сали Галериjе Народног музеjа Врање, вечерас, од 19 сати биће отворена изложба слика и колажа ,,Обоjени дневник”, Милице Лилић, дипломиране графичарке из Беле Паланке.  Ауторка jе рођена у Нишу 1985. године. Средњу уметничку школу у Нишу завршила jе 2005. године. Дипломирала jе на Факултету уметности Приштина (Звечане) у класи професора Томислава Трифића 2009. године. Члан jе УЛУС-а  и Нове Арт Сцене. Организовала 10 самосталних изложби и излагала на броjним колективним изложбама  у земљи и иностранству (Бугарска, Мађарска, Словениjа, БиХ, Северна Македониjа, Кина).

Изложба ће бити отворена до средине октобра, а посетиоци jе могу погледати уз поштовање свих предвиђених мера заштите. Галериjа Народног музеjа Врање ради сваког дана од 8 до 20 сати, осим понедељком када ниjе отворена за посетиоце и викендом у термину  од 10 до 14 сати.

Ово jе пета изложба у оквиру проjекта ''Годишњи програм Галериjе Народног музеjа у Врању за 2020. годину''.

 

Страна 1 од 8

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Отворен Ритејл парк Зона - Радио Телевизија Врање https://t.co/zntjrZMjuf via @tripplesworld
Епидемиолошка ситуација на граници ванредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/M8IC1ySiVN via @tripplesworld
Од Нове године нови услови за одлазак у пензију - Радио Телевизија Врање https://t.co/PdeJJfIBdG via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter