Млада уметница Зорана Јовановић, синоћ је отворила своју изложбу „Од трња до звезда“ у Галерији Народног универзитета. 2020. дипломирала је примењено сликарство и тиме постала други уметник са овом престижном дипломом у Врању.

Зорана је Врањанка, завршила је Гимназију „Бора Станковић“, а након дипломирања на Факултету примењених уметности, годину дана касније завршила је мастер рад у техници витража. Од шестог разреда је члан Ликовне радионице.

 „Од шестог разреда сам у Ликовној радионици и то је љубав према сликарству, према цртању и према креативности. Све ово што видите су припреме и студије за Факултет примењених уметности, али и најава моје нове изложбе која ће имати тему повезаност међу људима, љубав, енергија. Радила сам разне технике сликања, али најомиљенија ми је уљана, мада сам се опробала и у вајарству“ објашњава ауторка изложбе, Зорана Јовановић.

Два пута је добила Доситејеву стипендију за најбоље студенте, добитник је награде „Александра Томашевића“ за најбољи годишњи успех. Постала је стручни сарадник-водитељ у Ликовној радионици Народног универзитета 2021. године.

„Још из периода када је похађала ОШ „Бранко Радичевић“, ја сам тада радила као професор српског језика, а Зорана се заиста истицала својим несвакидашњим талентом. Њени цртежи и радови су врло често награђивани, почев од школског нивоа па до републичких награда. Њени радови су касније освајали награде на такмичењу у оквиру светосавске недеље. Одлично се сећам једног њеног дивног портрета Светог Саве када је освојила прву награду и нашао се на насловној страни листа Срећни дани“ поносно истииче директорка Народног универзитета Гордана Димитријевић.

Изложба „Од трња до звезда“ садржи радове и слике који су рађени различитим техникама као што су витраж, иконопис, мозаик, акрилик, уље на платну. На изложби се налази и посебан одељак са фигурама, јер се Зорана осим сликања бави и вајарством.

„Зорана је у шестом разреду одлучила да уради огроман рад, да наслика цело одељење са разредном. На великом формату, 30 ученика и наставницу. Када сам је упитала чиме ћеш да радиш, мислећи да ће обичном оловком, она каже бојама. Зорана је тада урадила фантастичан рад и освојила награду публике. Тада сам схватила до које мере је она пожртвована, а то је главна одлика правих уметника и великих стваралаца. Ја сам 34 године једини примењени уметник у Врању, Зорана ти си друга, предајем ти ружу и знам да је пред тобом велика будућност“ овим речима обратила се водитељка Ликовне радионице Весна Маринковић Станковић.

Зорана инспирацију за уметност проналази у једноставним, лепим, нежним стварима протканим јаким емоцијама. На овој изложби презентовано је управо то. Године усавршавања, тражења, раста, борбе, рада на себи и свом таленту.

Изложба ће бити отворена до 7. јула. На овој изложби Зорана је изложила и слику која се својом појавом издвајала из амбијента. Јарка црвена у комбинацији са розе бојом, биле су наговештај следеће изложбе коју планира и на којој увелико ради, а тема је љубав.

 

У малој сали Галерије Народног музеја отворена је изложба радова ученика од првог до четвртог разреда Хемијско-технолошке школе у у Врању. Радови су настали захваљујући преданом ангажовању ученика  и њихових ментора током ове школске године.

На изложби су представљени радови ученика са свих смерова Хемијско -технолошке школе: техничар за заштиту животне средине, модни кројач, техничар за хемијску и фармацеутску техниологију, за графичку припрему и оператер за израду намештаја. Ученици су уз помоћ својих ментора током целе школске године вредно радили и најбољи од радова су презентовани данас на изложби.

- На изложби има радова из многих предмета, веб дизајна, цртања,фотографије, типографије, ту је и дигитално цртање, имамо радове који су рађени у фотошопу и у другим програмима, каже Анастасија Поповић ученица 3.разреда ове школе.

