Градско руководство наставило је са обиласком села и месних заједница на територији града Врања где се одвијају радови или су већ завршени. Том приликом разговарало се са житељима о проблемима са којима се суочавају и прецизирали шта ће се радити у наредном периоду у њиховим срединама.   

Градско руководство је  најпре обишло село Топлaц где је асфалтиран пут у дужини од 500 метара, ширине 3 метра. Вредност радова је милион и 500 хиљада динара, рекао је председник градске општине Врањска Бања Драган Сентић.

-Овај пут је од великог значаја за мештане села Топлац , поготово за децу јер ће сада несметано моћи да одлазе до школе.У претходном периоду асфалтирали смо путеве и у Кумареву, Бујковцу и Корбевцу и наставићемо са тим и убудуће, рекао је Сентић.

У селу Ћуковац у претходном периоду направљен је пут дужине 2, 2 км, вредности 10 милиона динара.  Разговарало се са мештанима о реконструкцији електричне мреже која је обављена пре десетак дана али и о другим радовима који би требало да се изводе ускоро.

Саша Јовановић, мештанин Ћуковца  каже да су у току радови на замени водоводне мреже у овом селу у дужини од 700 метара. У махали Шамин дол у плану је да се асфалтира пут. 

У селу Александровац недавно је асфалтиран пут у дужини од 385 метара , вредност инвестиције је 3 милиона динара. Градоначелник Слободан Миленковић је у разговору са Александровчанима рекао да се на овоме неће стати.

-Веома нам је важно да водимо рачуна о сеоској путној инфраструктури. У плану је да се пољопривредним произвођачима дају субвенције за унапређење производње . Циљ нам је да у овом моравском сливу доведемо водоводну и канализациону мрежу, нагласио је Миленковић.

Мештани Александровца су рекли да никада више није улагано у ово село као последњих неколико година.

-Презадовољни смо оним што је урађено, све што смо се договорили урађено је. Много нам значи асфалтирање ове деонице јер 40 година чекамо на то, каже Драган Стојменовић.

-Градоначелник и руководство града су испоштовали све што смо договорили. До сада нико ништа није учинио за нас и задовољни смо што смо дочекали асфалт, додаје Звонимир Томић, мештанин Александровца.

Градско руководство је потом обишло  радове на изградњи вртића у насељу Рашка а потом и обновљену школу у селу Мечковац где је асфалтиран пут у дужини од 700 метара.

-Захваљујем се градском руководству што су нас посетили и што су учинили све за овај наш крај. Надам се да ће тако бити и убудуће, истиче Срђан Ђорђевић из Месног одбора Рудина 

-Драго ми је што смо обилазећи села видели много задовољних лица мештана и то за нас представља сатисфакцију и мотив да наставимо да радимо истим темпом као и до сада за грађане у свим селима и месним заједницама у граду, рекао је Милан Илић.

На крају градско руководство  се сусрело са житељима улице Петра Коњовића у Горњој Чаршији која је недавно асфалтирана и која је најпроблематичнија улица у граду када је реч о имовинским односима.

-Градоначелник је обећао да ће се асфалтирати ова наша улица и испунио је обећање. Ово је ромска улица, има много деце и задовољни смо, каже Саша Дејановић из Горње Чаршије.

-Овде ће бити постављена нова трафостаница снаге 400 киловати која ће бити повезана на Пржарску улицуи шест нисконапонских извода ће ићи за ово насеље, наглашава Горан Николић, директор Електродистрибуције

На томе се неће стати, рекао је градоначелник и најавио асфалтирање и других улица у граду у наредном периоду.

- Желим да подсетим да се нико од претходних власти до сада није укључио да на озбиљан начин решава горуће проблеме у граду када је реч о нерешеним имовинским односима улицама. Ми решавамо проблеме један за другим и сваке године ћемо заокруживати целине када се ради о комуналној инфраструктури, рекао је градоначелник на крају обиласка. 

 Обилазак локација у граду и селима на територији града Врања где је Град улагао у претходном периоду и где су у току радови биће настављен и наредних дана.

 

“Врањска градска песма као део светског, музичког и фолклорног наслеђа'“ била је тема овогодишњег, другог фестивала организованог у позоришту „Бора Станковић“. Градска већница Зорица Јовић најавила је да ће руководство града истрајати у одлуци да фестивал постане традиционалан и да сачува своју аутентичност. Покровитељ манифестације је Град Врање, уз подршку Министарства културе.

Врањска градска песма уврштена је 2012. године на листу нематеријалних културних добара, што је био поводом покретања фестивала, подсетила је градска већница Зорица Јовић. Градска већница Зорица Јовић изјавила је да је „фестивал покренут на иницијативу градоначелника Слободана Миленковића и градско руководство чврсто је у одлуци да фестивал сачува аутентичност и постане традиционалан. О озбиљности са којом приступају овој манифестацији говоре и резултати које смо као град постигли у области културе.“

О врањској градској песми, као делу светског, музичког и фолклорног наслеђа, током вечери говорили су новинар РТС-а Драган Стојановић и композитор Раде Радивојевић.

Композитор Раде Радивојевић оценио је да врањску градску песми карактерише дерт- јака емоција, да је текст животни и осликава љубав, радост и патњу а мелодија је широка. Радивојевић је изнео предлог да се у Врању оформи фестивал, са песмама чији ће композитори бити инспирисани врањским мелосом. На тај начин би врањским градским песмама био удахнут нови живот. Новинар Драган Стојановић истакао је да врањске песме чувају језик, традицију, богату нематеријалну баштину овог краја, и тако опстају одупирући се новом времену. То је и тренутак да се подсетимо нашег Боре, да застанемо и да ослушнемо.

