Православни верници прослављају Светог цара Константина и његову мајку царицу Јелену. Овај празник многи сматрају значајним јер је имендан свим Јеленама, а зна се да је то једно од најчешћих женских имена код Срба. Овај дан у православном календару обележен је црвеним словом. Овим светитељима посвећен је велики број храмова. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

Празник посвећен Светом цару Константину и царици Јелени по новом календару обележава се 3. јуна, а по старом 21. маја. Одлуке цара Kонстантина судбоносно су утицале на историју света – он је признао хришћанство, што је пресудно допринело да постане водећа монотеистичка религија. Основао је Константинопољ чиме је осигурао да Римско царство опстане дуго након пада Рима и западних провинција. Цар Константин је 313. године Миланским едиктом укинуо прогон хришћана и признао хришћанство.

Света Јелена је била ревносна хришћанка, а у Јерусалиму је пронашла часни крст господњи и сазидала на Голготи цркву васкрсења и многе цркве по светој земљи. Земаљски живот је завршила у својој 80. години. Цар Kонстантин је надживео своју мајку за десет година, док је његово тело сахрањено у Цркви светих апостола у Цариграду.

Према обичајима везаних на данашњи дан, верује се да би требало отићи у цркву и запалити свећу за мученике који су дали животе у одбрани хришћанства. Верује се и да би ваљало умити се светом водицом и на тај начин очистити тело и заштитити се од разних болести. Овај празник се као градска слава прославља у Нишу, у граду где је рођен цар Константин.

На подручју Пчињског округа, у Великом Трновцу код Бујановца, још у доба Немањића, подигнута је мала црква и посвећена Светом цару Константину и његовој мајци, царици Јелени. Ова светиња отвара своја врата за вернике само једном у години, и то баш на овај дан. Владика врањски господин Пахомије данас је са свештенством служио свету литургију у овом храму.

Црква у Великом Трновцу некада је била метох манастира Хиландара. Овде се некада налазило и православно гробље на шта подсећају порушене камене плоче. Политичка и безбедносна ситуација на овим просторима годинама уназад довеле су до тога да је црква током целе године затворена. Ипак, на овај дан готово да нема православног верника из Бујановца или околних места, а да не дође у цркву.

У Великом Трновцу данас нема српског живља. Последњи Србин одавде је отишао 60- тих година прошлог века. То је највећи разлог што ће врата овог светог храма поново бити отворена тек следеће године на овај дан.

У недељу, 8. маја, на дан Светог апостола и јеванђелисте Марка, у храму посвећеном овом светитељу у Доњем Врању биће служена Света архијерејска литургија са почетком у 8 сати. Након тога, у подне ће бити освећени крстови и звона у новој цркви Покрова пресвете Богородице, такође у овом делу града.

Наша локална самоуправа, прати тенденције државе, у смислу подршке потреба верника за верским објектима. Ново место окупљања верника, након једног века, добио је и наш град, а то је Храм Вазнесења Господњег на Бунушевачком гробљу.

Без огромне помоћи града, нарочито последњих пет година, Храм Вазнесења Господњег, још дуго не би био место окупљања верника. На задовоство свих, на први дан Ускрса, одржана је и прва Света архијерејска литургија.

"Град Врање је, као што је и сам владика рекао, пружио највећу финансијску подршку за завршетак изградње овог храма. Камен темељац је постављен још 2009. године, па је период стагнације био све до 2016. године и крајем те године, наставили смо изградњу. Свима нама је био велики задатак завршетак изградње ове цркве, јер стотинак година није ниједна црква изграђена на територији града и Врањске Бање. Објекат је од великог значаја. Локација је изузетно важна, не само због литургија, већ и због опела која се одржавају", каже заменица градоначелника Зорица Јовић.

Без велике сарадње између града, Епархије, јавних предузећа и донатора, не би могао да се заврши објекат, истиче заменица. Асфалтирају се прилази, уређују стазе. Има још да се ради на унутрашњем уређењу цркве, али и поред тога посебна је била атмосфера на првој литургији.

"Сви који су били присустни на литургији у понедељак ујутру, присуствовали су посебној благодети и дару свима нама. Врање је добило још једну цркву, а настављамо и даље, изградњу следеће цркве у селу Златокоп, која  се такође пројектно суфинансира из буџета града, Свети Прохор Пчињски. Полако покривамо сваки део града, како града, а и да свако село да има своју цркву и све у складу са законом", истиче Јовић.

Свака изградња, па и верских објеката, подлеже законској процедуру, истиче заменица. И за ове објекте су потребни пројекти и документација.

"Многи грађани мисле да тек тако може да буде инвеститор било ко, да цркву може да гради било ко, да може да се гради на било којој локацији. Не. Закон је врло јасан када је изградња цркве у питању. Град или неко физичко лице може да буде ктитор, град може да финансира искључиво преко пројекта, на основу конкурса и на бази подношења извештаја касније, којим се правдају средства. Парцела на којој се црква гради мора да се уступи Епархији, такав је закон. Надзор над радовима врши Епархија" објашњава заменица градоначелника.

Град настаља са улагањима у верске објекте, а то је завршетак храма Вазнесења Господњег и цркве у Златокопу, затим сређивање прилаза цркви на Шапраначком гробљу, уређење звоника у манастиру Свети Стефан у Горњем Жапском, а јубилеј је и манастира Свети Никола, па ће и њему бити посвећена адекватна пажња.

 

У првој недељи Часног поста 2018. године хришћани окупљени у малој православној заједници на истоку Норвешке у граду Сарпсборгу добили су на дар неколико икона, а међу њима и икону Светог Прохора Пчињског.

Та икона се и даље налази у цркви и део је иконостаса који је тада обогаћен бројним поклонима, међу којима је најдрагоценији стигао са Свете Горе, из манастира Хиландара. Братство Свете српске царске лавре хиландарске, на челу са игуманом архимандритом Методијем, послало је копију чудотоворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, као посебан благослов православнима на северу Европе. Ништа мањи дарови стигли су из епархија Рашко-призренске и Врањске.

Тада је игуман манастира Драганац архимандрит Иларион даривао мисионарску парохију из Сарпсборга копијом иконе на којој су изображени Свети краљ Стефан Дечански и Свети краљ Улав Норвешки, док је сестринство манастира Прохора Пчињског са тадашњом игуманијом Стефанидом пут Скандинавије послало икону свог небеског покровитеља – Светог Прохора.

 

Текст и фото: Бранко Димески

Извор: ВОМ

Традиционално освећење водице на Богојављење и купање часног крста одржано је и ове године у присуству мањег броја верника.

Богојављенски крст окупан је за 122 хиљаде динара.

Након Свете литургије и литија око храма епископ врањски Пахомије са свештенством епархије врањске приступио је освећењу Богојављенске водице.

Лицитација за купање часног крста одржана је и ове године уз присуство мањег броја верног народа.

Највишу понуду дала је наша суграђанка, Маја Стојилковић.

Она каже да се јавила да буде кума часног крста, пре свега, због здравља свог супруга. Прошлогодишња кума Мaријана Димитријевић каже да је протекла година била врло успешна, да је она имала једну жељу прошле године уочи Богојављења и да јој се она остварила.

Освећена вода на Богојављење носи се кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела.

Она се, по веровању, никада не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.

''На тај начин, преко освећене воде улази благослов Божији у дом свакога православног хришћанина и, као што се вода освећује, освећује и сам дом том снажном симболиком уласка Христа у воду и Христос који је син Божији мења читаву природу и читав створени свет тим освећењем", објшњава свештеник Александар Милошевић, старешина Саборног храма.

Епископ Пахомије, епархија врањска каже: ''Да је употребљавате што чешће, јер то је благодат Духа Светога коју је Господ оставио у својој Светој цркви до његовог другог доласка и он нас све освећује и просвећује, тако је и ова водица дар Божији, показатељ да смо још на правом путу, али често пута залутамо под дејством нечастивих сила, као и наши прародитељи, али имамо могућност да се вратимо кроз Свету тајну покајања и друге Свете тајне и света молитословља. Зато да би Господ благодаћу Духа Светога дао и нама снаге и силе да ово тешко време и искушење пребродимо, а сигурно ћемо победити ако будемо на путу јеванђелскога начина живота".

Празник Богојављење везује се за крштење господа Исуса Христа у реци Јордан од стране Јована Крститеља, када се са небеса чуо Божији глас: "Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи".

Тада се Господ представио у сва три своја лица, као син, Исус Христос, као отац, Бог и као Свети Дух који је лебдео изнад воде у облику голуба.

Данас се поздравља речима: "Бог се јави" или "Христос се јави", а отпоздравља са "Ваистину се јави".

 

Страна 1 од 8

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter