Данијела Милосављевић, градска већница каже да је током овог месеца повећан број захтева социјално угрожених породица за једнократну новчану помоћ. Захтеви се углавном односе на набавку огревног дрвета и школске опреме али и за лечење малолетне деце. Од 140 захтева колико се поднесе месечно, комисија одобри око 90 која су оправдана и исплата је редовна.

Септембар је месец када све породице имају веће издатке. Ту су почетак школске године, припрема зимнице и набавка огревног дрвета. За кориснике новчане социјалне помоћи олакшавајућа околност је што могу да очекују помоћ Града.

- Уколико корисници новчане социјалне помоћи нису остварили неко своје право када је реч о  набавци уџбеника или школске опреме, још увек могу то да учине и поднесу захтев. Водимо рачуна и о деци која из руралних подручја долазе у средње школе у Врању. Ти ученици могу да остваре право на бесплатан боравак у Дому ученика. Услов је да родитељи буду корисници социјалне новчане помоћи, каже Данијела Милосављевић, градска већница.

За набавку уџбеника одобравају се средства у износу од 5 до 15.000 динара у зависности од узраста детета.

За набавку огревног дрвета предвиђена су средства од 8.000 динара а за лечење тешких болести код малолетне деце комисија предвиђа око 35.000 динара, додаје Милосављевићева и  каже да је помоћ државе у виду наменског трансфера врло драгоцена.

 - Ове године средства из наменског трансфера намењена су геронтодомаћицама које су радиле на терену што је врло битно током пандемије. Имамо шест геронтодомаћица. Свака од њих има по осам породица којима помаже, обавља набавку намирница, лекова. Ове године увели смо помоћ за особе са инвалидитетом ти веома нам је важно што смо и њих сагледали, објашњава Милосављевићева.

 Прихватилиште за стара и одрасла лица функционише у складу са епидемиолошким мерама и од недавно су дозвољене посете, подсећа наша саговорница и наглашава  да је у наредном периоду у плану усвајање стратегије социјалне заштите чиме ће  бити омогућен квалитетнији рад са социјално угроженим лицима.

 

Оглас за посао у овим временима, може да буде и пут у трговину људима. Рад на црно узима маха међу младима, али и свима који је потребна додатна зарада. Ипак, многи нису свесни опасности које вребају иза сваког огласа за посао. О овоме, али и другим проблемима везаним за трговину људима, разговарали смо са Данијелом Милосављевић, градском већницом за социјална питања и председницом Локалне мреже за борбу против трговине људима.Иначе, 30 .јул је посвећен Светском дану борбе против трговине људима.

Иако је корона вирус у великој мери зауставио нормално функционисање друштва, чини се да он уопште не утиче на ову грану криминала. Само у првих шест месеци ове године забележена су 34 случаја трговине људима, док је прошле године у истом периоду било 28. Трговци људима не стају, има их свуда и врбују на различите начине, чак су и активнији него иначе. Зарађују енормне количине новца, те се зато и не смирују. Потенцијалних жртава је тренутно много више, јер је присутна велика економска несигурност.

 - С обзиром да имамо одређену економску кризу, да људи западају у неко стање социјалне потребе због смањеног обима посла, неко је остао без посла у овој ситуацији, послодавци су такође смањили своје обиме посла, негде их егзистенција тера да прихвате и одређене послове и да крену „трбухом за крухом“, али нису свесни да и у том делу вребају одређене опасности, објашњава Милосављевићева.

Поред сексуалне, све је већи проблем и радна експлоатација. Рад на црно и непријављени радници су препознати као проблеми које треба истраживати. Наша саговорница потенцира да људи треба да буду обазриви на интернету. Друштвене мреже су посебно погодне за врбовање путем огласа за посао.

- Путем друштвених мрежа понуде неки посао људима, дају екстра услове, добру зараду, људи пре тога не провере ни тог послодавца, ни ту агенцију, нађу се са њима, крену да раде, а после тога виде да је враг однео шалу. То не мора значи да они раде под претњом оружјем, имамо проблем са малим зарадама и великим бројем сати рада. Не плаћају прековремени рад, немају годишње одморе. У иностранству постоји и могућност одузимања докумената да не би могли да се врате у Србију. У Србији се то не дешава. Приликом рада у иностранству превенција јесте копирање и остављање документације код особа од поверења, каже Данијела Милосављевић.

