Многи кажу да, откако су на снази појачане мере заштите од корона вируса, дане углавном проводе читајући, у свом дворишту или на тераси. У градској библиотеци истичу да су у летњим месецима најчитанији трилери.

Врањска Библиотека у данима појачане заштите од корона вируса има мање посетилаца него обично, а рад су прилагодили новонасталој ситуацији.

Љубитељи књига не могу да прошетају између полица, већ књиге траже на издвојеном пулту, директно од библиотекара. Након враћања књиге стоје два дана у посебној просторији пре него што опет буду дате на читање.

Најчитанија је лектира међу млађима, а на позајмном одељењу за одрасле, трилери.

На Дечјем одељењу се највише чита лектира, изненађујуће, јер само што се завршила школска година, али деца убедљиво сада највише читају лектиру. Што се тиче Позајмног одељења за одрасле, ту се углавном читају трилери, Патерсон, Кобен, Несбе, Розенфелд, скандинавска књиженост, Орвел, каже Александра Антић, библиотека Бора Станковић Врање.

С обзиром да је епидемиолошка ситуација у граду погоршана, библиотека је прилагодила рад новонасталој ситуацији.

Не пуштамо кориснике у фонд, не иду међу полице, што некима пада баш тешко и јесте мало незгодно, али у складу са ситуацијом трудимо се колико год можемо да изађемо у сусрет. Имамо у холу две витрине и књиге које стоје у полици за избор. Ако траже неко конкретно дело, библиотекари ће им то наћи. После враћања, књиге се одлажу на једно место и стоје два дана и тек после тога могу да се поново издају на читање, додаје библиотекарка Антић.

У читаоници библиотеке може да буде истовремено пет корисника.

У току је и откуп књига, тако да ће ускоро у врањску библиотеку стићи нова издања из 2019. године.

 

Поводом Националног дана књиге Јавна библиотека ''Бора Станковић'' у Врању данас ће вршити упис нових чланова по повлашћеним ценама. Предшколци и основци ће моћи да се упишу по цени од 150 динара, средњошколци, студенти и понзионери по цени од 200, док ће одрасли плаћати цену од 300 динара. Чланарина за одрасле је уједно и породична, јер ће по цени од 300 динара моћи да се упишу и остали чланови породице. Рок важења чланарине је годину дана од датума уписа.

У овом периоду ученици су чести посетиоци библиотеке и због мањих обавеза у прилици су да узму и наслове који нису обавезна школска лектира.

Библиотека годишње набави у просеку око 4 000 наслова што из сопствених средстава, из откупа, односно као поклон од Министарства просвете или од пријатеља који поклањају књиге.

Продужетак распуста добро је дошао ученицима, љубитељима књига који ових дана често посећују библиотеку. Омиљени су им дечји писци, али читају и друге.

Библиотека је на последњем Београдском сајму набавила бројна нова издања, која су већ стигла, тако да имају за сваког по нешто.

"Деца, у зависности од узраста, читају оно што су чули или им је неко препоручио. Школску лектиру читају само онда кад морају. Интересовања су различита", каже Александра Антић- библиотекар.

За децу која се још увек нису одлучила како да корисно искористе слободно време, из библиотеке препоручују роман „Зедси“ Гордане Влајић, дечјег писца, која је недавно гостовала у Врању поводом Светосавске недеље. Изузетно популарну и читану Весну Алексић и њен нови роман „Птица на ветар“, роман „Позив“ Николете Новак који је добио награду на сајму за дечју књигу године, и авантуристички роман „На путу сребра“ Гордане Малетић који читаоца враћа у дешавања у 15. веку.

Одрасли такође имају велики избор. Антић сугерише да обрате пажњу на италијанског аутора Лоренца Маронеа, који је скроз непознат и нов нашим читаоцима, а занимљиво и оригинално пише. Као и на књигу  „Свет по Гарпу, Џона Ирвинга.

"Оно што је мени било посебно занимљиво у последње време је нови роман Синише Ковачевића, „Освајање завичаја“. Ово му је други роман написан по драмском тексту „Велика драма“ који се игра успешно дуго година у Народном позоришту. Задовољан је што су га пријатељи наговорили да напише и књигу", каже Александра Антић- библиотекар.

Из библиотеке апелују на читаоце који су позајмили књиге, да их врате, без обзира на кашњење или неки други разлог, јер и други желе да их читају. У дане празника неће радити, а од уторка функционишу редовно.

У свету се иначе данас обележава Међународни дан даривања књига који је установљен пре 8 година са циљем да се деца, али и сви остали мотивишу да читају. Иницијатива је пробудила велико интересовање код љубитеља књига широм света.

Врањанац Драган Мининчић-Цига дугогодишњи директор Антикваријата  „ Политике “ даровао је библиотеци „Бора Станковић“  у Врању збирку вредних књижевних дела из личне библиотеке. Легат садржи 873 књиге са посветама аутора. Мининчић је поклонио и 6 уметничких слика.

Више од три деценије Драган Мининчић Цига био је директор Антикваријат „Политике“, а у изузетно тешком времену, не само за издаваштво, био  је генерални директор „Просвете“ од 1991. до 1994. године. Вредну личну збирку књига које су све са посветом аутора поклонио је родном граду, као и шест уметничких слика.

Драган Мининчић  је истакао да су у легату прва издања књига Боре Станковића, прва издања Јована Хаџивасиљевића, књиге о гајењу кудеље у Врању, у граду у коме је рођен и одрастао, и даровање га чини посебно срећним.

На пригодној свечаности, дародавцу су захвалили представници библиотеке и града. Заменик градоначелника Ненад Антић рекао је да град припрема рубрику на новом сајту града о познатим и успешним Врањанцима. Ту ће бити објављивани текстови са њиховим биографијама, чиме ће их промовисати и подсећати јавност на њихов значај. Међу њима ће се свакако наћи и име Драгана Мининчића Циге.

Директор библиотеке Зоран Најдић истакао је да је ова донација највреднија коју је библиотека добила до сада. Број од 873 књиге свакако је за поштовање. Њихова вредност је тим већа што је на свакој посвета аутора.

О значају легата и самом Драгану Мининчићу говорили су некадашњи уредник културног додатка „Политике“ Радован Поповић и песник Љубивоје Ршумовић. Радован Поповић је подсетио да је велики Иво Андрић говорио да је сваки човек дужан завичају. Драган Мининчић му се оваквим даром великодушно одужио. Он је како је Поповић рекао последња легенда београдских антикваријата, последњи човек који је откривао и откупљивао ретке књиге и који је окупљао интелектуалце угледајући се на своје славне претке.

Љубивоје Ршумовић истакао је да је вредност овог легата новцем немерљива и да би то град и библиотека морали да имају у виду прихватајући овако вредан дар који нема цену. Ово је иначе само део легата, који садржи и друге књиге, од којих неке немају посвету аутора. Такође има и бројних комплета часописа.

Поводом 140 година од оснивања  врањске бибилиотеке  у одељењу у Доњем Врању одржано је предавање и приређена изложба фотографија под називом „Књига у Врању и околини од средњег века до Другог рата“. У оквиру циклуса Дружења четвртком, изложбу и предавање приредио је Горан Арсић. Пред љубитељима писане речи биле су изложене фотографије личности које су у историји Врања остале уписане као чувари књига и преносиоци знања и писмености од средњег века до Другог светског рата. Аутор Горан Арсић напомиње да су  властелинске породице у Врању и околини почев од средњег века веома волеле књижевност. Манастир  Прохор Пчињски од 14. века био је колевка писмености и ризница књига, које су читане, преписиване, а нажалост и разношене и нестале. Бројни учени појединци у том периоду схватили су  значај књига за просвећивање и очување културног и националног идентитета.  Зато се кроз предавање могла чути оцена да су Врањанци  волели књиге и  с тога није изненађујуће да врањска библиотека  има традицију дугу 140 година. Арсић напомиње да је једна од најважнијих жена у историји Врања Хаџи Катарина врањска. Она је одрасла у таквој породици где је васпитавана да воли да путује и да чита. Она је то и чинила, а своја знања преносила је деци Врања.У том периоду књиге на српском језику биле су забрањене у Врању, а забрану је увела Отоманска власт. И сама Хаџи Катарина била је приморана да књиге закопа у близини своје куће и да оне тек након ослобођења од Турака угледају светлост дана. То је и разлог да су књиге, оружје и иконе у периоду средњег века били највреднија роба, која се скривала и шверцовала. Касније су угледни и богати људи врањског краја своју децу слали на школовање у европске престонице. Многи  од њих и данас су важне одреднице српске културе, историје и привреде.

 

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter