Од почетка пандемије у Србији је регистровано 1.037.707 случајева коронавируса, међу 5.964.658 тестираних узорака.
Од последица инфекције преминуло је 8.996 људи.
Проценат смртности је 0,87.
Према последњим подацима, коронавирусом у Србији је заражена још 6.051 особа од 19.482 тестирана узорка.
Од последица заразе преминуло је 56 људи.
На болничком лечењу налази се 6.641 пацијент од којих је 278 на респираторима.
Глумац Милан Васић је последњих година један од најангажованијих глумаца млађе генерације. Можемо га видети у бројним ТВ серијама, у позоришним представама као и у филмовима. Запажен је и његов певачки таленат тако да с уживањем слушамо песму "Ја сам момче са Косова", коју је маестрално извео са чувеним трубачем Дејаном Петровићем и његовим бендом. Песма је наишла на огроман одјек широм света. Милан ту неће стати. Разговарали смо са њим о досадашњим пројектима , а открио нам је и на чему тренутно ради.
-У протеклом периоду, тачније претходних годину дана сам доста радио, буквално сам имао снимања свакога дана. Могу да најавим да ће гледаоци од новембра или децембра моћи да гледају серију ''Јунаци нашег доба'' Синише Павића у којој имам врло занимљиву улогу и имам више простора него у првом серијалу. Такође, почео сам са снимањем једног великог филма''Халијард'' који ради Радош Бајић, а биће и серије од шест епизода по истинитом догађају. Јако сам срећан и испуњен јер играм историјску личност, мајора Предрага Раковића. Огромна ми је част што играм са Жарком Лаушевићем који је од малих ногу мој велики идол. Велики је изазов за мене да глумим у том филму. Иако имам 20 година каријере и дан данас се понашам као да сам јуче завршио Академију , и мислим да би сви млади тако требало да се понашају. Доста сам комедија играо до сада и мислим да ће ова улога бити још једна прекретница у мојој каријери, каже Милан Васић.
На питање да ли је тешко трансформисати се и прећи из једну у другу улогу, Васић одговара да то њему није проблем.
- То је посао нас глумаца , да се прилагођавамо. Ја сам публици показао да драму волим . Могу да будем и драмски глумац и комичар, али бих волео да често радим и једно и друго. Не постоји жанр где се не бих снашао. Уживам у свакој улози, објашњава Васић.
-Улога Саве Лађарског у филмовима '' Коњи врани''и ''Јесен стиже, Дуњо моја'' је била врло значајна за мене . Био сам на седмом небу када сам је добио. Чак и да ми Љубиша Самарџић није дао ту улогу, био сам пресрећан јер сам се руковао са једном од највећих легенди југословенске кинематографије.Снашао сам се одлично. Самим тим што ме након тога ангажовао у још неколико пројекта , рекао бих да сам одговорио задатку. Он ме заволео, малтене као сина и доста смо сарађивали након тога. Врло сам задовољан, с радошћу преноси утиске Васић.
Улога Манета у филму ''Врати се Зоне'' је итекако била примећена и она је на неки начин обележила каријеру Милана Васића.
- Улога као да је писана за мене. Није толико проблем био у акценту, поента је душа коју носи југ Србије. Или осећате тај дух или не. Колеге на снимању су ме често питале како се изговара нека реч на нашем дијалекту, јер тај акценат познајем јако добро. Помагао сам свима. Било ми је задовољство да радим на том филму и веома лако, присећа се Васић.
Васића нису заобишле ни серије ''Грех њене мајке'' и ''Мирис кише на Балкану''.
-Улога Данијела у серији ''Мирис кише на Балкану''ми је била једна од најтежих улога коју сам радио на телевизији. Улога која је била на граници да може да се претера или да буде лоше. Лик је био на ивици нормалног или лудог. На крају он полуди јер му је цела фамилија завршавала у лудници. Баш тешка улога али сам успео да је изнесем на прави начин. уз много труда и рада, каже Васић.
Милан Васић је глумио и у комичним серијама. Рад са Ланетом Гутовићем у серији ''Бела лађа'' је врло драгоцен. Драго ми је што сам га упознао. Научио сам доста од њега. Доста сам радио и са пријатељима Андријом Милошевићем и Миланом Калинићем. Упечатљива је телевизијска и позоришна форма ''Певај брате ''. Не постоји град у коме два пута нисмо играли тај комад. Отворио нам је врата ван земље и остварили смо доста контаката и та представа је доста тога променила у мојој каријери, говори Васић.
Још једна велика љубав Милана Васића, поред глуме је музика и песма. "Ја сам момче са Косова" је нумера коју је маестрално извео са чувеним трубачем Дејаном Петровићем и његовим бендом. Песма је наишла на позитивне реакције широм света.
-Ја музику волим , не постоји лоших коменатара на песму. Захваљујући корони смо успели да урадимо овако добру ствар, јер смо имали мање обавеза. Урадио сам и спот, све сам осмислио , нашао локације на Косову и све је снимано баш тамо. Ја ову песму никада нисам отпевао на ниједној свадби и свечаностима. Поента је што желим да оставим добре ствари иза себе. Снимаћу и даље. Циљ ми је да направим своју песму која ће бити у етно фазону и снимаћу спот опет на Косову, јер су моји корени тамо, каже Милан.
-Свестан сам своје популарности, видим како народ реагује на мене, прија ми то, видим да сам драг људима. Губи се приватан живот, али то је мој посао, али поента је да се остане на земљи а то полази из куће. Захвалан сам својој породици што ми нису дозволили да полетим већ ме научили да останем приземан и свој.
Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.
Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.
На ковид 19 тестирано jе 489 особа са териториjе Пчињског округа, према подацима Градског штаба.
Анализе су показале да су 143 лица заражена коронавирусом.
76 jе из Врања, 27 из Сурдулице, 26 из Владичиног Хана, 10 из Буjановца, 3 из Босилеграда и jедан из Трговишта.
У ковид амбуланти АТД током jучерашњег дана обављено jе 288 прегледа, од чега jе 90 првих.
Такође, урађена су 4 ПЦР и 110 антигенских тестова.
Од тога 53 су позитивна на коронавирус.
У ковид болницама ЗЦ Врање хоспитализовано jе 109 пациjената, сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа, док су на кисеонику 63 пациjента.
На болничко лечење примљено jе 11 пациjената, а отпуштено 18, од коjих jе jедан транспортован за Крушевац.
Мото под којим се ове године обележава 16. октобар је „Гаји, храни, подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност”, а фокус је на јачању прехрамбених система и смањењу броја гладних у свету.
У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године.
Организација за храну и пољопривреду (ФАО) сваке године 16. октобра обележава Светски дан хране.
Ове године се обележава 75. годишњица ФАО-а у тренутку када се земље широм света баве пандемијом болести KОВИД-19 и њеним последицама.
У Србији се Светски дан хране обележава од 2001. године.
Очување приступа здравствено безбедној храни јесте и остаје део одговора на пандемију KОВИД-19, посебно за сиромашне земље у којима је пандемија довела до још израженије економске кризе.
У овом тренутку је важно обезбедити подршку херојима хране – пољопривредницима и свим запосленима у ланцу производње хране који омогућавају безбедан пут хране од њиве до трпезе.
Преко две милијарди људи у свету нема приступ довољној количини здравствено безбедне хране, а процене су да ће до 2050. године тај број достићи 10 милијарди људи.
Скоро 690 милиона људи широм света је гладно, што је 10 милиона више него 2019. године.
Због пандемије KОВИД-19 овај број се може повећати за још 83 до 132 милиона људи.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/ Zавода за јавно здравље сваке године обележава Светски дан хране, 16. октобар и кампању Октобар – месец правилне исхране.
Ове године поводом Светског дана хране расписан је конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Здравље на уста улази” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама на тему правилне исхране.
У долини Пчиње има више од хиљаду врста биљака, од чега је 47 строго заштићено. То је станиште око 170 врста птица и педесетак сисара. Богатство биљног и животињског света био је један од главних разлога да се долина Пчиње прогласи пределом изузетних одлика. За научнике и истраживаче биће још много изазова у откривању нових врста.
Предео изузетних одлика Долина Пчиње се налази на граници континенталне и медитеранске климе. То погодује великој разноврсности живог света. Овде највећу вредност представљају ендемичне и реликтне врсте. Поменимо, мечју леску, дафинолисну крушку, ведричицу, фривалдскијев пуцавац, етненски жедњак и стефков жедњак. Ливаде и шуме су ризница лековитог биља, дивљег воћа и других шумских плодова и гљива. Откривено је преко 140 лековитих биљних врста. Међу њима су две заштићене врсте црвена клека и олимпски кантарион.
Такве врсте су заштићене од прекомерног сакупљања, брања у комерцијалне сврхе или од нарушавања и уништавања њихових станишта и популација. Највећа опасност прети од уништавање шумске вегетације.
У оквиру заштићеног подручја је станиште око 170 врста птица и педесетак сисара. Фауна гмизаваца и водоземаца је заступљена са око 30 врста. Овај крај се налази на листи “Влажних станишта птица у Европи”. Гнезде се или се среће више врста од посебног националног и међународног значаја. То су Јаребица камењарка - Медитеранска белка - Риђи мишар - Риђоглави сврачак - Јастреб осичар - Бела кања - Орао змијар - Сиви соко - Црна рода - Буљина - Балканске сенице.
У долини Пчиње до сада је забележена скоро половина свих врста сисара Србије. Ту је станиште за многе врсте звери, а то су вук, лисица, дивља мачка, куна златица и белица. У Пчињи може се наћи и видра. Више од половине заштићених врста водоземаца и гмизаваца налази се овде.
Овај предео је једини локалитет у читавој Србији за смука шилца и једну врсту поскока. Ретка врста пастрмке и бркица у реци Пчињи су прави драгуљи. Епархија врањска сарађује са многим научним институцијама, како би се откриле нове ретке врста биљака и животиња и ради на њиховој заштити.
За научнике и истраживаче биће још много изазова. На дневном реду сада су птице и дневни лептири, а онда и фауне слепих мишева и инсеката, које су недовољно истражене.
Према најновијим подацима, коронавирус је у Србији потврђен код још 6.424 особe од тестираних 21.545 узорака.
Од последица заразе преминуло је још 50 особа. На респираторима се налази 289 пацијената.
Због радова на електроенергетским објектима, у недељу, 17. октобра, су могућа краткотрајна искључења на територији oпштине Врањска Бања у периоду од 08:00 до 17:00 часова.
У општини Владичин Хан у току је реализација пројекта јавних радова. Ангажовано је 8 лица са евиденције Националне службе за запошљавање који заједно са радницима Јавног предузећа за комунално уређење Владичин Хан раде на чишћењу корита реке Калиманке.
Радови су прилично одмакли упркос лошим временски приликама. Радници који су упошљени помажу у сечи растиња и прикупљању ситнијег отпада, а механизација Комуналног предузећа ангажована је на избацивању шута, песка, дрвећа, сувих грана и другог крупног отпада који је завршио у реци.
Киша која је падала целе недеље успорила је динамику јер би посао био скоро завршен, каже Слађан Алексић шеф Градске чистоће. Овако је остала још једна краћа деоница на самом ушћу реке.
"Време нам уопште не иде на руку, али смо доста тога урадили и то се баш види. Ту су биле велике наслаге материјала, успели смо то да средимо. Гледамо да све завршимо у року до 11. новембра и спремимо за зиму баш онако како треба", објашњава Слађан Алексић шеф Градске чистоће.
Избачено је много разног отпада из реке. Алексић кaже да ће на крају знати колико је то кубика. И грађани су задовољни оним што је урађено. Река није чишћена извесно време па се накупило ђубрета. Мало је вода донела, а за значајан део заслужни су и они сами, тачније они којима је река универзални контејнер. Њима је важно да се ослободе отпада, а о својој околини не размишљају. Становници у околним кућама кивни су на такве комшије. Поздравили су активност општине на уређењу корита Калиманке.
У Комуналном предузећу наводе да им након ових предстоје радови на чишћењу дивље депоније у ромском насељу у селу Прекодолце.
Овогодишњи програм обележавања Европске недеље локалне демократије (ЕНЛД) завршен је интерактивном радионицом о заштити животне средине у амфитеатру Академије техничко-струковних васпитачких студија у Врању. У име градског руководства догађају су присуствовале Зорица Јовић, заменица градоначелника и Данијела Милосављевић, градска већница. Том приликом, заменица градоначелника истакла је да се Град Врање и ове године укључио у обележавање овог значајног европског догађаја и да је Канцеларија за младе била посредник између Сталне конференције градова и општина и града у реализовању активности у оквиру ,,Европске недеље локалне демократије".
