Град Врање, иако релативно мала локална самоуправа на југу Србије и на неки начин скрајнута од важних дешавања, ипак је за разлику од многих већих градова одавно препознала значај борбе против пошасти 21. века, трговине људима.

Тај моменат, показаће каснија дешавања, помогао је у ситуацији када је Врање постао мигранстка рута и када су нека места Пчињског округа препозната као критичне тачке на мапи трговине људима.

Локална мрежа за борбу против трговине људима формирана је 2013. а актери мреже су се годинама уназад кроз различите пројекте бавили овом темом, тако да су имали добре предуслове за умрежавање.

О настанку, трајању и активностима мреже, разговарали смо са њеном председницом, Данијелом Милосављевић. 

-Локална мрежа за борбу против трговине људима формирана је 2013. године. Кренуло је то пројектом, преко неких невладиних организација и обично оно што буде преко невладиних организација траје док траје и тај пројекат, каже Милосваљевићева. Међутим, што се тиче наше мреже није био тај случај, јер сви актери који су тада чинили мрежу, и ја сам од почетка ту, препознали смо да мрежа мора да опстане на територији града и да мрежа мора да функционише у свом пуном саставу. На то су нас навеле одређене чињенице. Пре свега, град Врање се налази на тромеђи, имамо два гранична прелаза, а ту је административни прелаз са Косовом и Метохијом. Такође, у неком ранијем периоду имали смо велики број пријава које су говориле о томе да наше девојчице одлазе у Бујановац Прешево, да наводно раде.  Ту смо морали да реагујемо. Мрежу чине Полицијкса управа, Тужилаштво, Центар за социјални рад, Центар за развој локалних услуга социјалне заштите, представници града и то је био разлог, да схватимо, да морамо да вршимо превенцију када је у питању трговина људима. Сама суштина мреже је превенција, не лечење последица, за лечење последица су надлежне неке друге институције и ми то не радимо на територији града Врања.

Имали смо велики случај радне експлоатације у Чеченији, где су жртве трговаца људима били људи из нашег краја. Све то је допринело да одлучимо да наствимо да радимо и да имамо међусобну сарадњу. Тадашње руководство града Врања је решењем формирало Локалну мрежу. Формиране су тада и неке друге мреже, попут оне за борбу против насиља у породици, за вршњачко насиље, али ниједна мрежа није опстала. Сада поново враћамо мрежу за борбу против насиља у породици. Та мреже је и престала са радом када је донет Закон о спречавању насиља у породици, где су одређене институције законом повезане.

Локална мрежа за борбу против трговине људима је опстала, истиче Милосављевићева, али је почела и мигрантска криза. Наш град је означен као мигрантска рута, те смо имали велики број миграната. Ту је мали корак да неко од њих буде жртва трговине људима. Тај њихов пролазак кроз непознате земље, несигурност, кријумчарење, морали смо да будемо на линији задатка.

Уколико за некога постоји сумња да је жртва трговине људима, смештамо га у Сигурну кућу. То је тренутно измештање у безбедно окружење, док не добије статус жртве. То су институције које су по својој делатности део мреже. Уколико дође до сумње да је неко жртва трговине људима, полиција мора да измести жртву на безбедно место.

Зашто да идемо са процедуром да Центар упућује захтеве, па да се чека одлука? Мрежа тако не ради, већ се иде по скраћеном поступку. Таква особа се измешта и смешта у Сигурну кућу. Контактира се Здравствени центар да се обави преглед, тужилац ради истрагу, али зна где му је жртва и увек му је доступна. Имамо скраћени поступак и помажемо људима. Наглашавам, да је мени много битна прва функција мреже, а то је превенција.

Стална и перманентна едукација младих људи, нарочито деце у средњој школи, јер они мисле да много знају. Добро је када дође неко ко има ауторитет да одржи превање да их упозна са опасностима, начинима врбовања, ко може да постане жртва и да знају коме могу да се обрате, ако постоји сумња. Они науче да могу да се обрате било коме из мреже.

Имали смо такве случајеве, иако је трговина људима тешко кривично дело, где су жртве изузетно уплашене. Постоји податак да 99 посто жртава трговине људима неће да пријави или не сме да пријави трговца, јер су уплашене да ће им нанети неко зло, њима или њиховим члановима породице, објашњава Милосављевићева.

-Желели смо да нам пријављују сумњу на трговину људима и други, а не само жртве и зато смо радили едукације са професорима и наставницима у средњим школама. И из једне средње школе је дошла пријава. Ту смо добро одреаговали и спречили трговину људима. Они морају да знају који су индикатори, како би препознали да је неко дете у неком проблему. А то се преопозна тако што дете одступа од уобичајеног понашања. Углавном се ради о неком сексуалном насиљу, о сексуалној злоупотреби младе особе, јер не може неко са 15 или 16 година зрело да размишња и да расуди шта му се дешава. Некада није свесно да је у неком ланцу трговине људима, не препознаје опасност. Добије неки добар мобилни телефон, гардеробу, али када се зна материјално стање, породично окружење, а одступа се од свега тога, то значи да неки други извор постоји. Тако се препознају потенцијалне жртве или жртве, објашњава председница мреже.

 

 

-У акцијама које организујемо, управо то показујемо. Не жртву везану у ланце која нема слободу кретања, већ младу дотерану особу, а жртва је трговаца људима. Оне трговцима њима служе за модерну проституцију, а у ланцу су трговине људима, слобода им је ограничена. То није класична проституција. Зато је битна превенција.  

Интернет је огромна претња за нашу децу. Она воле да буду у току, да имају што више пратилаца, да их има на више друштвених мрежа, да су популарни, али морају да схвате, и то се односи и на дечаке и на девојчице, да од тих хиљаду пратилаца, бар је 10 предатора. То су они људи који врбују и који би да увуку неко дете у ланац трговине људима. Ту мора да се води рачуна ко се прихвата за пријатеља, које се слике објављују. Нисмо популарни уколико имамо већи број пратилаца, него уколико нас прихвата наша средина, наша околина, потенцира Милосављевићева.  

-Од прошле године смо почели да причамо и о радној експлоатацији, јер смо имали на терену случајеве радне експлоатације. Конкретно је то била сарадња између Републичке инспекције рада и Полицијске управе. Они су у ноћним баровима наишли на особе које су биле у положају жртве, живеле су у крајње нехуманим условима, радиле су за бедне наднице и на тај начин доспеле у дужничко ропство. Послодавац им је говорио да морају да плате храну и смештај, а мале дневнице то нису дозвољавале и жртве никада не могу да врате тај дуг. Жене се углавном експлоатишу у ноћним баровима, а мушкарци у пољопривреди, грађевини и у тежим физичким пословима.

Највећи успех Локалне мреже за борбу против трговине људима је њена одрживост, препознатљивост и видљивост. Видљивост не само на територији града Врања, већ и шире, на територији Републике Србије. Републичко Координационо тело за борбу против трговине људима нас је препознало, као мрежу која одлично ради и увек нас позива да будемо пример добре праксе и другим градовима, у Србији. Сада смо позвани да будемо и пример добре праксе у Републици Српској. Њихов координатор је ступио у контакт са нашим и он је предложио Врање, речима „само Врање да вам дође и да вам кажу како и на који начин мрежа треба да ради и како опстаје и шта ради“. То је конкретан доказ да смо видљиви. Ми смо видљиви и на међународним скуповима, али је то краткотрајно. Ово је конкретно, јер излазимо из оквира не само града, већ и Србије.

Ми смо спона између дешавања и одласка жртве на безбедно место. Помогли смо и у време короне. Укључивање што већег броја институција у саму мрежу је циљ и крајње озбиљно схватање мреже. Конкретно мислим на образовање, неопходно је да се укључе у рад мреже.

Медији су најбитнији да би прича стигла до грађана и врло нас често позивате и врло често причамо на ову тему. Ко прочита ову причу, можда ће схватити да је у опасности. Захваљујући овом разговору знаће и како да реагује, макар то била једна једина особа.  Министарство културе и информисања је препознало да су медији врло битан сeгмент у борби против трговине људима, јер сиви подаци кажу да је број жртава и десет пута већи него што су званични подаци, закључује председница мреже.    

Врањски рукометаши, кошаркаши и стонотенисери славили, а одбојкашице „Панде“ поражене у првенственим сусретима одиграним за викенд.

Рукометаши „Врања“ остварили су шесту победу за редом у првенству Супер Б лиге. Врањанци су на домаћем терену били бољи од екипе „Златара“ из Нове Вароши резултатом 34-28. Домаћи рукометаши из 6 сусрета имају 12 бодова и на деоби су првог места са екипом „Топличанин“ из Прокупља.

Кошаркаши „Пантера“  савладали су „Ртањ“ из Бољевца резултатом 103-56 у оквиру 3.кола Прве регионалне лиге исток група Б. Врањски клуб је такође одлично стартовао у јесењем делу првенства са све три победе и тренутно су на деоби прве позиције са „Мариносима“ и „Ратницима“ Ниша. За викенд играју на домаћем паркету са поменутим нишким тимом „Ратници“.

Одбојкашице „Панде“ поражене су од „Куршумлије“ на свом терену резултатом 3-2 у првенству Друге лиге Исток. Врањанке имају 4 бода, једну победу и један пораз. У наредном колу гостују екипи „Десетке“ у Нишу.

У мечу 2.кола Друге лиге Југ Врањски стонотениски клуб „Топ спин“ био је бољи од „Озрена“ из Соко Бање резултатом 4-0. Врањски такмичари Бранислав Миленковић, Душан Петрићевић, Петар Филиповић и Александар Марковић декласирали су своје противнике у свим мечевима. Остварили су максималан учинак и са освојена 4 бода деле прву позицију са још 4 клуба.

Последњи пут измењено понедељак, 25 октобар 2021 15:04

Примена и контрола ковид пропусница почела је у суботу у 22 сата. У појединим локалним угоститељским објектима у Врању видно је било да су појединци нешто пре 22 сата напуштали објекте, док је у другим гужва била редовна и након тог времена.
Надлежни најављују да ће од вечерас почети кажњавање. Казна за госта је 5 хиљада, за ковид редара 30, за одговорно лице у фирми 150 и за предузетника 300 хиљада динара.
Невакцинисанима је неопходно да поседују пи-си-ар или антигенски тест урађен у некој од државних лабораторија.
"У 22 сата ковид редар мора бити у сваком угоститељском објекту и мора водити рачуна да после тог времена нико не може бити ко не поседује ковид пропусницу. Једини валидни тестови су они који су урађени у референтним лабораторијама.
У ковид сертификате се дигитално уносе сви подаци о вакцинацији, прележаном ковиду или тестовима. Тако да када се обавља контрола, морамо да имамо то на увид. Тестирање испред угоститељских објеката није могуће", наводе у полицији.

Манифестација ''Борини позоришни дани'' ове године одвија се под слоганом ''Од Софке до Нејре''. Иако нисмо били у прилици да погледамо ''Нечисту крв,'' лик Софке је ту, лебди у ваздуху, рекао је Горан Ибрајтер, писац и водитељ округлих столова који се одржавају у оквиру манифестације. Женска судбина и породични односи управо су златна нит која повезује све представе које се играју на овогодишњем фестивалу, а селекцију је направио Слободан Савић.

''Борини позоришни дани'' свечано су отворени у суботу представом ''Пучина'' Југословенског драмског позоришта у режији Егона Савина. Манифестацију је отворио градоначелник Слободан Миленковић, а публици се обратила и председница жирија за доделу награда.

''Великим трудом и залагањем глумаца, управе позоришта и локалне самоуправе ова културна манифестација деценијама је надограђивана, те је постала препознатљива на културној мапи Србије,'' рекао је на отварању градоначелник Слободан Миленковић.

