Ноћас је обијена и опљачкана црква Светог Ђорђа у селу Давидовац, потврђено је нашој медијској кући.

Врата цркве у току ноћи су обијена, разбијено стакло, а централне иконе оштећене. Из храма је украдено близу 60 хиљада динара.

Како сазнајемо, ова црква није била једина мета разбојника, те су у ноћи између среде и четвртка опљачкане и цркве Сабор српских светитеља у Божињевцу, Светог великомученика Георгија у Нерадовцу и Светих апостола Петра и Павла у Бујановцу.

Манастир Свети Никола обележиће 690 година од изградње и 700 година од почетка градње манастирске цркве. Припреме за јубилеј већ су почеле, састао се Организациони одбор, који је усвојио програм обележавања.

Oбележавање значајног јубилеја манастира Свети Никола трајaће три дана – 2. 3. и 4. октобра, одлучио је Организациони одбор. Овом приликом биће промовисана монографија о манастиру, коју припремају архимандрит Методије и Небојша Ђокић, а која је подржана средствима града.

Очекује се долазак патријарха Порфирија 3. октобра, након чега ће бити Вечерња служба и доксологија.

4. октобра, истовремено са обележавањем Дана ослобођења Врања у Првом светском рату, биће обележено и 690 година изградње и 700 година од почетка градње манастира. У јутарњим сатима служиће се Света литургија у манастиру, након чега ће бити освећена Спомен костурница са моштима страдалих у Првом светском рату и служен парастос, а у наставку је планирана Свечана академија.

Руководство града је, и овога пута, поред Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, узело учешће у обележавању важног датума за нашу цркву и све вернике.

''Ми као локална самоуправа, заједно са епархијом врањском, заиста смо озбиљно приступили организовању обележавања овог великог јубилеја. Данас је било конституисање Одбора и сви су добили своје задатке како бисмо до 4. октобра све припремили, а очекује се и долазак високих званица, јер је реч о значајном јубилеју, '' каже др Слободан Миленковић, градоначелник Врања и члан Одбора.

Министарство за рад обезбедило је средства за завршетак Спомен костурнице чија је градња почела још давне 1934. године, а Град ће, заједно са јавним комуналним предузећима, урадити прилаз до саме костурнице. У плану је да се у току лета и улица Отона Жупанчића ревитализује и да се уреди адекватан прилаз светињи.

Манастир Свети Никола метох је Хиландара и са његовом обновом почело се 1994. године. Подигнут је у време Светога краља Стефана Дечанског, а цар Душан је касније ову светињу поклонио Хиландару.

''Обележавањем ове годишњице покушавамо да вратимо то памћење и сећање на значај овог простора у време Немањићке државе и да се обнавља тај дух, поготову у данашње тешко време, када је нашем народу потребна једна духовна обнова како бисмо издржали у свим невољама и недаћама,'' истиче епископ врањски Пахомије.

Манастир Свети Никола претрпео је рушења и разарања након пада ових крајева под турску власт. Крајем 19. века црква је обновљена и манастир је наставио свој духовни живот и мисију. Освећен је 1906. године од стране епископа Никанора, али су Први и Други светски рат оставили последице, те је била неопходна велика обнова, која је почела 1994. године и траје до данас.

 

 

 

 

 

Завршена је овогодишња Летња школа која је организована у манастиру Прохор Пчињски. Повод је био 140 година од проглашења Краљевине Србије, 110 година од почетка Првог балканског рата и ослобођења Старе Србије, 100 година од обнове Пећке патријаршије и 30 година од стварања Републике Српске.

Тема је била „Православни Балкан у 19. и 20. веку”, а школа је организована у периоду од 14. до 17. јула 2022. године. У раду школе учествовали су студенти историје са Филозофских факултета у Бањој Луци, Београду, Источном Сарајеву, Косовској Митровици, Нишу и Новом Саду, као и чланови КУД „Српски вез” из Куманова.

Летња школа историчара затворена је у недељу, 17. јула 2022. године након Свете литургије у манастиру Преподобног Прохора Пчињског, а после четвородневог рада и дружења, садржајних предавања и посета значајним културно-историјским и духовним тачкама на јужним српским просторима, саопштено је из врањске епархије.

 

Поводом 140 година од проглашења Краљевине Србије, 110 година од почетка Првог балканског рата и ослобођења Старе Србије, 100 година од обнове Пећке патријаршије и 30 година од стварања Републике Српске у манастиру Свети Прохор организована је Летња школа.

“Православни Балкан у 19. и 20. веку” тема је овогодишње Летње школе, која се по други пут организује у манастиру Преподобни Прохор Пчињски. Учествује педесетак студената из Србије, Републике Српске и Северне Македоније, а већина њих су историчари, те кажу да су им оваква предавања врло значајна.