,,Наш град има одличну сарадњу са овом организацијом, која прати активности на свим нивоима локалне самоуправе, што је од изузетног значаја за развој и унапређење наше локалне заједнице у свим сегментима. У складу са овогодишњом темом ,,Европске недеље локалне демократије", „Заштита животне средине: локалне заједнице предузимају мере", морам да истакнем да колико год да радимо на заштити и унапређењу животне средине никада није довољно и увек може више. У претходном периоду реализовано је много пројеката, а у плану за наредни период је спровођење нових мера и активности у циљу заштите животне средине и озелењавања града. Такође, локална самоуправа, планира средства буџетом и расписује конкурс за суфинансирање пројеката из ове области, захваљујући чему су реализовани бројни пројекти. Наставићемо са предузимањем свих мера и активности у овој области, јер здрава животна средина је од приоритета локалне самоуправе”, рекла је заменица градоначелника.
У Врању је данас у организацији Савета за безбедност саобраћаја на путевима на територији града Врања и републичке Агенције за безбедност саобраћаја одржана акција поделе кацига за мотоциклисте. Врањским средњошколцима који имају важећу дозволу за категорије АМ, А1 и А2 заштитне кациге уручио је председник Скупштине града др Дејан Тричковић. Он је изразио задовољство што је Град Врање преко Савета за безбедност саобраћаја у прилици да допринесе повећању безбедности на градским улицама.
,,Верујем да сте сви ви савесни возачи, да у току вожње поштујете прописе како бисте заштитили не само себе већ и остале учеснике у саобраћају. Жеља нам је да кроз рад Савета за безбедност саобраћаја код младих генерација усадимо добре навике и лепо понашање у саобраћају. У томе нам свакако помаже и републичка Агенција за безбедност саобраћаја’’, истакао је председник Тричковић.
Професор средње Техничке школе и члан Савета за безбедност саобраћаја на путевима града Врања, Ивица Ристић, одржао је и предавање за мотоциклисте и мопедисте. Он је говорио о понашању у саобраћају, изнео податке о учесталости мотоциклиста и мопедиста у саобраћајним незгодама, као и о значају употребе заштитне опреме. Како се чуло у последњих 20 година у Србији су погинула 1.572 возача мопеда и мотоцикала.
Опширније...
Пројекат „Смарт учионица – млади су будућност“ изазвао је велико интересовање школараца који воле информатику и програмирање. Циљ пројекта, који финансира локална самоуправа, је да млади кроз едукацију стекну знање које ће касније применити кроз школовање и посао.
Пријаву је поднело 74 кандидата. Било је оних који нису испуњавали услове зато што су били старији од прописане старосне границе. Циљна група су овог пута били средњошколци. У будућем периоду прилику ће добити и они који су завршили средњу школу.
„Млади су веома заинтересовани за програмирање. Имају неко предзнање, које су стекли што у својим школама што сами. Ми покушавамо да радимо нови програмски језик који нису имали прилику да науче“, каже Лука Трајковић, координатор Канцеларије за младе у Врању.
Селекција је направљена тестирањем кандидата.
„У питању је био тест општег информатичког и програмерског знања. Била су теоријска питања и три задатка. Могли су на тесту да користе све што им је доступно као и интернет, зато што смо свесни тога да се данас ради све уз помоћ интернета“, истиче Трајковић.
Прву групу је требало да чине 10 полазника. С бзиром да су сви кандидати били подједнако добри, град је донео одлуку да се тај број повећа на 22 полазника. Програмски језик који ће бити презентован полазницима „Смарт учионице“ није заступљен ни у основним ни у средњим школама.
„Специфичан језик али није тежак. Да кажем, модеран, актуелан. Доста ми значи, зато што га никада сам не бих проучавао. Сада имам прилику мислим да ћу доста научити и имати прилику да применим то знање касније. Није било превише захтевно на тесту. У питању су били основи рачунарства. Што се тиче задатака, један је био лак, а два мало тежа. Али је могло да се уради“, каже Лука Марковић.
„Имам предзнање између осталог и за Свифт зато што је сличан језицима Јава и Бајтон које сам радио. Тест није био тежак и драго ми је што сам упао у првих десет. Леп је осећај дружити се са другарима, стицати ново знање о новом језику“, наглашава Исидор Иванов.
С обзиром да је интересовање за „Смарт учионицу“ велико, Канацеларија за младе уз поршку града, наставиће са реализацијом пројекта и улагање и у наредном периоду.
Епидемиолошка ситуација коронавирусне инфекције на подручју Пчињског округа и даље је забрињавајућа. Када је реч о новозараженима, највише их је из Врања, а најмање из Прешева. Ситуација у ковид болницама Здравственог центра је алармантна.Тренутно је хоспитализовано 120 пацијената са бронхопнеумонијама. Од тога је 67-оро на кисеонику. Ти пацијенти су у тешком стању и свакодневно траје наше борба за њихов живот, каже за Радио телевизију Врање координатор ковид болнице др Жарко Митић.
Статистички подаци о новозараженима у Пчињском округу су забрињавајући и упозоравајући, каже епидемиолог др Слађан Станковић. Делта сој вируса корона који тренутно хара, далеко је бржи и опаснији. У просеку се од једне оболеле особе може заразити осам нових, каже Станковић. Он је изнео најновије податке о новооболелима.
"На ковид 19 тестирано jе 478 особа са териториjе Пчињског округа. Анализе су показале да jе 129 лица заражено коронавирусом. Од овог броjа 67 jе из Врања, 23 из Сурдулице, 14 из Владичиног Хана, 12 из Буjановца, 9 из Трговишта, 3 из Босилеграда и 1 из Прешева, саопштава епидемиолог.
У ковид болницама Здравственог центра се води борба за живот пацијената са тешким клиничким сликама, истиче координатор ковид болнице др Жарко Митић и наглашава да је претходних дана било и смртних исхода. Он додаје да је од 120-оро тренутно хоспитализованих пацијената само 1% вакцинисаних, што је податак који упозорава.
"Ситуација је поражавајућа, нажалост. Имамо више пријема него отпуста, доста је старијих пацијената са пратећим болестима али има и млађих особа које су хоспитализоване. Најмлађи пацијент је рођен 1999. године и на сву срећу је излечен. Имамо два, три пацијента узраста од 28 до 33 године", каже др Митић.
Доктор каже да је врло важно отићи на време код лекара, са појавом првих симптома, јер се ситуација може мењати из дана у дан, тако да је важно почети са терапијом на време. Замор и малаксалост, болови у рукама и ногама као и ослабљеност организма су карактеристика делта соја који је јако вирулентан, каже доктор. По завршетку болничког лечења наставља се са кућним лечењем уз адекватну терапију и уз обавезе контролне прегледе док се пацијент у потпуности не опорави.
"У амбуланти ковид болнице је у протекла 24 сата обављено 110 прегледа, од тога 41 преглед, а 69 контролних. Први симптоми су температура и цурење носа и тада би се требало јавити лекару, најпре у ковид амбуланти АТД а потом и лекарима у ковид болницама, уколико је то потребно. Дужина лечења зависи искључиво од пацијента. Код старијих особа где су имунитет и метаболизам ослабљени лечење траје дуже, од 10 до 21 дан. Имали смо и пацијенте које смо отпустали после пет дана, били су негативни на коронавирус и имали добре виталне параметре", објашњава доктор.
Митић је прокоментарисао и изјаву министра Златибора Лончара да ће сви лекари који одвраћају пацијенте од примања вакцине бити санкционисани.
"Потпуно подржавам то да здравствени радници треба да буду носиоца здравља у овом систему. Ми треба да будемо водиља и показатељ како се треба лечити и како победити пошаст која се зове корона. Једини избор и лек за победу ковида је вакцинација. Сви лекари у ковид болници су вакцинисани, преко 90% нас је примило и трећу дозу и сви смо безбедни, јер смо нон стоп у контакту са зараженима", закључује доктор.
Митић подсећа да од данас од 13 до 15 сати чланови породице пацијената који су на стационарном лечењу у Ковид болницама у Здравственом центру Врање могу да се информишу о њиховом здравственом стању на бројеве телефона:
За Ковид 1 болницу (зграда Психијатрије): 064-899-0467 и
За Ковид 2 болницу (зграда старе Хирургије): 064-899-0468.