''Теме којима се баве представе на овом фестивалу јасно постављају путању којом треба ићи, као и одговоре на питања да ли је породица остала света, да ли нас је еманципација еманциповала, до када ће трајати борба међу половима,'' рекла је глумица Милена Павловић.

Непосредно пре свечаног отварања откривена је слика дугогодишњег директора врањског театра Радослава Радивојевића и отворена изложба изложба “125 година позоришног живота у Врању”, коју су приредили глумци врањског позоришног ансамбла Бојан Јовановић, Марко Петричевић, Жетица Дејановић, Јелена Филиповић и Марко Николић.

Представа ''Пучина'', која је отворила традиционалну манифестацију, публику је водила од смеха до суза. Кроз свевремену тему људске похлепе и тежње за високом позицијом на друштвеној лествици, приказан је живот једне породице.

Ненад Јездић у улози превареног мужа, Владимира, измишља сопствену превару да би сачувао женину, породичну и личну част. Истовремено, стални напредак на пословном плану, управо као последица те преваре, чини да лични интерес надвладава емотивни крах.

''Где је мера компромиса који ће човек да направи, где је мера истине о својој слабости са којом човек треба да се суочи, где је мера пада који ће себи човек да дозволи зарад каријере, зарад тог нечег што данас називају клинци друштвеном лествицом. Ова драма се ослања и сукобљава са оним што је традиционално,'' рекао је Јездић.

Слобода Мићаловић игра Јованку, која има аферу са министром и тиме доводи у питање углед породице, али и себе и мужа пење до врха у друштвеној хијерархији.

''Тешко је правдати такав лик, али ја сам морала као глумица да станем иза ове улоге и ове жене и потрудила сам се да станем, жена је у прилици да за један тренутак сагради породицу, али и да је сруши,'' рекла је глумица.

''Све је стављено у један естаблишмент, не бирају се средства да се дође до циља, који је материјалан,'' додао је глумац Љубомир Бандовић.

У склопу пратећег програма Бориних позоришних дана промовисана је и монографија ''Милена Дравић или кључ снова'' ауторке Аните Панић.

Ово дело представља сведочанство о познатој српској глумици, која се остварила играјући у 170 филмова и 12 представа, бројним ТВ драмама, серијама и емисијама. Кроз седам поглавља ауторка монографије прича о глумици, која је, како каже, била врло скромна, упркос богатој биографији.

Друге вечери фестивала на програму је била представа ''Ана Карењина'' Новосадског театра у режији Дејана Пројковског.

''Он и екипа, укључујући и глумце, који су заиста заједно са њим адаптирали текст, нашли су кључ како говорити о положају једне жене која је такорећи пропала и која покушава да остане на неком високом нивоу, али не успева у томе зато што долази у ситуацију где мора да изабере између љубави према љубавнику и детету'', рекао је Роберт Ленард, уметнички директор овог театра.

 Интензивна, жива представа, богата знацима и метафорама, публику је оставила без речи, понајвише због набоја емоција које су се смењивале невероватном брзином.

Све фазе које пролази главна јунакиња, од мирног живота, до лудачког заљубљивања, растанка са сином и мужем, до осуде, губитка части и положаја, воде је до стања безнађа и трауме. Све ово на сцени је верно представила Марта Береш, која истиче да је рад на овој представи један од најлепших процеса: ''У животу нисам осетила да је нека улога толико јака, моћна и мрачна улога, на тренутак сам мислила да ћу потонути. Ни са једном другом представом нисам била толико посесивна, она је као неки црни драгуљ који гута све у себе,'' рекла је глумица.

Велики терет, али и трансформацију пролази и њен супруг у представи, Алексеј Карењин, кога игра Атила Немет. Наоко хладан човек-машина долази такође до емотивног краха и на сцени пролази кроз бројне емотивне фазе. ''Ово ме је баш дотакло, што би рекао и сам Карењин. Савршено написан комад, 25 година радим у позоришту и никада нисам радио овако нешто на овакав начин,'' истакао је Немет.

Улогу Вронског тумачио је Арпад Месарош који истиче да је сарадња са редитељем била сјајна. ''Важно ми је кад ме редитељ током процеса убеди'', нагласио је Месарош.

Манифестација се наставља вечерас извођењем представе ''Иваново самоубиство'' градског позоришта Семберија из Бијељине.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 25 октобар 2021 14:55

Понедељак је почео фантастично у нашем граду. Рођена је 21 беба у врањском породилишту током викенда, 12 дечака и 9 девојчица. Ако постоји начин борбе за нашу земљу, нашу будућност, то је управо овај.  

"Најважније је да су маме добро, бебе су добро, здраве су, чиле, ведре, плачу, јер другачије не умеју да комуницирају, или спавају или плачу. То је заиста лепа вест. То су јануарско- фебруарске бебе, које су настале у том периоду. Здраве су и поред короне и поред свега што се издешавало. Све је у реду", каже начелница Гинеколошког одељења докторка Гордана Ђорђевић.

И није само овог викедна забележен двоцифрен број новорођених беба. Дешавало се то и претходних, али не преко 20. Велико ангажовање запослених је неопходно и посао је дуплиран у време пандемије, истиче начелница Ђорђевић. Ради се антигенски тест свакој трудници, јер у овом таласу има доста трудница које су заражене. Ради се и бебама антигенски тест. Но, у време пандемије треба изнети трудноћу на прави начин, а околности су све, само не уобичајене.

"У овом таласу обољевају и труднице и деца. Сада је потребна посебна пажња. Треба охрабрити жену. Моје колеге добијају телефонске позиве од трудница, оне су у страху, јер је трудноћа у време короне. Шта ће бити са бебом, са женом? Ми се трудимо да их охрабримо, да улијемо доста позитивне енерегије, да се надају лепом, да ће све то лепо да се заврши. Можда би и већи број порађаја имали, али смо неке слали у Ниш. Они имају посебан ковид део за порађаје", додаје др Ђорђевић.

Живот се наставља и поред короне, а то може само ако примењујемо епидемиолошке мере, истиче докторка. За труднице је неопходно да избегавају велике скупове, јер оне због саме трудноће имају смањен имунитет. Вакцинација је на првом месту и жене које планирају трудноћу, треба да се вакцинишу пре зачећа.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 25 октобар 2021 14:52

Прописане мере морамо поштовати, зато што вирис корисити првенствено близину, преноси се са човека на човека. Манимо се теорија завере, није време за било какве анализе, време је за поступање и првенствено вакцинацију како бисмо се изборили са коронавирусном инфекцијом, кажу лекари.

На нашем подручју, као и у целој земљи, значајан је број смртних исхода и велики број хоспитализованих пацијената. Током викенда имамо смањен број оболелих али је један од разлога тај што се у Заводу за јавно здравље петком и суботом не ради тестирање, док се ПСР узорци тестова из АТД ковид амбулатне шаљу понедељеком на анализу.

„32,7% је проценат новозаражених. Мање је било оболелих у апсолутним бројевим. 96 оболелих од 296 тестираних. 56 из Врања, 20 из Владичиног Хана, 15 из Сурдилице, 5 из Трговишта. У ковид болницама је 114 особа од којих је 62 на кисеонику“, каже врањски епидемиолог др Слађан Станковић.

Број вакцинисаних је већи овог викенда у односу на претходни.

„У суботу и недељу је дато преко 400 доза вакцина против корона вируса. Очекујемо да ће због нових мера тај број у наредном периоду бити већи. Било је млађих особа које су долазиле да приме вакцину против ковида. Добар број њих ради у угоститељским објектима. Очекујемо да ће то бити у наредном периоду учесталије. И не само они који раде у угоститељским објектима, већ и они који чешће посећују та места“ напомиње координатор за вакцинацију др Никола Трајковић.

Поред вакцинације против корона вируса, на вакцинаном пункту у Спортској хали врши се имунизација и против сезонског грипа. Закључено са јучерашњим даном дато је укупно 670 доза вакцине против сезонског грипа.

 

Последњи пут измењено понедељак, 25 октобар 2021 13:44

Саобраћајна полиција у Врању и Сурдулици, током редовне контроле, зауставила је тридесетчетворогодишњег возача „опела“ и двадесетдеветогодишњег возача „форда“ који су аутомобилима управљали са 1,26 и 1,54 промила алкохола у организму.

Возачима је одређено задржавање до 12 сати и против њих су поднете прекршајне пријаве из Закона о безбедности саобраћаја.

Због радова на санацији хаварије у улици Отона Жупанчића, без воде ће бити потрошачи у поменутој улици, делу Зеленгорске и у улици Козарачкој.

Воде неће бити до завршетка радова.

Према последњим подацима, на ковид 19 тестирано jе 296 особа са териториjе Пчињског округа. Анализе су показале да jе 96 заражено коронавирусом. Од овог броjа 56 jе из Врања, 20 из Владичиног Хана, 15 из Сурдулице и 5 из Трговишта. У осталим општинама Пчињског округа у протекла 24 часа ниjе било новозаражених ковидом 19.

*

У ковид амбуланти АТД током јучерашњег дана обављена су 200 прегледа, од чега су 94 прва. Такође, урађена су 3 ПЦР и 112 антигенских тестова. Од тога 43 су позитивна на коронавирус.

*

У ковид болницама ЗЦ Врање хоспитализовано је 114 пацијената, сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа, док су на кисеонику 62 пацијената. На болничко лечење примљено је 7, а отпуштена су 3 пацијента.

Представа ''Ана Карењина'' Новосадског позоришта у режији и драматизацији Дејана Пројковског, буквално је врањску публику оставила без текста, и то понајвише због набоја емоција које су се смењивале невероватном брзином. ''Редитељ је имао циљ да ово дело осавремени, а начин на који су је донели глумци овог ансамбла чини је универзалном,'' рекао је Горан Ибрајтер и додао да је представа врло богата знацима и метафорама. 

Све фазе које пролази главна јунакиња, од мирног живота, до лудачког заљубљивања, растанка са сином и мужем, до осуде, губитка части и положаја, воде је до стања безнађа и трауме. Све ово на сцени је верно представила Марта Береш, која истиче да је рад на овој представи један од најлепших процеса: ''У животу нисам осетила да је нека улога толико јака, моћна и мрачна улога, на тренутак сам мислила да ћу потонути. Ни са једном другом представом нисам била толико посесивна, она је као неки црни драгуљ који гута све у себе,'' рекла је глумица.

Велики терет, али и трансформацију пролази и њен супруг у представи, Алексеј Карењин, кога игра Атила Немет. Наоко хладан човек-машина долази такође до емотивног краха и на сцени пролази кроз бројне емотивне фазе: ''Ово ме је баш дотакло, што би рекао и сам Карењин. Савршено написан комад, 25 година радим у позоришту и никада нисам радио овако нешто на овакав начин,'' рекао је Немет.

Улогу Вронског тумачио је Арпад Месарош који истиче да је сарадња са редитељем била сјајна: ''Важно ми је кад ме редитељ током процеса убеди,'' нагласио је он.

Интензивна, жива представа никога није оставила равнодушним, а како каже и сам модератор округлог стола, Горан Ибрајтер, предана игра је карактеристика Новосадског ансамбла.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва радна искуства на пучини тржишта рада за младе људе - Радио Телевизија Врање https://t.co/cNw6cRcfOH via… https://t.co/MB9QI6MJgF
,,Ана Карењина''наjбоља представа 41. Бориних позоришних дана - Радио Телевизија Врање https://t.co/HzbSUyvlTu via… https://t.co/KxH6hGr13w
''64'' – савремена прича о породици која се ломи под теретом очекивања - Радио Телевизија Врање… https://t.co/kXTmkCME4q
Follow RTV Vranje on Twitter