Министарство пољопривреде ускоро ће расписати конкурс за улагања у развој сеоског туризма. Финансирање се односи на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Право да конкуришу имаће физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Етно туризам у Србији постаје са годинама све популарнији нарочито међу страним туристима. Сада има регистровано неколико хиљада сеоских домаћинстава која се баве овим видом туризма. Најмање их је на југу Србије, а највише у срединама које имају уређену инфраструктуру. Европска Унија и ресорно министарство препознали су етно туризам као недовољно искоришћени ресурс, поготову у руралним срединама где само од „чисте“ пољопривредне производње, једно газдинство не може да опстане.

Роберт Ширтов из Пољопривредне службе Врање истиче да ће се инвестиције кроз конкурс односити на изградњу, реконструкцију, као и адаптацију већ постојећих базичних и пратећих туристичких објеката. Од добијених средстава може се улагати у опрему у ресторане, смештајне капацитете, пратеће објекте за рекреацију.

Рачуница показује да би једно домаћинство са осам до 12 лежајева могло да се бави сеоским туризмом, потребно је у старту да уложи од 10 до 15 хиљада евра како би кућу адаптирали за госте. То подразумева изградњу савремене кухиње, реконструкцију соба и уградњу купатила, као и система за грејање. Оваква инвестиција исплати се након треће године, а зарада, када су пуни капацитети, износи од 9 хиљада евра за туристичку сезону. За отварање једног ресторана у сеоској средини потребна су минимална улагања од 3.000 ЕУР за савремену кухињу, као и инвентар. Додатна предност је што се у припреми јела користи сопствено воће и поврће, па и то снижава трошкове.

Ширтов напомиње да је максимални износ враћених средстава у односу на уложена 65 одсто, односно од пет хиљада до 300 хиљада евра. Право да конкуришу имаће  физичка лица, пољопривредна газдинства, мала и средња предузећа. Добра ствар је да на овај конкурс имају право да се јаве и лица која се тренутно не баве овим послом, али то намеравају.

Оног тренутка када буде прихваћен и одобрен њихов захтев, тада су сигурни да ће им бити враћен део уложених средстава и тада могу да крену у реализацију посла и најпре изврше категоризацију смештајних капацитета.

 

Управи за аграрна плаћања стигло је 437 захтева пољопривредника на конкурс ИПАРД програма за куповину пољопривредне механизације, односно трактора. Према правилима ИПАРД-а биће направљена  ранг листа, а процене су да за готово трећину оних који су конкурисали неће бити новца. Из ресорног министарства поручују да ће средства за куповину трактора моћи да добију кроз мере државе. Када се зна да је пољопривредна механизација у Србији стара у просеку 30 година, не чуди податак да је на јавни позив ИПАРД-а стигло 437 захтева. Међутим, правила ИПАРД-а су таква да мора да се прави ранг листа у зависности од броја поднетих захтева.

Пољопривредници кроз ИПАРД програме могу да добију средства која покривају 65 одсто новца од оног који су уложили, док 35 одсто морају да обезбеде сами. Многе банке до сада нису пружале могућност наменске кредитне линије, међутим најављује се да би од следеће године, то требало да се промени. С обзиром да се процењује да готово трећина пољопривредника неће успети да добије средства из Ипард програма за набавку механизације, из ресорног министарства поручују да нема разлога за бригу. Наиме, најављује се да ће бити објављен још један конкурс за ИПАРД средства, али и да ће они, који нису могли да добију новац преко ИПАРД-а, средства моћи да добију кроз државне мере.

Позив за меру један ИПАРД-а, за улагање у производњу млека, меса, воћа и поврћа и у друге усеве важи до понедељка, док  је позив за меру три,  која се односи на прераду и маркетинг отворен до 9. фебруара наредне године. Иначе, министaрство пољопривреде Републике Србије од почетка ове године исплатило је субвенције у вредности од 28,5 милијарди динара.  Ипак, поједини пољопривредници у Србији сматрају да су подстицаји у пољопривреди изузетно мали, нарочито у биљној производњи, а осим тога и касне.. У ресорном министарству број захтева се годишње увећава у просеку за 20 одсто у односу на претходну годину.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter