За преглед на мобилном дигиталном мамографу који је стациониран код Спортске хале у Врању и даље влада велико инересовање жена у Пчињском округу, саопштавају из Здравственог центра.
Од почетка рада покретног дигиталног мамографа у Врању до сада, прегледано је око хиљаду жена из Пчињског округа. Дневно се у просеку прегледа 80 жена.
Термини за заказивање прегледа попуњени су до 01.новембра 2021. године.
Град Врање и Национална служба за запошљавање расписали су Jавни позив за реализациjу мера стручне праксе у 2021. години. Стручна пракса подразумева стручно оспособљавање незапосленог за самосталан рад у струци за коjу jе стечено одговараjуће образовање, ради обављања приправничког стажа, односно стицања услова за полагање стручног испита, када jе то законом, односно правилником предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци. Стручна пракса се реализуjе без заснивања радног односа.
Током траjања програма стручне праксе Град Врање преко Националне службе за запошљавање ангажованим лицима на име новчане помоћи и трошкова превоза исплаћуjе средства у укупном месечном износу од:
- 16.000,00 динара за лица са трећим и четвртим нивоом квалификациjа,
- 18.000,00 динара за лица са шестим нивоом квалификациjа и/или 180 ЕСПБ,
- 20.000,00 динара за лица са наjмање шестим нивоом квалификациjа и 240 ЕСПБ;
и врши обрачун и уплату доприноса за случаj повреде на раду и професионалне болести, у складу са законом.
Захтев за учешће у програму подноси се Националноj служби за запошљавање – филиjала Врање, непосредно или путем поште, на прописаном обрасцу коjи се може добити у Националноj служби за запошљавање или преузети са саjта www.nsz.gov.rs, Канцелариjи за локални економски развоj Градске управе Врање, www.vranje.org.rs
Информациjе о програму могу се добити у Канцелариjи за локални економски развоj Градске управе Врање, на броj телефона 017/402-314, на саjту www.vranje.org.rs или у организационоj jединици Националне службе – филиjала Врање, телефон 017/407-109 , www.nsz.gov.rs.
Jавни позив jе отворен од дана обjављивања на саjту Националне службе и саjту Града Врања, до 05.11.2021. године.
Стефана Младеновић је једна од млађих докторки која је била у прилици да се од самог почетка пандемије суочи са свим изазовима које је корона донела са собом. Стављајући професионализам изнад опасности и ризика од заражавања, заједно са својим колегама у ковид амбуланти АТД ухватила се у коштац са свим оним што коронавирус носи са собом. Брига о пацијентима и тежња да се њима изађе у сусрет сваком тренутку, постали су свакодневица ове младе жене. Њен труд и рад нису остали непримећени. Одликована је златном медаљом и повељом за изузетне заслуге и допринос у спровођењу активности на спречавању ширења заразне болести Ковид 19. Ово признање уручио јој је председник Александар Вучић, поводом Дана државности. Она каже да ова награда за њу представља велико признање, тим пре што је стигла на почетку њене лекарске каријере, али и велики подстрек да напредује и да се усавршава у свом послу.
''Након десет месеци борбе са ковидом, будући да сам од самог почетка радила искључиво у ковид систему, добити овако нешто је невероватна част. Веома сам поносна на себе што сам успела да покажем и докажем да могу да радим, да знам да радим и, што је најбитније, ово је и велика одговорност. Дошло је брзо, непланирано, и сада треба уложити још више труда, рада и залагања.
Као неко ко је релативно скоро засновао радни однос у Здравственом центру и од почетка био ангажован у ковид систему, докторка Младеновић истиче да су иза ње, али и свих здравствених радника, месеци мукотрпног труда и залагања, али да битка са ковидом још увек није готова.
''Ово је нешто о чему сам као мала сањала. Мени се брзо остварило, али, да се разумемо, није важно ко је отишао да преузме овај орден, ово је признање за наш Здравствени центар који је био критикован више пута без основа. То највише значи због нашег Здравственог центра и Града, јер ја тамо нисам прозвана као индивидуа, то је похвала за установу у којој радим и похвала за наш град. Ово није само мој орден, ово је орден свих медицинских и немедицинских радника који су радили са мном и који још увек раде, који не стају и који се максимално боре, каже докторка.