''Ова предавања утицаће на даљи ток истраживања историјске науке, пре свега нашег, српског народа,'' каже Милош Спасић, са Филозофског факултета у Косовској Митровици, Универзитета у Приштини.

''Дошли смо да научимо нешто у вези историје да би сачували културно наслеђе српско у Македонији,'' додаје Вања Тошић,са Универзитета Свети Кирил и Методије у Скопљу.

''Лични контакти увек добро дођу приликом помоћи око литературе, разговори око различитих тема који могу да нам отворе многе ствари, тако да и наша истраживања будућа могу да буду потпунија, наглашава Дејан Дошлић, са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Школу је отворио епископ Пахомије, који је истакао да морамо бити јединствени као православни, јер имамо много заједничких непријатеља. “Надам се да ће ова школа бити успешна и да ће се њено одржавање наставити много година,” рекао је владика.

 ''Полазници школе су углавном студенти историје са свих српских Универзитета и врло је значајно да ти млади људи који су из разних крајева нашега народа дођу на извориште историје нашег народа,'' истакао је владика врањски Пахомије.

Предавачи су професори Философских факултета Универзитета у Београду, Источном Сарајеву, Нишу и Новом Саду и Педагошких факлтета Универзитета у Новом Саду и Нишу: проф. др Милош Ковић, проф. др Сунчица Денић, проф. др Драга Мастиловић, проф. др Саша Марковић, доц. др Дејан Антић и игуман манастира Преп. Прохора Пчињског архимандрит мр Методије (Марковић).

''Мислим да је ово што је урадила епархија врањска велики подухват, нешто што није успела да организује ни српске институције, ни универзитети, али је успела Епархија. Летње школе историје и служе да би се студенти упознали са неким темама које су или мање, или до тада нису обрађиване,'' каже проф. др Драга Мастиловић.

 ''Ово је, колико ја знам, први пут да су се историчари и студенти из свих крајева из региона, први пут сабрали на једном месту. Ми историчари професори се знамо, али ово је први пут да се сусрећу студенти, и то је од огромног значаја,'' додаје проф. др Милош Ковић.

 ''Ове теме се не обрађују у оквиру стандардног градива на факултетима, али ово је била идеална прилика да студенти чују и доста тога новог и другачијег на тему Православни Балкан у 19. и 20. веку,'' истиче проф. др Дејан Антић, Филозофски факултет у Нишу.

''Концепт Летње школе при манастиру је традиционално модерна прича и то је најлепши концепт који може да приушти један народ који држи до свог идентитета,'' поручује проф. др Саша Марковић, Педагошки факултет у Сомбору.

 ''Ово се показало јако добрим, да се обухвате теме које нису обухваћене редовним програмом, али данас сам схватила да је јако битно да ове Летње школе имају и друге профиле студената, да то не буду само студенти историје,'' каже проф. др Сунчица Денић са Педагошког факултета у Врању. 

Летњу школу ове године организују Православна епархија врањска, Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски", Министарство спољних послова - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и факултети Универзитета Републике Србије и Републике Српске.  Летња школа трајаће до 17. јула, а, поред боравка у манастиру и предавања, студенти ће обићи духовно-историјске споменике у Северној Македонији и у Пчињском округу.

 

Манастир Свети Никола припрема се за велики јубилеј, 700 година од почетка градње и 690 година постојања.

Тим поводом за манастирску цркву су наручени и постављени хорос и полијелеји који сада красе и осветљавају ову велику светињу. Поред хороса и полијелеја наручени су и чираци код иконостаса, моштију светих и чудотворне иконе Богородице Тројеручице.

Управа манастира позива све који су заинтересовани да учествују у прикупљању средстава, како би 4. октобра прославили овај велики јубилеј метоха манастира Хиландара.

Уплате се могу извршити на рачун: 200-3174990101008-93 са назнаком за полијелеј, или се можете јавити економу манастира, протонамеснику Ведрану Костићу, на број телефона 0659888992 и 0600640794.

 

Страна 1 од 12

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како до стана за снаге безбедности под повољним условима - Радио Телевизија Врање https://t.co/OB2zIXvL3X via… https://t.co/8YBlVAG68E
Тиодоровић: Могуће померање почетка школске године за седам дана - Радио Телевизија Врање https://t.co/coiQT2NdX0 v… https://t.co/x63xi1jGw7
И даље преко 100 ковид позитивних у округу, заражено и шесторо деце - Радио Телевизија Врање… https://t.co/PH2cLF6XsJ
Follow RTV Vranje on Twitter