Струњаци који се баве овом темом сматрају и рад на црно неким видом трговине људима, јер се, како каже Милосављевићева, „неко енормно богати на рачун нечијег рада.“ У овом периоду рад на црно је у експанзији и у Србији.

- Особа не мора да буде под принудом или присилом, али просто нема одређена права која му закон даје: осмочасовно радно време, пријава на порез и обавезно здравствено и пензионо осигурање, затим неплаћен прековремени и празнични рад. То је све екстра профит за било ког послодавца. Тога има на подручју целе Србије и зато смо ми у Мрежу укључили инспекцију рада, каже Милоављевићева и додаје да је једна од акција која се планира за наредни период, мапирање рада на црно, чије ће резултате ускоро представити.

Са друге стране, трговини људима додатно доприноси географски положај Врања, односно близина граничних прелаза. Мигранти који улазе у земљу су врло подложни да буду жртве и сексуалне и радне експлоатације. Најугоженија су деца која су сама на тим путевима – деца у покрету  раздвојена од својих родитеља. 

 

Од проглашења епидемије вирусом корона у Србији, увођења ванредног стања, а потом и ванредне ситуације, забележен је повећан број насиља у породици над старим и одраслим лицима. Неки од њих смештани су у Прихватилиште за одрасла и стара лица, при Центру за развој локалних услуга социјалне заштите.

Неке ситуације, нажалост пробуде у људима оно најгоре. Уверење да се на родитеља рука не подиже у прилично нереалним временима испада другачије. Остаје питање да ли су нам најближи и заиста најближи.

Имамо повећање у делу насиља над старим лицима, где одрасла деца врше насиље над својим родитељима. Док је трајало ванредно стање, имали смо повећан број, каже Данијела Милосављевић, градска већница.

То потврђују и подаци из Основног јавног тужилаштва у Врању, према којима је од 15. марта до 20. јула предложено 20 хитних мера из Закона о спречавању насиља у породици, у случајевима када су деца била насилна према родитељима. Забележено је и да су због тога две особе добиле притвор од 30 дана, а процесуирано је 10 људи.  И у одељењу у Бујановцу је једно лице процесуирано, а једном је изречена хитна мера. 

Како су ми рекли у Центру за социјални рад, ради се о људима који више конзумирају алкохол него што би требало. То је један од узрока који доводи до насиља над родитељима. Међутим, има различитих околности, истиче већница.

Прихватилиште за одрасла и стара лица је једино место, где жртве насиља потраже уточиште. Током протеклог периода повећан је број оних који су због насиља које су трпели од своје деце завршили у Прихватилишту. 

Подаци о партнерском насиљу су приближно исти као и раније, тако да су у Сигурној кући смештене, тренутно, две жене и четворо деце.

 

 

Ниједно избегло лице није остало без решеног стамбеног питања на територји Врања, а слична је ситуација и са интерно расељеним. Расписан је конкурс за доделу једног стана за избегла лица, а само једно је и остало без решеног стамбеног питања. Што се тиче интерно расељених, за њих су у току конкурси за грађевински материјал и за откуп сеоских домаћинстава. Врање је једна од ретких локалних самоуправа која је уз помоћ Комесаријата за избеглице и бројних донатора привела крају проблем обезбеђење крова над главом онима који су услед несрећних околности остали без њега. Ових дана ради се на обезбеђењу смештаја за само још једно избегло лице.

"Указала се прилика у згради која је финансирана од стране Комесаријата искључиво за избегла лица. Један стан је напустила особа пре пола године, тај стан је ослобођен и ми смо били у могућности да поново распишемо конкурс да се јави особа којој ћемо доделити тај стан", каже Данијела Милосављевић, градска већница.

Колоне интерно расељених са простора Косова и Метохије и њихов првобитни смештај у Спортској хали у Врању, сада су само слика из прошлости. Њима се помагало на разне начине, грађени су станови, додељиван грађевински материјал, откупљивана сеоска домаћинства. Последња два конкурса и данас су актуелна.