-На церемонији доделе признања било је врло свечано, лепо.Било ми је задовољство што сам делила простор са далеко искуснијим докторима из целе земље. Прозивали су сваког од нас. Награде је уручио председник Александар вучић. Док сам прилазила , приметила сам на његовом лицу изненађење што му прилази тако млада особа. Значио ми је његов стисак руке . По завршетку церемоније била сам у прилици да се упознам са колегама из осталих градова. Величанствен догађај и никада нећу заборавити тај дан, присећа се докторка.
Докторка додаје да је рад у ковид систему непроцењиво искуство за све младе здравствене раднике, а као најтежи период издваја половину прошле године, када се у ковид амубланту јављао највећи број пацијената са тежим клиничким сликама. Медицина је такав посао да се учи свакодневно. Морамо да будемо спремни и за те ванредне ситуације, као што је корона. Страх се потискује и само су нам битни пацијенти.
-Годишњег одмора није било, боловања , на сву срећу , такође. Било је мукотрпно радити, некада и по 12 сати. Желела сам да будем ту константно, да пратим ситуацију. Колеге су помагале у раду. Овоје школа за цео живот. Научили смо од сваке гране медицине и верујем да ће сви млади лекари који раде у ковиду стећи огромно знање.
Др Стефана Младеновић је тренутно на специјализацији у области анестезиологије и планира да се даље усавршава у том правцу.
Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.
Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.
Градски одбор Српске напредне странке у Врању упутио је честитку главном одбору поводом 13. година од формирања ове политичке партије. Преносимо честитку у целости.
„Данас када прослављамо још један велики јубилеј, тринаест година рада и трајања Српске напредне странке, остварени резултати у годинама за нама, обавезују нас да се у име све бројнијег чланства и растуће подршке коју међу грађанима Србије има председник Александар Вучић, подсетимо на непрекидну борбу којом смо разорену и опљачкану државу, подигли својим рукама из пепела у ком смо је затекли и за само тринаест година, постали самостална и поносна држава, економски лидер у региону.
Свако од нас коме је Српска напредна странка била други дом, зна колико је енергије и одрицања захтевала непрекидна борба на бранику достојанствене и јаке Србије од свих оних који ни данас не одустају од жеље да земљу коју зовемо својом, још једном продају на рачун својих јефтиних циљева.
Драги чланови и симпатизери Српске напредне странке, велико бреме је за нама, а још већи изазови нам тек предстоје. Морамо остати доследни идеји Александра Вучића и програму Српске напредне странке, залажући се за међусобну солидарност и јединство, јер само смо онда непобедиви на политичкој сцени Србије!
Срећан рођендан странци у коју свим срцем верујемо! Предаја није и никада неће бити опција! Живела Србија!“, стоји у честитки ГрО СНС у Врању.
Број новозаражених и оних са средње тешким клиничким сликама опада у односу на почетак недеље. Али и даље нема опуштања, зато што је према рчима надлежних, епидемијска ситуација и даље ванредна и претећа.
Долази до опадајућег тренда у оболевању што се тиче броја заражених али броја првих прегледа у ковид амбулантама.
„У односу на почетак недеље опадајући је тренд заражавања. 27% је проценат новозаражених у Пчињском округу. Утисак је и да се смирује ситуација и што се тиче средње тешких клиничких слика, сада је око 15%. У апсолутним бројевима јуче су регистрована 132 новооболела лица од 488 тестираних узорака. У Врању је највећи број 73, 22 Владичином Хану, 19 у Сурдулици, 5 у Бујановцу, 3 у Трговишту, 9 у Босилеграду и 1 у Прешеву. Што сем тиче оболевања деце, 11 је школског узраста и 1 предшколског узраста“, каже врањски епидемиолог Слађан Станковић.
Вакцина је једини спас у борби са корона вирусом, наглашава Станковић и подсећа да се у Заводу за јавно здравље од 15-тог раде тестови на антитела за све грађане који имају упуте изабраног лекара.
Докторка Маја Миленковић напомиње да се тестовима процењује степен имунизацие одређене особе и степен имунитета након прележане ковид инфекције.
„Саветује се пацијентима да две недеље након вакцине могу да одраде тест, зато што тада организам почиње да прави антитела. За три до пет недеља достижу максимум, тако су показале студије. Али је и то индивидуално. Код природним путем прележане инфекције је мало другачије. Зависи од тога какво је уопште стање организма, какве су имуне снаге особе, са којом количином вируса је дошла у контакт. Неке особе створе већу количину антитела, неке мало мању. Код неких траје дуже, код неких мало краће траје тај имунитет“, наглашава докторка Миленковић.
По њеним речима, особа која прође са лакшом клиничком сликом, у смислу да температура траје краће, да се болест није закомпликовала упалом плућа, има адекватан имунитет и својом јачином ограничава инфекцију и не дозвољава да вирус надвлада имунитет.
Према последњим подацима, коронавирусом у Србији je зараженo још 7.745 особa од 24.984 тестиранa узорка.
Од последица заразе преминуло је 58 особа.
На болничком лечењу је 6.708 особа, док се на респиратору налазе 273 пацијента.
Због радова на реконструкцији и модернизацији пруге Ниш - Брестовац од јуче је потпуно обустављен путнички железнички саобраћај на тој деоници, па више не саобраћају путнички возови на релацијама Ниш - Прешево - Ниш, Ниш - Лесковац - Ниш и Ниш - Прокупље - Ниш. Између Ниша и Прешева отказана су два пара путничких возова.
Радови на реконструкцији пруге Ниш – Брестовац ће се одвијати у условима повремених обустава железничког саобраћаја, по динамици 36/36 сати, саопштено је из Железнице Србије. То значи да ће се радови одвијати у терминима планираних затвора колосека, који ће трајати од понедељка у 7.00 сати до уторка до 19.00 сати и од четвртка у 7.00 сати до петка до 19.00 сати.
Истовременом, у периодима када пруга није затворена за саобраћај њоме ће редовно саобраћати теретни возови.
Инфраструктура железнице Србије упозорава све учеснике у саобраћају да ће се и поред радова који су започели и обуставе путничког саобраћаја, теретни возови и у наредном периоду кретати пругом Ниш – Брестовац и да је контактна мрежа на овој деоници Kоридора 10 и даље под напоном.
Због тога апелују на све учеснике у друмском саобраћају да поштују прописе и саобраћајну сигнализацију, посебно на путним прелазима, и да се не крећу у близине пруге и градилишта, како би несреће биле избегнуте и били сачувани људски животи.
Радови на модернизацији једноколосечне електрифициране пруге Ниш – Брестовац на међународном железничком Kоридору 10 кроз Србију обухватају комплетан ремонт и модернизацију доњег и горњег строја пруге са објектима на том делу пруге, модернизацију електровучних постројења, комплетних електротехничких постројења (телекомуникације и сигнално сигурносни уређаји) и електроенергетских постројења.
Након реконструкције, пруга Ниш – Брестовац биће оспособљена за брзине до 120 км/сат, а рок за завршетак радова је јуни 2023. године.
Извођач радова на модернизацији и реконструкцији пруге Ниш – Брестовац је конзорцијум бугарских компанија Трејс Груп Холдинг ПЛЦ и Балкантел, а вредност уговора је око 59,8 милиона евра.
Педесет и девету седницу Градског већа обележило је усвајање Нацрта другог ребаланса буџета и усвајање одлуке о увођењу екстра зоне за паркирање. Градски већници разматрали су и Нацрт одлуке о изради друге измене и допуне Генералног урбанистичког плана Врања, Нацрт одлуке о измени и допуни одлуке о мрежи јавних основних школа, као и Правилник о остваривању права ученика на финансијску подршку. Такође, усвојен је и Предлог Решења о образовању организационог одбора за обележавање нове манифестације ,,Дигитална експедиција-Кaраван дигиталних вештина, писмености и безбедности”.
Већници су усвојили Нацрт одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету града илити Други ребаланса буџета за 2021. годину који је последица поскупљења енергената и грађевинског материјала, тако да оно што је планирано у делу инвестиција, морало је да се мења, како би радови били завршени.
''Што се тиче приходне стране буџета она је већа за 192 милиона динара у односу на претходни ребаланс буџета, половина тог повећања прихода који се очекују до краја године односе се на приходе од доприноса за уређивање грађевинског земљишта за хотел Мериот у Врањској Бањи, наравно од тог износа један део одлази и Бањи, око 50 милиона динара. Са друге стране имамо и повећање пореза на зараде у односу на иницијално планиран буџет, јер су и предузећа у реструктуирању која су ушла у УППР редовно измирују порезе на зараде што се тиче прилива. Тако да и поред тога што је Геокс напустио Врање имамо то повећање прихода, међутим не можемо бити задовољни стањем у граду све док се не нађе решење за незапослена лица која су радила у Геоксу и тада ће бити и знатно боља ситуација и у буџету и у Врању,'' каже већник за финансије Бојан Костић.
Извршење буџета за првих девет месеци је 88 посто, са суфицитом од 60 милиона динара. Суфицит је последица кашњења у реализацији комуналног програма због процедуре око јавних набавки, објашњава Костић. Иако је било различитих напада на локалну самоуправу, није било задуживања у првих 9 месеци, додаје већник.
На седници Већа усвојен је и предлог Решења о јавним паркиралиштима, тако да се уводи и екстра зона паркирања.
''Имамо сада три зоне, уведена је екстра зона, имамо прву и другу зону и овога пута ћу да нагласим да се цене не мењају, значи остаје иста цена у екстра и првој зони колико је до сада било у првој зони, једино се у екстра зони ограничава временско паркирање на 120 минута. То је због потребе растерећења главне улице, пре свега Краља Стевана Првовенчаног. Градско веће је дало сагласност на ово решење, тако да ће примена највероватније почети од 1. новембра,'' рекла је већница Данијела Милосављевић.
Већници су усвојили и Нацрт одлуке о измени и допуни одлуке о мрежи јавних основних школа, где је предложено отварање још једног истуреног одељења школе Предраг Девеџић, и то у селу Стари Глог за ученике до 4. разреда. Ово одељење није радило десет година, а очекује се да министарство да позитивно мишљење и да настава поново заживи, а планирана је у монтажном објекту, за шта су ребалансом такође планирана средства. Усвојен је и Захтев Предшколске установе Наше дете да се њихово одељење у Кривој Феји пресели у нову школу у овом селу. Усвојен је и Нацрт одлуке о генералном урбанистичком плану града, чиме је измењена намена земљишта на три локације у зони 2, и то две у Бунушевцу и једној у насељу Виктора Бубња.
Последице након прележане коронавирусне инфекције су различите. Зависно од имунитета али и пратећих оболења које имају заражени, организам рзличито реагује, рекла је гостујући на нашем програму докторка Маја Миленковић.
Вирус Ковид 19 зна да направи пометњу у организму. Зато се често дешава да они који су заражени немају исту клиничку слику. Имунитет је основа за сваку болест, па и за корону. Након прележаног ковида једна од последица која се може десити је згрушавање крви. Зато се и даје аспирин који то превенира на неки начин, каже докторка Миленковић.
„Када се дешава згрушавање крви, а то је читав низ процеса у организму да би уопште дошло до тог згрушавања крви, ослобађа се продукт из угрушка, односно дедимер. Када се раде вредности дедимера, директно су повезани са степеном згрушавања крви. Његова граница је до 500. Прати се. До 700 не захтева никакву додатну терапију зато што се уклапа у здравствено стање пацијента. Ако прескочи границу од 900, 1000 тражи се консултација са трансфузиологом да се са аспирина пређе на други вид терапије који ће спречити згрушавање крви у организму. Зато је битно да се пропрати. Између седмог и десетог дана вирусне инфекције се први пут ради дедимер и на основу тих анализа се прати стање и укључује терапија“, каже она.
Умор који се јавља након прележаног ковида, такође није безазлен.
„Људи се замарају после короне. Неки се презнојавају, јавља се малаксалост. У тим случајевима, када дођу након месец, два, с таквим симптомима их шаљемо код интернисте како би погледао какав је налаз на срцу, зато што на перикарду остају последице у смислу накупљања течности између листова, познатији као перикардитис. Та последица изазива замарање и малаксалост. У консултацији са интернистом видимо у ком степену је направљено оштећење или га уопште нема и на основу тога се саветује даље лечење“, напомиње докторка.
Још једна тегоба која се јавља након прележаног ковида је оштећење јетре.
„Јетра је главна лабораторија нашег организма, она све метаболише. Лекови који се уносе су главни фактори који оштећују нашу јетру због чега се и прате те трансаминазе, параметри на биохемијском списку. Када се уносе антибиотици, они с једне стране помажу док с друге стране јако и штете нашем организму. Али просто мора да се балансира између користи и штете. Тако да се прате и јетрини параметри. По потреби, ако је нешто измењено зависно од опсежности терапије уводи се и циљано неки хепатопротектив односно заштита за јетру како би се јетра што пре опоравила. Добра ствар је што се јетра регенерише, велики орган који је склон обнављању. Тако да чим неко престане са терапијом и организам крене да се опоравља, трансаминазе ће пасти и враћају се на нормалу“, истиче Миленковићева.
По њеним речима, антибиотици су неопходни након заражавања како се упала не би закомпликовала и да се, с друге стране не нашкоди пацијенту у смислу погоршања клиничке слике.
Од суботе 23. октобра, од 22 часа, уводимо ковид пропуснице за све угоститељске објекте у затвореном простору, изјавила је премијерка Брнабић након седнице Кризног штаба. Ковид пропуснице неће имати фотографије, већ ће ковид редари и друга овлашћена лица моћи да затраже на увид лични документ са фотографијом уз пропусницу.
Епидемиолошка ситуација је и даље катастрофална, истакла је премијерка и додала да непоштовање мера сви виде и нико не реагује, због чега се кренуло у пооштрену контролу. Ове недеље у односу на недељу пре је 10 одсто више инспекција, али је прекршајних налога 220 одсто више, рекла је Брнабићева и додала да ће увођење ковид пропусница за све угоститељске објекте у затвореном простору, довести ствари у ред.
"То се односи на све угоститељске објекте и биће ковид пропуснице обавезне у ресторанима, кафићима, баровима и свим сличним објектима након 22 сата од суботе 23. октобра, тако да нећете моћи да будете у затвореном без валидне ковид пропуснице. Рекла је да је било проблема око фотографија на ковид пропусницама, тако да оне неће имати фотографије већ ће ковид редари и друга овлашћена лица моћи да затраже на увид лични документ са фотографијом уз пропусницу, било личну карту или пасош или други званични документ издат од званичног органа", рекла је Брнабићева на конференцији за медије после седнице Кризног штаба.
Брнабићева је најавила да ће Влада увођење ковид пропусница усвојити сутра на редовној седници.
Што се тиче епидемиолошке ситуације на подручју Пчињског округа, она је непромењена, има благих осцилација, дошло је до малог пада броја новозаражених у односу на претходна два дана али је ситуација и даље забрињавајућа, каже епидемиолог др Слађан Станковић.
"Током јучерашњег дана проценат новозаражених у односу на број тестираних је 31%. У Пчињском округу још 163 особе заражене су коронавирусом, а тестиране су 524. Из Врања 89, по 24 из Сурдулице и из Владичиног Хана, 10 из Босилеграда, 8 из Трговишта, 7 из Буjановца и jедан из Прешева. И даље је епидемиолошка ситуација ванредна. Оно што даје мале назнаке смиривања је смањење броја средње тешких клиничких слика и упала плућа. Смањен је број хоспитализованих пацијената у ковид болницама ЗЦ Врање у односу на претходни период. Тренутно је на болничком лечењу 115 пацијената сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа, док jе на кисеонику 61 пациjент", каже епидемиолог.
Када је реч о деци школског узраста, током јучерашњег дана, 16 основаца и средошколаца инфицирано је коронавирусом, каже доктор и апелује на грађане да поштују мере и да се вакцинишу како би се спречило ширење вируса. Званични подаци говоре да је више од 90 одсто људи на интензивној нези у болницама невакцинисано.
Опширније...
Књижевник Петар Сарић добитник је награде ''Борисав Станковић'' за 2020. годину за целокупно стваралаштво. Одлуку је једногласно донео жири у саставу проф. др Мило Ломпар, проф. др Слађана Јаћимовић и књижевник Александар Б. Лаковић. Датум и место уручења награде добитнику биће накнатно објављени.
С обзиром да се ове године обележава јубиларна 55. Борина недеља, биће организован пригодан програм, а уколико епидемиолошка ситуација дозволи у плану је и свечана академија, каже Мирослав Цера Михаиловић, председник Управног одбора Књижевне заједнице Борисав Станковић. Он је прочитао и образложење жирија о овогодишњем лауреату престижне награде са именом нашег најпознатијег писца.
"Писац Петар Сарић је са разлогом оцењен као један од најистакнутијих приповедача у савременој српској књижевности. Његов књижевни свет, пун емотивности, дубоко је зароњен у прошлост и завичај. Отуд је у етичком кодексу везан за бројна митска, магијска и историјска значења родне куће и детињства, као подручја снажне љубави и као чудне зачетке зла и човековог страха. Његови књижевни ликови одликују се психолошком продубљеношћу и сложеним симболизмом, јер се у њима стапају идентитети појединца и колектива драматичном приповедном регистру. Петар Сарић је изразити представник оне традицијске линије српске књижевности чији је уметнички врх оличен у делу Боре Станковића", каже се, између осталог у саопштењу жирија.
Петар Сарић је објављивао романе, а недавно је светлост дана угледала његова нова књига под називом ''Kлобук''.
Мирослав Цера Михаиловић најавио је да ће ове године један од програма Борине недеље бити посвећен Матици српској. Том приликом ће легат академика Вука Филиповића, који је идејни творац Борине недеље и који је годинама у Књижевној заједници, бити уступљен Матици српској на чување, рекао је Михаиловић.
У насељу Огледна станица, као што је најављвано, направљен је парк. Извођачи кажу да треба да се посади још дрвећа, да ће бити направљена летња учионица и додатни садржаји. Зелена оаза настала је као дело друштвено одговорних предузећа у сарадњи са грађанима, и то на простору који је градско грађевинско земљиште.
Некада запуштен простор од 2.800 метара квадратних, са тонама нагомилане земље, претворен је у парк за уживање деце и одраслих, у једној од најбројнијих месних заједниица у граду. Иницијатива је потекла од градоначелника, а ми смо уложили рад и уградили материјале са лагера, кажу извођачи.
"Коцка је са лагера, муљ смо дотерали из реке, старе играчке из градског парка смо инсталирали овде. Комрад је из својих средстава у сарадњи са Министарством за екологију нешто мало средстава уложио у светиљке и клупе. Углавном је рад радника Водовода и Комрада уложен. Направили смо систем за наводњавање и проширили смо травњак на школско двориште. Мештани Огледне станице су на опште задовољство добили један уређени кутак", каже директор Водовода Горан Ђорђевић.
Синхронизацијом радова запослених у два јавна предузећа брзо и без много пара изгарђен је парк, који је недостајао овом насељу и са којим се заокружује амбијентална целина. Није ово прва акција, већ 15. у којој ова два предузећа заједно учествују, а помогли су и комшије, фарбали ограду, чистили и све што је требало.
"Нисмо водили рачуна ко ће више да ради, да ли Водовод или Комрад. Нама је битно и утисак је, нарочито када увече прођемо овде, да људи и деца имају свој кутак за разоноду. Ми као друштвено одговорне фирме у сарадњи са градом успели смо да овај простор оплеменимо. Он није до краја завршен, треба да посадимо још 20 стабала јавора и јасена. Укључиће се Шумско газдинство око садње зимзеленог дрвећа. Следи постављање ђубријера, али нисмо ограничени роковима", каже директор Комрада Зоран Димитријевић.
Радиће се и у другим деловима града, ако време дозволи већ до краја године, ако не на пролеће, каже Димитријевић. Планирано је уређење простора између улица Дубровачка, Топличка и Краљевића Марка, код Топличке чесме.
Саобраћајна полиција у Врању, током редовне контроле, зауставила је јуче педесетпетогодишњег возача „заставе“ који је управљао аутомобилом са 1,77 промила алкохола у организму.
Одређено му је задржавање до 12 сати и против њега је поднета прекршајна пријава из Закона о безбедности саобраћаја.
У Пчињском округу још 163 особе заражене су коронавирусом, а тестиране су 524, према последњим подацима Градског штаба.
Из Врања 89, по 24 из Сурдулице и из Владичиног Хана, 10 из Босилеграда, 8 из Трговишта, 7 из Буjановца и jедан из Прешева.
У ковид амбуланти АТД током jучерашњег дана обављено jе 298 прегледа, од чега jе 106 првих.
Од тога 61 jе позитиван на коронавирус.
У ковид болницама ЗЦ Врање хоспитализовано jе 115 пациjената, сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа, док jе на кисеонику 61 пациjент.
На болничко лечење примљено jе 9 пациjената, а отпуштено 5.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