-Целе школске године смо припремали ову изложбу. Није нам било потребно пуно времена да решавамо задате задатке. Битно је да само знамо шта смо наумили и шта желимо и све се решава. Врло је забавно све што радимо и занимају нас све те ствари које учимо у школи, додаје Лука Миленковић, ученик 3.разреда.

- Радили смо доказне реакције прве и друге групе периодног система, конкретно бакра, живе, олова и других елемената.Ово је начин да се посетиоци на изложбе боље упознају са нашом школом и смеровима. Ово су вежбе из аналитичке хемије, истиче Јелисавета Џикић.

-  Веома нам је занимљиво на часовима, радимо експерименте и помоћу инструмената и апарата за испитивање воде, ваздуха и земљишта. Уз помоћ њих можемо да откријемо присуство метала и осталих елемената у земљишту, прецизира Марина Ђорђевић, ученица 3.разреда.

- У школи и на пракси учимо да шијемо, шта одрадимо на пракси , фотографишемо и стављамо на друштвене мреже. Овде су изложени радови, односно модели које смо радили, прича Милица Стефановић ученица 2.разреда која каже да би у будућности волела да буде модни креатор.

-  Изложба представља круну рада ученика ове школе. С обзиром да је ова иницијатива наишла на изузетан пријем код посетилаца, наставиће се са овим и наредних година и изложба ће се традиционално приређивати на крају сваке школске године. Професори су били ментори, али сви радови су искључиво дела ученика, каже Небојша Станковић директор ове образовне установе.

 

 

 

Изложба под називом ''Повратак генерала'' којом се обележава 145 година од доласка руских добровољаца у Србију, аутора професора доктора Алексеја Тимофејева отворена је у позоришту Бора Станковић у Врању у присуству представника Владе Републике Србије, Амбасаде Руске федерације, Руског центра за науку и културу, руководства града Врања, монаштва и свештенства епархије врањске, директора јавних предузећа, установа и школа. 

Ову поставку чине дигитализовани материјали из збирке Државног историјског музеја, из албума ''Успомене из Србије''', затим награде добровољцима, личне забелешке и преписка предводника руског добровољачког покрета, генерала Черњајева са организаторима покрета, Иваном Аксаковим и Николајевом Рајевским. Изложба је допуњена и илустрацијама фотографија, карата и литографија из приватне збирке руске штампе.

Пред званично отварање изложбе у име града обратио се председник Скупштине, Дејан Тричковић, који се захвалио руским пријатељима на овако садржајној изложби, пуној историјских података: ''Ово је прилика да се, на неки начин, одужимо жртви коју су руски добровољци поднели, јер ризиковати свој живот и бити спреман дати свој живот за неког, мислим да од тога нема веће потврде пријатељства и жеље да се православни свет после вишевековног ропства ослободи турске хегемоније,'' рекао је Тричковић.

Представник Руског дома у Београду, Георги Енгелхардт такође се обратио присутнима и изразио велико задовољство што је изложба отворена у Врању: ''Изложба са једне стране показује допринос и жртву руских добровољаца, а са друге стране показује улогу културних веза и место руско-српских односа, заједничке прошлости и заједничких напора,'' рекао је Енгелхардт.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Антић, такође је поздравио присутнe и захвалио се руководству града и свим заслужним актерима што је изложба угледала светлост дана управо у Врању. ''Била би заиста Божија и велика грехота да, после свега што је изложба прошла и кроз које све градове Србије, да Врање, које је некако најприродније везано за тај период од 1876. до 1878. године, не види ову изложбу. Овај датум, дан када је преминуо Краљ Милан је намерно одабран за датум отварања изложбе у разговору са госпођом Јовић. Изложба је требало да буде одржана у склопу обележавања Дана града, али смо одлучили да то буде баш данас, јер је краљ Милан реформисао и трансформисао победничку српску војску и ослободио Врање,'' нагласио је Антић и пренео поздраве министарке културе Гојковић и министарке за рад Тепавчевић.

