Болести зависности

септембар 02, 2020

Млади се често суочавају са разним искушењима које је изнедрило савремено доба. Наркотици, алкохолизам, пушење, полно преносиве болести, слаба здравствена култура. Све су то изазови о којима млади, неретко, немају са ким да попричају. У школама постоје психолози и педагози, али млади, често губећи савез са породицом, не желе да се обрате ни стручним службама. Недостатак поверења у систем је проблем као и порок.

Као дефиниција болести зависности често се наводи ''претерана патолошка зависност од неке супстанце или нематеријалне ствари, уз неодољиву и тешко савладиву жељу да се настави са узимањем.'' Самим тим, зависници су особе које су неспособне да одложе задовољство и импулсивно морају да дођу до циља. Три водеће зависности у свим узрасним категоријама, па и код младих, су зависност од никотина, алкохола и наркоманија.

Никотин је психоактивна супстанца која узрокује зависност. Везујући се за рецепторе у мозгу убрзава менталне процесе, смањује напетост, побољшава физичко функционисање, ствара пријатан осећај. Никотин се брзо разграђује те пушач осећа потребу да поново користи цигарете. Зависник од никотина је неспособан да психичку напетост контролише без никотина.

Свако поновљено пијење алкохола без обзира на количину и учесталост које ствара одређене проблеме и тешкоће знак је алкохолизма и заштева стручну помоћ.

Дрогу представља свака супстанца која кад се унесе у организам мења једну или више функција у организму и након поновљене употребе доводи до психичке или физичке зависности. Најзаступљеније дроге међу младима су марихуана, екстази, спид, кокаин и хероин. Највећи генератор ширења злоупотребе дроге је доступност психоактивних супстанци и предрасуде везане за дроге, њихова подела на лаке и тешке, као и уверење да се могу узимати повремено и контролисано. Последице су телесне и психичке.

Ученице четвртог разреда Економско трговинске школе у Врању, Марија Ђорђевић и Анђела Аритоновић кажу да је најприсутнија болест зависности код младих конзумирање цигарета, али већ у средњој школи почиње се и са конзумирањем алкохола.

Доктор Бранислав Стојнев из Завода за јавно здравље у Врању каже да, уколико постоји сумња на злоупотребу било које психоактивне супстанце, је врло важна шема комуникације, обавештавање и укључивање институција, подршка породицe и поверљивост. О сваком проблему ученици треба да разговарају са својим родитељима, наставницима, чак директором школе, да се баве спортом и другим ваннаставним активностима. Култура превеције у борби са болестима зависности је планиран процес са циљем да се спречи злоупотреба психоактивних супстанци, и подразумева активности од пружања информација, застрашивања па све до јачања здравствених и социјалних фактора. Дрога води ка комплетној дезинтеграцији личности, додаје доктор.  Алкохол, кофеин и никотин, са друге стране, спадају у легалне и доступне психоактивне супстанце, али то не значи да су безопасне. Алкохол је депресор централног нервног система. Дувански дим је такође врло опасан за здравље пушача али и околине. Најважније је рећи не психоактивним супстанцама, закључује доктор Стојнев.

Неуропсихијатар Слободан Стаменковић наглашава да је за дијагнозу алкохолизма неопходно да буду испуњени одређени критеријуми, а то је пре свега компонента зависности. ''То значи да је алкохол постао врло високо котиран у животу одређене особе, чак некада и на првом месту,'' истиче он.

Претерана и честа употреба алкохола изазива озбиљне последице на психичко и физичко здравље младих. Млада особа која има проблем са алкохолом често може бити  раздражљива, нервозна, склона необјашњивим променама расположења и безвољности. Прекомерно пијење алкохола често је повезано са агресивним и насилничким понашањем. Алкохол је такође чести узрок страдања младих у саобраћајним незгодама. Са друге стране, вишегодишње прекомерно конзумирање алкохола, може да створи значајна оштећења организма. Најчешће се јављају оштећења јетре, желуца, панкреаса, срца и крвних судова као и оштећења нервног система.

О последицама наркоманије излишно је и говорити, употреба наркотика оставља трајне последице на психичко и физичко здравље особе, а често одводи у депресију и може довести до смртног исхода.

 

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 Радио емисије можете пронаћи на линку https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-3-bolesti-zavisnostihttps://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-4-bolesti-zavisnosti-narkomanijahttps://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-5-bolesti-zavisnosti-alkoholizamhttps://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-6-bolesti-zavisnosti-pusenje;   

 

 

Алкохолизам се данас сматра  трећом болешћу савременог света, одмах иза срчаних и малигних обољења. Процене Светске здравствене организације су да 3% светског становништва болује од ове болести и да млади први контакт са чашицом имају око своје 10.године, што је поражавајући податак.  Истраживали смо који су  најчешћи разлози зашто неко узима алкохол у прекомерним количинама , зашто млади пију али и како алкохол делује на организам. Алкохолизам је болест која настаје постепено и скоро никада не постоји само један узрок. Узроци су много сложенији  и постоји неколико фаза у конзумирању алкохола објашњава неуропсихијатар др Слободан Стаменковић. То су експериментална фаза када се млади упознају са алкохолом, фаза прихватљиве употребе алкохола, затим претераног опијања  и на крају најкритичнија фаза зависности.

„Да би лекар могао да постави дијагнозу потребно је испунити неке основне критеријуме . То је пре свега компонента зависности, да је човек који болује од алкохолизма завистан од алкохола, да је алкохол постао део његовог живота, да је у животним приоритетима веома високо котиран и да је врло често на првом месту у смислу да одмах ујутро када устане мора да попије чашицу пића да би се смирио или то често чини кришом у радној организацији. Тако да та особа има континуитет концентрације алкохола у крви и временом то постаје потреба .Алкохол улази у метаболизам човека и онда развије физичку и психичку зависност”, каже др Слободан Стаменковић, неуропсихијатар.

Да би се алкохоличар упустио у процес лечења мора најпре себи признати да има проблем. Од велике важности је подршка породице и људи из окружења како се та особа не би осећала одбаченом и мање вредном, објашњава Стаменковић.

„Лечење алкохолизма  је комплексно. Лекови нису довољни. Они могу да ублаже узнемирење  и анксиозност. Међутим, потребно је да се у великој мери укључи примарна породица и друштвени слојеви како би излечење имало ефекта. Лечење алкохолизма је најмање у рукама терапије и лекова  већ се праве одређене структуре најпре на нивоу личне, индивидуалне и породичне психотерапије а онда и на нивоу групних терапија”, каже др Слободан Стаменковић, неуропсихијатар.

Алкохол је све присутнији код млађих особа, у средњошколском периоду. Жеља за доказивањем у друштву и страх од одбацивања су најчешћи разлози због чега тинејџери почињу са опијањем. Стаменковић упозорава да се под дејством алкохола умртвљују контролни механизми коре великог мозга па због тога попуштају моралне норме. Тада особа губи могућност контроле и одговорности за своје поступке а статистика показује да је најчешћи узрок саобраћајних несрећа вожња под дејством алкохола.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обележен дан oслобођења Криве Феје - Радио Телевизија Врање https://t.co/8AoGv1mkNY via @tripplesworld https://t.co/e5vSRkPgw7
Два ковид пацијента преминула у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/s4fNmm44lR via @tripplesworld https://t.co/Zk9fClHV38
Масовна вакцинација благотворно делује и на психу - Радио Телевизија Врање https://t.co/j4Yl6tEsP7 via… https://t.co/G5nMbkorkh
Follow RTV Vranje on Twitter