Пудла

новембар 16, 2020

По ко зна који пут од јуче, помисли господин Савић са титрајућим осмејком у десном углу бледих усана које су, осим приметног задовољства трепериле и неком  чудном жеђи, све више бивајући суве, више за себе: „Добро је…ово је добро…”.

Попио је трећу чашу воде од када се пробудио. Мада, ускомешаност и узбуђеност његових мисли које су непрекидно вршљале његовом главом, па и телом, чини се да му нису дозволиле било какво спавање те ноћи. Сада, док је делић мартовске светлости осветљавао леву половину лица овог помоћника градоначелника, он је нервозним покретима усплахирених прстију покушавао да што боље и чвршће стегне и веже чвор скупе кравате. Као да се у том безазленом, најобичнијем чвору скупила судбина човечанства, малог јужног града, а понајвише његова судбина, судбина господина Савића! А он, он је тог јутра свечано стајао право, поносних рамена. И заиста је, у једном тренутку, замислио себе у оном бронзаном, тако моћном и високом телу Победника на Београдској тврђави. И док је његов визионар - поглед прелетео изнад брда и кровова који су се дивно видели кроз одшкринут прозор на осмом спрату, господин Савић се трже. Одједном, био је заслепљен божанственом светлошћу и пространством конгресне дворане и огромним, сјајним лустерима са безброј мајушних украса од стакла и полудрагог камења. Они су гордо бацали чаробан сјај на велелепан скуп паметних и важних људи у црним и сивим оделима, на врхунски озвучене микрофоне на постољима педесетак центиметара подигнутих од пода. И пожеле помоћник градоначелника оног истог Победниковог орла на свом левом длану, макар и од бронзе, настављајући да везује кравату, мрмљајући:

„Могао је оног смешног, малог Митића…или, још горе - помоћника  Арсу,  који је на сваком списку за стручно усавршавање! Али…ето…мене, баш мене је позвао”, па срећан помисли на оне скупе и исцрпљујуће  часове енглеског језика, Бенсонов речник и силну литературу о путу до успеха. И са беспарицом у џепу, ето, исплатило се! Јер, у овом часу, градоначелник чека баш њега, он је тај који ће на изложби паса стајати уз тог горостаса града, уз тог дивног човека. Више и не осећа жаљење, кајање, ни због подигнутих кредита, ни због овог “Армани”, струкираног одела са модерним штеповима, иако је морао на петомесечну дијету јер се нагомилали чварци, прженица и Динетове домаће кобасице, па су око његовог стомака изгледали попут Сатурновог прстена!

А кравату је последњи пут купио за пријем код председника општине, пре двадесетак година, због дирљивих стихова о завичају. Писао их је месецима, пажљиво. Награђен је томом књига Достојевског. Додуше, и бесплатним путовањем у Београд, са једним ноћењем у хотелу „Moсква”. Обишавши знаменитости престонице и вративши се на југ, у њему се, некако још од тада, угњездила мисао о томе да је човек рођен искључиво ради победе, а Достојевски је само помогао да му живот крене неким другачијим токовима и оним чудним  путевима, Господњим. Од тада, Caвић је, кад год би му се прилика указала, стајао уз оне који су при врху, или оне који су се тек успињали. Волео је, некако, висине, простор и људе који могу променити свет. Јер, они су баш ту, зато што, вероватно, ту и треба да буду, заслужују то. А он је, данас толико близу том високом плаветнилу неба које се свечано простирало изнад дрвећа у градском парку. Толико близу да га и сама помисао на ту ненадану срећу просто боли, гуши, али и тера да заборави на давна задиркивања деце из улице да је неспретан и глуп, на блатњаву пречицу до куће, дотрајалу школску торбу са ликом пилета Калимера које говори: „То је неправда! 

 

Вече за памћење - општи је утисак са промоције прве књиге песама професорке и књижевнице Бранке Марковић. Стихови из збирке „Фама волат“  опчинили су публику у дворишту музеј куће Боре Станковића. Окупшили су се поштоваоци њеног стваралаштва, представнции Удружења књижевника Врања коме припада, ученици Tехничке школе у којој предаје.