У музичком делу програма наступили су солисти Ивана Тасић и Бранимир Стошић Каце, уз музичку пратњу солиста и инструменталиста, Слободана Јовановића на хармоници и кавалисте Далибора Младеновића и КУД "Севдах". Током вечери приказан је и краткометражни филм под називом "Врање има душу", праћен аутентичним гласом песмопојке Стане Аврамовић Караминге. А Врањанци су својим присуством показали  да врањска градска песма има укорењену традицију.

Покровитељ фестивала је Град Врање, уз подршку Министарства културе.

 

Градоначелник Слободан Миленковић одржао jе састанак са сарадницима на коме jе извршена анализа стања квалитета ваздуха на териториjи Града Врања. На састанку jе констатовано да jе Влада Републике Србиjе утврдила листу категориjа квалитета ваздуха према коjоj Град Врање спада у другу категориjу, што значи да jе сврстан у ред градова са бољим квалитетом ваздуха. Сви посматрани параметри су у законским границама, чуло се на састанку.

Према резултатима мерења ниjе било значаjниjег одступања квалитета ваздуха у Врању изјавила је Невенка Станојковић, специјалиста хигијене у Заводу за јавно здравље. Она додаје да метеоролошке прилике утичу на квалитет ваздуха, пре свега ниске температуре, повећана влажност и атмосферски притисак и врло слабо струјање ваздуха. Она каже да је уобичајено да у зимским месецима у ваздуху постоји повећана концентрација чађи, сумпор диоскиса и азотових оксида.

''У периоду од 1. до 16.јануара било је седам дана са повећаном концентрацијом чађи на мерном месту у Заводу за јавно здравље, два дана са повећаном концентрацијом сумпор диоксида а на мерном месту у Основној школи ''Светозар Марковић'' било је шест дана са повећаном концентрацијом чађи и једна дан са повећаном концентрацијом сумпор диоксида. Управо ове материје су продукти сагоревања фосилних горива с обзиром да у зимским месецима због ниске температуре фосилна горива се користе у већој количини за загревање просторија, затим за кретање моторних возила те стога долази до повећање количине ове две материје које загађују ваздух'', каже Невенка Станојковић, специјалиста хигијене.

Како не би долазило до загађења ваздуха потребно jе гасити индивидуална ложишта, проширити систем централног греjања, повећати енергетску ефикасност обjеката како би била што мања потрошња фосилних горива за загревање. По мерама извештаjа Завода за јавно здравље, као енергент треба користити еколошки прихватљива горива попут био масе. Такође jе наведено да jе пошумљавање jедна од мера за смањење аерозагађења, објашњава Станојковићева.

 

 

 

Преузимамо зграду Харемлука и сада имамо правни основ да улажемо, санирамо тај објекат и приведемо га намени, рекао је гостујући у нашој емисији "Дан пред нама’’ у оквиру Јутарњег програма, градоначелник Врања Слободан Миленковић. Разговор је обухватио и спровођење комуналног програма за ову годину на подручју града, као и буџет за наредну годину. Комплетан разговор можете видети у емисији "Актуелно’’ која је на нашем програму вечeрас у 21. сат. Полако, али сигурно заокружује се прича око санирања објеката културе у граду. Дугогодишња небрига довела је неке објекте у стање грађевинске угрожености. Тако је било са музеј кућом Боре Станковића, коју смо реконструисали заједно са министарством културе, онда и Народни музеј, а сада је постигнут договор са Републичком дирекцијом за имовину.

"Потписујемо уговор за где локална самоуправа преузима зграду Харемлука дакле од данас имамо правни основ да можемо да улажемо и ми из локалног буџета и да санирамо тај изузетно значајан објекат. Договор је и намера да тај објекат буде део музеја и да ту буде и стална поставка и књижевне вечери и промоција књига изложбени простор за културна дешавања", каже градоначелник.

Јуче је потписан још један значајан уговор за  реконструкцију Прибојчићеве куће на 12 милиона динара и за Креативне градове. Једини из Србије смо део Унесковог тима за креативне градове у свету. Добијено је милион и 300 хиљада динара за Фестивал Врањска градска песма, за монографију и за Мај месец музике 300 хиљада динара.

"Ја често кажем јесте привреда, економија, инфраструктура, све је то на првом месту, али ако ви као град немате дешавања, садржаје, онда нема ни душе, а ми смо препознати као град који има душу и то морамо да одржавамо и да негујемо пре свега Фестивал врањске градске песме јер смо по томе аутентични."

Ванредним ангажовањем за реконструкцију објеката културе у граду обезбеђена су средства са републичког нивоа, али не само за то, већ и за одређене културне манифестације.

Јавно комунално предузеће „Комрад” почело је акцију јесењег уређења града. У току је орезивање дрвећа, вађење старих стабала и садња цвећа. Осим центра, биће обухваћене и јавне површине у осталим деловима града. У плану је подизање нових дрвореда уз подршку града. Лепо време иде на руку радницима „Комрада” који убрзано раде на завршетку јесењих радова. Секу се старе гране, чисти опало и суво лишће, ваде иструлела стабла. Води се рачуна да сви делови града буду обухваћени, односно да све јавне површине буду уређене.

„Током јесени засађене су љубичице на кандалаберима у шеталишту. Осим јавних површина радимо по налогу инспекцијских служби и сређивање зеленила које није предвиђено годишњим планом и програмом уређења. Очекује се да град заврши набавку одређених дрворедних стабала која ће бити засађена на новим локацијама”, каже Нела Цветковић- извршна директорка Комрада.

У току је и уређење зелених површина испред Гимназије. Биће постављене клупе и ђубријере, осветљење је већ одрађено тако да ће ученици, али и грађани Врања добити још један простор за одмор и уживање.

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter