Ансамбл Московског синодалног хора, најстаријег духовног хора Русије одржао је концерт у Саборном храму Свете Тројице у Врању. Концерт је реализован у оквиру манифестације "Дани духовне културе Русије у Србији" под покровитељством Министарства културе Руске Федерације, уз подршку Руског Дома у Београду и Свеправославног друштва "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски." 

Московски синодални хор ове године празнује 300 година од свог оснивања. Историја хора се стално мењала али је  21. веку дошло до препорода и  до обнављања православља у целини у Русији. Тада је донета одлука да се обнови  Московски синодални хор.

-Данас хор има три велике групе: основни, омладински и дечји где нова поколења од малена уче да певају православну духовну музику. Чланови основног хора могу да буду сви професионални певачи а што се тиче омладинског и дечјег ту постоји аудиција где се деца деле на ону која умеју да певају и на ону која нису баш вична томе и даље се обучавају, истакао је диригент Михаил Котелников.

Врањска публика имала је прилике да чује композиције које су написане за један глас, као и композиције из 18. и 19. века али и из 20. и 21. века, прави времеплов духовне музике.

“Епархија Врањска има изузету сарадњу са Руском федерацијом, као и са многим митрополијама и епархијама Руске православне цркве. И било је природно да своје гостовање у Србији започну у Врању. Планира се развијање братских веза са хором као надоградња свих пројеката које је епархија Врањска реализовала са Русијом. Овај хор важи за један од најбољих у Русији. Тако да сматрам да је важно и духовно корисно да такви професионалци који су много година у сфери духовне музике представе композиције различитих векова и упозна нас са традицијом духовне музике у Русији”, нагласио је Бојков Ненад представник епархије Врањске на сусретима гостију из Русије.

-Овај хор је желео да поводом своје годишњице дође код нас, да изврши једну мисију и посети разне православне народе, тако да смо и ми на том њиховом путу  и драго нам је због тога. Овде у Врању сте посетили и поклонили се моштима Светог Јустина који је много волео Русе и он је руски ђак, рекао је епископ врањски господин Пахомије пожелевши гостима добродошлицу.

Пројекте које је епархија Врањска имала са митрополијама и епархијама Руске православне цркве су размена студената, као и преводилачки пројекти у оквиру кога је преведен акатист Светом Јосафу епископу Белгороском са црквено словенксог на српски језик.

 

Ансамбл Московског синодалног хора, најстаријег духовног хора Русије, у уторак, 26. октобра, одржаће концерт у Саборном храму Свете Тројице у Врању са почетком у 18 сати. Љубитељи хорске музике имаће прилику да упознају и уметничког руководиоца хора и заслужног уметника Русије Алексеја Пузакова, као и диригента Михаила Котелникова, под чијом палицом ће све композиције бити изведене. 

Концерт се реализује у оквиру манифестације "Дани духовне културе Русије у Србији" под покровитељством Министарства културе Руске Федерације, уз подршку Руског Дома у Београду и Свеправославног друштва "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски." 

Московски синодални хор основан је 1721. године указом Петра Великог. Укидањем руске Патријаршије 1700. године и основањем Светог синода, хор црквених појаца при Успенској саборној цркви Московског Кремља преименован је у Синодални. Репертоар хора су тада чинила искључиво дела духовне музике. На прелазу из 19. у 20. век, он постаје богатији увођењем световне музике и аранжмана руских народних песама. Многи руски композитори су наменски писали за Синодални хор. У његовим активностима учествовао је и Петар Иљич Чајковски.

Данас је то мешовити хор који броји 80 чланова. Московски синодални хор је чест гост престижних концертних дворана у Русији и иностранству.

Поводом настале политичке и безбедне ситуације на Косову и Метохији, Епархија рашко-призренска и Епархија врањска обавестиле су јавност да се свечано отварање Међународног научног скупа „Седам векова од упокојења Светог краља Милутина'' у манастиру Грачаници, планирано за данас, одлаже.

Отварање и радни део део Скупа реализоваће се, по већ најављеном програму, 24. и 25. септембра у манастиру Преподобног Прохора Пчињског. На сајту епархије биће доступан и линк за онлајн праћење скупа.

Научним скупом ''Седам векова од упокојења Светог краља Милутина'' наставиће се обележавање великих јубилеја у манастиру Свети Прохор Пчињски, 950 година манастира, 700 од велике обнове и упокојења другог ктитора манастира, краља Милутина.

Научни скуп поводом седам векова од упокојења Светог краља Милутина биће отворен 23. септембра у Грачаници, док ће се радни део одржати 24. и 25. септембра у манастиру Свети Прохор. Учесници из земље и региона говориће о великом ктитору са бројних аспеката, а међу њима су научници из Црне Горе, Републике Српске, Грчке, Бугарске, Француске и Немачке.

''Значајан број оних који ће се са више углова обратити својим радовима када се говори о лику и делу Светог краља. Мислим да ће то бити јако битно за цео наш народ. Мислим да овај скуп покреће многе теме, као што знамо Свети краљ Милутин је био велики задужбинар, али је врло значајан и као дипломата. Ми ћемо овде имати представнике који ће сагледавати лик и дело краља Милутина са историјског, лингвистичког, археолошког аспекта, зато  што је заиста ово организовано мултидисциплинарно ово, и ја се надам да ће то бити јако богат зборник,'' каже проф. др Сунчица Денић, члан Програмског савета.

Тридесетак радова са скупа наћи ће се у зборнику који ће из штампе изаћи у новембру, када и славимо празник Светог краља Милутина, чиме ће активности на обележавању јубилеја бити завршене.

''Ако Бог да, када буде празник Светога краља Милутина, 12. новембра, тада би требало да се заокруже све ове наше активности које су биле око ових наших великих светиња, како манастира Свети Прохор Пчињски,тако и Светог Краља Милутина, који је био један велики задужбинар и добротвор наше Свете цркве, али је због историјских прилика у којима је живео наш народ мало запостављен и заборављен и његове се мошти налазе на простору Бугарске у Софији,'' каже епископ Пахомије. 

''Овим активностима желимо да вратимо Светог краља Милутина у свест и сећање нашег народа,'' додаје  епископ.

Научни скуп организују Епархије врањска и рашко-призренска, Центар за византијске и словенске студије, Универзитета у Нишу и Катедра и семинар за византологију Филозофског факултета, Универзитета у Београду.

Радни део научног скупа биће доступан и онлајн путем платформе зум.

У манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Паљи у току су радови на обнови, рестаурацији и конзервацији крова и фасаде цркве који треба да дају слику првобитног изгледа цркве.

Ови изузетно значајни и занатски тешки радови изводе се по пројекту и под надзором Завода за заштиту споменика културе из Ниша и представљају део радова на уређењу манастирског комплекса. Радови су финансирани од средстава Епархије врањске и добровољних прилога верника.

Овај манастир налази се у селу Паља, 50-ак километара од Сурдулице. Смештен је на висини од 950 метара надморске висине, на левој обали реке Јерме (Паљевице). Према археолошким истраживањима и налазима археолошких ископавања, обављених од 2004. до 2006. године, манастир је подигнут у XIII веку, у време Дејановића.

Црква је једнобродна, са олтаром, две бочне апсиде полукружног облика и припратом. Најстарији део цркве покривен је каменим плочама, а припрата и бочне апсиде ћерамидом. Што се фрескописа тиче, Бугари су, градећи припрату, премалтерисали драгоцене средњовековне византијске фреске и на новом малтеру насликали нове, врло ниског квалитета.

У близини манастира налази се извор, за који се верује да је лековит. Многи долазе да се умију или понесу са њега воду, а нарочито помаже код болести очију. У народу овог краја постоји предање да је манастир једанпут посетио и Свети Сава, када се враћао из Цариграда.

Народ се код ове светиње окупља неколико пута годишње и то: на Светог пророка Јеремију (14. маја), на Светог пророка Илију (2. августа) и на Успење Пресвете Богородице (28. августа).

Благословом Његовог преосвештенстваепископа врањског Господина Пахомија, обнова овог манастира почела је 2006. године. Манастир је тада био у врло лошем стању, без монаштва, са срушеним и уништеним манастирским конаком. Сама црква је готово сасвим била руинирана.

Најпре су урађени пројекти  рестаурације и конзервације цркве, изградње конака и уређења целокупног манастирског комплекса. Све пројекте израдио је Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

Пре почетка радова, 2006. године, обављенасу археолошка ископавања у самој цркви и у порти цркве, од стране археолога Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Након тога, започети су радови на храму и манастирском конаку. Почела је изградња новог манастирског конака, на темељима старог.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Највећи Сајам запошавања до сада у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/bXVkLwXZ0c via @tripplesworld https://t.co/jBlqdyzN9y
У Врању дозвољена ванпијачна продаја - Радио Телевизија Врање https://t.co/nGBE4PhWwb via @tripplesworld https://t.co/mp6BARhUud
У част чувеном Врањанцу: Научна конференција посвећена Ђорђу Тасићу - Радио Телевизија Врање… https://t.co/wGnQTPWop0
Follow RTV Vranje on Twitter