Изложбу је отворио аутор, Алексеј Тимофејев, који је нагласио да изложба садржи две поставке: изложбу посвећену генералу Черњајеву и изложбу посвећену Поленову, руском сликару. ''Историјат руско-српских односа је доста дубок, ми знамо да они досежу још до времена Светог Саве, младића Растка, руских монаха, далеко бисмо могли да идемо у тој причи. Знамо да ти односи између српског и руског народа потичу од 1509. године и од тог периода имамо сведочанства о консеквентним односима, што показује и значај истих. Крајем 19. века они су добровољном одлуком омасовљени, и то одлуком да се помогне православној браћи у борби за ослобођење од Турака. У томе је велику улогу одиграла руска православна црква,'' рекао је аутор.

Изложба је симболично отворена на дан када је 1904. године у Бечу преминуо краљ Милан Обреновић који је 31. јануара 1878. године ослободио Врање од вишевековног турског ропства. 

У врањском позоришту, у петак 11. фебруара у 18 сати, биће отворена Изложба “Повратак генерала - 145. годишњица доласка руских добровољаца у Србиjу”, аутора проф. др Алексеjа Тимофеjева.

"Изложба описуjе догађаj без преседана у историjи руског народа. Тада се први пут поjавио феномен воjног добровољства, коjи jе, упркос тежњама државе, подржан од грађанског друштва, истакнутих представника воjне, пословне и научне елите. Лична заоставштина вође руских добровољаца, генерала руске и српске воjске Михаила Черњаjева, представља окосницу изложбе посвећене овом важном jубилеjу", наводи се у наjави Историjског архива Србиjе.

Изложбу организуjу Град Врање, Министарства културе Србиjе и Русиjе, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Историjски музеj Србиjе, Државни историjски музеj Русиjе, Руски центар за науку и културу “Руски дом” у Београду и Jавна библиотека “Бора Станковић” из Врања.

Пре отварања изложбе испланиран је програм боравка у нашем граду за чланове руске делегације. У Градској кући, заменица градоначелника Зорица Jовић и председник Скупштине Деjан Тричковић приредиће пријем за њих.

Након тога, делегација ће обићи споменик “Кубаjскоj козачкоj дивизиjи” у Корбевцу и споменик генерал-маjору Василиjу Лонгвинову на Шапраначком гробљу. Планиран је и обилазак Гимназиjе и “Руског кутка” као и Саборног храма Свете Троjице.

Изложба легата Драгана Мининчића Циге, отворена је вечерас у галерији врањског театра, а у малој сали је представљен каталог легата. Драган Мининчић Цига, је врањској библиотеци донирао близу 1.300 књига, монографиjа, уметничких слика и докумената.

Отвараjућу изложбу, директор библиотеке Зоран Наjдић jе истако, да jе легат предат установи пре две године и да jе настављен рад на његовом уметничком богаћењу. Цео проjекат jе реализован уз подршку Министарства културе и града Врања.

Драган Мининчић Цига захвалио се уредницама каталога и библиотеци, цитирајући речи нобеловца Иве Андрића да „грађанин града из кога дође вреди онолико колико се одужи свом граду“

На промоциjи каталога, коjи су приредиле Александра Антић и Jасмина Кнежевић, професор др Jован Jањић рекао jе да jе животна мисиjа донатора легата била сакупљање расутог духовног блага.

Страна 1 од 12

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врањанци за летовање најчешће бирају Грчку - Радио Телевизија Врање https://t.co/aehVHd53dw via @tripplesworld https://t.co/QtpiznCqCA
До титуле ђака генерације уз доста рада и одрицања - Радио Телевизија Врање https://t.co/YZbPWgscvR via… https://t.co/GBH7XSLSFO
Две особе тешко повређене у саобраћајкама - Радио Телевизија Врање https://t.co/haZm6CZuoO via @tripplesworld https://t.co/RMn8HiPO6Z
Follow RTV Vranje on Twitter