"И данас постоји могућност да се помогне онима који су дошли са Косова и то у виду грађевинског материјала. Сваке године иде конкурс за оне који имају неку приватну имовину, а није приведена намени могу да конкуришу за доделу грађевинског материјала. А постоји и могућност куповине сеоског домаћинства и на тај начин се сагледавају".

Битно је да интерно расељено лице само пронађе сеоско домаћинство које је легализовано, истиче већница. Уколико није легализован постоји могућност легализације, а преко Комесаријата се обезбеђује око 10 хиљада евра за то домаћинство. Уколико је цена већа заинтересована странка мора сама да доплати.

 

Подаци о старима, када је Врање у питању, говоре да је 16 посто учешће старије популације у укупном броју становништва. По светским конвенцијама и правилима, то је велики број и сматра се да је наш град, град старије популације. О томе смо разговарали са Данијелом Милосављевић, градском већницом задуженом за област социјалне заштите. Она наводи разлоге за овакву ситуацију. ''Негативан је природни прираштај, више имамо умрлих него новорођене деце. Миграције су присустне, много младих људи одлази у Ниш, Београд, у потрази за послом. И то је још један разлог који условљава демографску слику Врања, изнела је податке градска већница Данијела Милосављевић, говорећи за наш портал. Милосављевићева наводи и шта треба предузети како би се побољшао положај старијих:

„Морамо у будућем периоду што више да сагледамо старију популацију. Град мора да да све од себе да се ти људи на адекватан начин сагледају, с обзиром на то да велики број њих остаје сам. Велики проблем су наше сеоске средине, не оне које су близу граду, већ планинска села, где углавном људи сами живе и то са 75 и више година. Тачна статистика не постоји, јер велики број људи има контакт са породицама у граду. Током зимских месеци мењају место боравка, зато статистика и не може да буде прецизна. Постоји контакт са децом, тако да они брину о њима, али није увек такав случај.”

На квалитет живота старије популације утичу многи фактори каже већница.

’’Један од првих је финансијска ситуација, да ли имају пензије или су примаоци новчане накнаде или пољопривредне пензије. Такође и од здравственог стање, има и оних који су  непокретни. Ми као локална самоупрва покушавамо да помогнемо кроз услугу помоћ у кући. И ту услугу ћемо развијати у наредном периоду. У овом тренутку имамо само пет геронто домаћица које покривају око 60 породица. То је велики број породица, та помоћ је набавка лекова, животних намирница, одлазак код лекара. Једна геронто домаћица буде око сат времена дневно у једној породици. Толико можемо у овом тренутку.”

                                                    

Добро је што имамо Прихватилиште за стара и изнемогла лица где ургентно смештавамо лица која се нађу у некој животној ситуацији, коју не могу сами да превазиђу. Или је породица далеко, или чланови породице нису у стању да преузму бригу о родитељима. У  Прихватилишту је ограничен боравак на шест месеци по закону, али ми и дуже дозвољавамо да остану. Велики број не жели да напусти ову средину иако имамо смештај за старе при Болници у Сурдулици и геронтолошки центар у Лесковцу.  На територији Пчињског округа не постоји ниједан старачки дом, а они не желе даље од своје средине, јер су им ту пријатељи, комшије, гробови, средина где су рођени, где су живели и то примарно окружење за њих је најповољније, преноси већница.

Ипак, највећи проблем старијих је самоћа, каже Милосављевићева: ’’Велики број људи изолује се од средине и такве људе треба пронаћи и извуђи из те њихове изолације и самоће. Старост може да буде лепа и то само са људима.  У овом тренутку постоје два удружења пензионера у граду. Финансирају се из чланарина они могу пројектно да конкуришу за одређена средства. Удружења склапају уговорем са Бањама, за набавку огрева, намирница, имају различите секције, друже се и на тај начин старије особе продуже себи живот. То су примери како живети у трећем добу.”

Да подстакнемо да се што више учлањују и да буду што активнији. Да се живот не своди само на то да када изађемо у пензију, чувамо унуке и чистимо кућу. Морају да се друже да би им старост била што лепша, што боља, квалитенија и садржајнија. Онда је човек испуњен и не мисли ни на болест ни на неке тешке ствари.

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter