У Србији ће наредне године бити извршен попис свих површина под засадима шљиве, ради боље извозне понуде. На подручју Врања под засадима шљиве је око 950 хектара, а на подручју округа хиљаду и 800 хектара.

Србија је одвајкада синоним за производњу шљива не само по количини, већ пре свега по квалитету рода. Данас смо реално четврти у Европи и седми у свету. Престигле су нас земље које су по природним условима, потенцијалима иза нас. Србија годишње производи, у зависности од временских услова од 300 хиљада  – 600 хиљада тона по хектару. Велики број сунчаних дана, надморска висина и састав тла, представљају идеалне агроеколошке услове за ову воћну врсту, поготову на југу Србије. Добијају се плодови одличног квалитета. Јака традиција гајења шљива на нашем подручју огледа се у сталном подизању нових засада, иако не на већим површинама.  

Сузана Јеркић инжењер за воћарство у Пољопривредној служби Врање, подсећа да је при подизању засада најважнији одабир парцеле. Поморавље није погодно због честе магле и високе влажности ваздуха. Неопходне су позиције на већим надморским висинама и да се углавном засади подижу на брежуљцима.

Производња плодова шљиве и замрзнутих плодова има тренд раста. Свежи плодови највише се извозе у Русију, а замрзнути  у Европску Унију. Управо због могућност пласмана у извозу,  неопходно је сагледавање укупних капацитета кроз попис свих подигнутих засада. Захваљујући нашој досадашњој неорганизованости, производњу шљиве заштитила је Бугарска, а производњу шљивовице Немачка.

Сузана Јеркић истиче да је родност у интензивним засадима око 13 до 15 тона по хектару. Око 80 процената засађено је сортом Стенлеј, а остали су под чачанским сортама шљиве.

Последњих 20 година нови засади се подижу са сортом Стенлеј пре свега због њене толерантности на вирус шарке.

Ове године род свих врста воћа на територији града изузетно је добар. У току је берба шљива као и купина, квалитет је добар а безбеђен је и откуп. Шљива се традиционално највише гаји у Србији, а тако је и на подручју Врања и округа. Укупно је хиљаду и 800 хектара засада у округу а на територији  града 950 хектара. Површине се повећавају из године у годину. Сузана Јеркић из Пољопривредне службе Врање напомиње да  у засадима има око 20 одсто чачанских сорти, а преосталих 80 процената су сорте „Стенлеј”. Очекује се род од 15 тона по хектару. Квалитет  рода је добар. Цена обраних шљива на велико је од 25 до 30 динара по килограму, а у малопродаји су око 50 динара. У току је и берба купина. Сузана Јеркић оцењује да су купине обране на  25 одсто површина од укупно 4 хектара колико има засада у околини Врања. Највише су заступљене сорте „Чачанска  бестрна” и „Лок Нес”. Откупна цена на велико чачанских сорти је око 50 динара по килограму, а за сорту „Лок Нес” која је квалитетнија је око 70 динара. На мало, купине се продају по цени од 120 до 150 динара за килограм. Приноси по хетару су до 16 тона, тако да они који су одржавали пуну агротехнику могу да буду задовољни.

У овом периоду засади шљива, који су у фази прeцветавања, најизложенији су заразним биљним болестима и нападима штеточина. Уколико се сада заштите, током вегетације неће имати потребе за третманима. Југ Србије, као и  укупна територија Републике по обиму површина, највише имају засаде шљива. Због тога је веома важно одржавати здраве воћњаке. Управо у овом периоду, када се шљиве налазе у фази прeцветавања, због погодних климатских услова, изложене су нападу шљивине осе. Ларве овог инсекта убушују се у тек заметнути плод и хранећи се оштећују га, те због тога  отпада. Јављају се сваке године с мањим осцилацијама. У периоду прeцветавања нападају сорте које цветају касније. Из тог разлога интензитет напада шљивине осе је више везан за климатске услове, а мање је сортно условљен. Могу проузроковати штету и већу од 50% . Стручњак за заштиту биља Дејан Мујакић упозорава да је ова штеточина изазвала огромне економске штете и зато се мора превентивно деловати. За то су најефикаснији препарати Децис и Перфектион који решавају проблем шљивине осе.

Поред третмана против ове штеточине, могу се комбиновати и препарати за заштиту од изазивача шупљикавости листова, као и пламењаче. Мујакић подсећа да се ова болест успешно може сузбити препаратима Манкогакл и Дитан. Воћари често пропусте ову заштиту, која касније током вегетације није ефикасна и не може се ефикасно решити.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter