Колико смо у прилици да помогнемо другима? Да ли заиста немамо довољно или једноставно нисмо довољно емпатични за таква дела? У наставку доносимо причу Анастаса Скакоског који је одрастао у дому због немаштине и сиромаштва, а данас он помаже прихватилиштима за децу и свима којима је помоћ неопходна. Са четрнаест година Анастаса Скакоског из Београда су због сиромаштва сместили у дом на Вождовцу. Одведен је по налогу Службе за социјални рад, јер су живели у страшном сиромаштву. Он је данас отац двоје деце, ожењен, ради и што је најважније помаже онима који се налазе у сличној ситуацији у којој је он био као дете.

''1973. године сам отишао са непуних 14 година у дом, нисам отишао као судски случај, већ по одлуци Центра за социјални рад. Отишли смо зато што нисмо имали средстава за живот, нас четири брата је одрасло са мајком, мајка није живела са оцем, живели смо у условима испод људског достојанства, без струје, воде, без услова за живот", каже Анастас Скакоски, хуманитарац.

Скакоски себе назива статистичком грешком, његов је циљ да покаже онима који деле његову судбину да упорношћу и радом могу да успеју у животу. Школу је завршио у дому, након чега је обављао праксу, учио занат, а касније се у истој фирми и запослио. Оженио се, а касније и остварио као родитељ.

''Статистика каже да ни једно дете из дома не може да успе, а ево ја сам жив пример да може. Мали је број људи који хоће да помогну тој деци. Не кажем да нема људи који нису успели у животу, а из дома су, мени није потребно експонирање, али желим да скренем пажњу друштву. Окупљам круг пријатеља који верују мом хуманом раду, ми се окупљамо и заједно носимо помоћ, или је носим сам својим аутом", каже Анастас Скакоски, хуманитарац.

Скакоски годинама посећује дом у коме је одрастао. Увек је спреман да сопственим средствима и уз помоћ пријатеља деци купи и однесе поклоне, да поразговара са њима и да им исприча своја искуства. Он би могао бити одличан пример свима нама да будемо хумани и да помогнемо свима којима је помоћ потребна, онолико колико смо у могућности, али и добар пример деци која одрастају у дому да се упорношћу и радом може постати и део позитивне статистике.

Хуманитарац  Иван Младеновић, који пешачећи прикупља средства за децу оболелу од рака, на свом путу од Шида до Хиландара, током викенда стигао је у Врање. Током хумане мисије, Младеновић упознаје људе и са проблемима и потребама породица чија се деца боре за излечење. Прелазећи дневно пешице и по 40 километара Иван Младеновић стигао је у Врање. Дочекали су га пријатељи који му пружају подршку у овој хуманој мисији. Иван Младеновић рекао је да  је 14. дан како је на путу до Хиландара. Од Шида до Свете Горе пут је дуг хиљаду и 60 километара. Истиче да је његов мотив то што  има здраву породицу и што исто жели и другима. Сматра да помоћ дугујемо пре свега оболелој деци од најтеже болести, а помоћ је потребна и њиховим родитељима. Младеновић у сарадњи са удружењем „Увек са децом“,  путем Ес-Ем-Ес порука прикупља средства како би оболелој деци на Институту за онкологију обезбедили  боље услове лечења. Породицама које живе ван Београда, а чија су деца на лечењу, обезбеђен је бесплатан смештај. Овај хумани човек, прошле године је прикупљао средства у ове сврхе путујући 12 хиљада километара, бициклом од Шида до Пекинга.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пожар на породичној кући у Дрварској - Радио Телевизија Врање https://t.co/s3BvvtP4rU via @tripplesworld
Пронађени остаци људског тела у селу Бојин Дел - Радио Телевизија Врање https://t.co/d19ZUIeUhd via @tripplesworld
Градоначелник честитао грађанима предстојеће празнике и најавио бројне инвестиције у 2020. - Радио Телевизија Врање… https://t.co/pt9nhv0mU7
Follow RTV Vranje on Twitter