Глас лети или вест се брзо шири „Фама волат“ тако је песнички првенац Бранке Марковић, насловљен. И заиста стихови из ове збирке су полетели кроз окупљену публику да искажу њене импресије о животу, нади и опсесивној љубави према свом граду. 

У идиличном амбијенту дворишта музеј куће Боре Станковића окупили су се поштоваоци њеног стваралаштва, представници Удружења књижевника Врања коме припада, ученици Техничке школе у којој предаје.

Марковићева признаје да песнике понекад сматрају мало уврнутим али  истовремено се о њима мисли да украшавају свет у коме живе. Песничко срце довољно је велико да то може, а љубав коју осећа према граду у коме живи чини да замишља да је и сада Баба Злата присутна у публици.

О њеном књижевном стваралаштву у коме се издваја збирка прича „Дечак са виолином“, говорили су Жикица Димитријевић, представник Удружења књижевника Врања, као и рецензенткиње доктор Весна Мојсова Чепишевска и Ана Митић Стошић, као и колегеница професорка Гордана Димитријевић.

Жикица Димитријевић истакао је да је ову збирку Бранке Марковић,Удружење књужевника издало у едицији „Првине“ која је покренута уз подршку града.Уредник едиције је Благоје Савић.

Весна Мојсова Чешишевска истакла је да су ови стихови пунио страсти и меланхолије, а Ана Митић Стошић да су доброта, људскост и љубав поезија срца Бранке Марковић. Лиричност и неспутана емпатичност говоре о томе како она разуме овај свет.

Професорка Гордана Димитријевић оценила је да су пред читаоцима зрели стихови са особеном визијом света.

Стихове су током вечери казивали глумци Драган Станковић и Марко Петричевић, уз музичку пратњу на гитари Александра Марковића. 

У издању Удружења књижевника Врања објављена је прва књига песама професорке Бранке Марковић, под називом  „Фама волат“. Књига садржи три целине мисаоно рефлексивне поезије, од чега је део стихова посвећен ближњима, као и граду у коме живи.  

Глас као и птица лети, говори наслов прве књиге песама професорке књижевности Бранке  Марковић, која је до сада је издала и збирку прича под називом „Дечак са виолином“.  

Ауторка, професорка књижевности Бранка Марковић истакла је да је у објављеним песмама посебан акценат дала доброти и људскости, које би требало да буду својствене човеку. Размишљајући о злу и неправди у свету, кроз песме је, каже, желела да се сви окренемо нечему позитивном.

Уредник овог издања је Благоје Савић, а  поред универзитетске професорке и књижевнице Весне Мојсове Чепишевске из Скопља, једна од рецензенткиња  књиге стихова је професорка и песникиња Ана Митић Стошић.

Она појашњава да су ове песме разноврсне по форми, по дужини стиха,али им је заједничка љубав према ближњима, породици и према граду у коме живи,те је било задовољство читати ове стихове.

У Удружењу књижевника Врања, тренутно  лекторише две књиге; роман доктора Срђана Томића “Деца у магли“ и драму Србољуба Аритоновића „Луди Љуба“ која ће бити  постхумно објављена.

 Бранка Марковић најављује и нови роман.  

Ауторка Бранка Марковић најавила је да тренутно ради на роману који се односи на Брионе у Хрватској, где је њен отац три године радио као  морнар Јосипа Броза, из чијег ће живота навести много детаља, непознатих широј јавности.

Бранка Марковић  истражује и пише и на изворном дијалекту староседелаца Врања, сматрајући да је то једно од богатстава народа на овом подручју. Иначе, промоција књиге „Фама волат“ очекује средином септембра.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обележен дан oслобођења Криве Феје - Радио Телевизија Врање https://t.co/8AoGv1mkNY via @tripplesworld https://t.co/e5vSRkPgw7
Два ковид пацијента преминула у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/s4fNmm44lR via @tripplesworld https://t.co/Zk9fClHV38
Масовна вакцинација благотворно делује и на психу - Радио Телевизија Врање https://t.co/j4Yl6tEsP7 via… https://t.co/G5nMbkorkh
Follow RTV Vranje on Twitter