На Косову и Метохији последњи је дан предизборне кампање за локалне изборе који ће бити одржани у недељу 17. октобра. У десет општина са српском већином укупно је 26 кандидата за председнике општина. Од тога је 18 српских, а осталих осам су представници албанских странака.
Сва заинтересована интерно расељена лица са Kосова и Метохије своје бирачко право могу остварити уколико поседују важећу личну карту издату на Kосову и Метохији. За све заинтересоване биће организован и аутобуски превоз до бирачких места, а грађани још данас могу да се јаве на број телефона 0800/ 201-011 где ће добити све потребне информације.
Према последњим мерењима емисије гасова која су извршена током септембра у фабрици Knauf Insulation у Сурдулици, нема повећаних концентрација штетних материја. Редовне контроле ваздуха током три поновљена мерења непосредно на димњацима и у кругу фабрике, а како је прописано по самој Уредби о заштити животне средине, показале су да су сви параметри значајно испод дозвољених и да сам рад Фабрике не угрожава животну средину.
Друго редовно годишње мерење је вршила акредитована лабораторија у складу са СРПС ИСО/ИЕЦ 17025 (из регистра ATS – Akreditaciono telo Srbije) и сви подаци се достављају Агенцији за заштиту животне средине и Републичкој инспекцији за заштиту животне средине. Као и сва друга досадашња мерења, и ово ће ускоро бити доступно на сајту Агенције.
Мерења су вршена на основу законом прописаних правила, током три дана (16, 17 и 21. септембра) и сви резултати су упоређивани са Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у ваздуху из стационираних извора загађења, осим постројења за сагоревање. Мерне јединице ни једанпут нису забележиле повећану концентрацију угљенмоноксида, азотних оксида, сумпорних оксида, флуора, прашкастих материја, хлора, амонијака, формалдехида, фенола и других материја.
Knauf Insulation наставља да послује по свим прописима Србије и Европске уније, врши сва потребна мерења, уклања отпад, а понављамо и да ће у наредном периоду бити извршене значајне инвестиције у унапређење производње и заштите животне средине у оквиру глобалне кампање „За бољи свет“. О свему овоме је обавештена и локална власт са којом је у претходном периоду била организована и акција озелењавања ради побољшања квалитета живота житеља општине.
О компанији
Knauf Insulation успешно послује у Србији више од 15 година. Недавно је, у оквиру своје стратегије одрживости „За бољи свет“ спровео садњу преко 300 стабала дрвећа на територији општине Сурдулица и месне заједнице Бело поље. Крајем прошле године, спроведена је акција покривања брда унутар фабрике које сада служи као извор сировине за рециклажу.
Од лета је у плану сређивање паркинг простора за камионе у близини фабрике, а почетком 2022. и нова инвестиција вредна 19 милиона евра, која подразумева уградњу новог, већег димњака и уградњу нових филтера. Са овом инвестицијом, укупна улагања компаније у Србији од њиховог доласка 2005. године превазићи ће 50 милиона евра.
Компанија Knauf Insulation важи за једно од најцењенијих имена у свету термоизолације. Из фабрике у Сурдулици каменом вуном се снабдева српско, али и тржишта Румуније, Бугарске, Грчке, Северне Македоније, Црне Горе и Албаније. У Србији је чланица Немачко-српске привредне коморе (AHK) и многих других струковних и привредних удружења. На тај начин не само да улаже у свој развој, већ заједно са другим великим инвеститорима, помаже даљи развој и Србије и Пчињског округа и саме Сурдулице.
Извештај мерења: https://www.knaufinsulation.rs/sites/ki_rs/files/images/vesti/Izvestaj-KI-II-redovno-merenje-SEPT-2021-ZAKLJUCAK.pdf
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
From Twitter Web App
Прва радна искуства на пучини тржишта рада за младе људе - Радио Телевизија Врање https://t.co/cNw6cRcfOH via… https://t.co/MB9QI6MJgF
From Twitter Web App
,,Ана Карењина''наjбоља представа 41. Бориних позоришних дана - Радио Телевизија Врање https://t.co/HzbSUyvlTu via… https://t.co/KxH6hGr13w
From Twitter Web App
''64'' – савремена прича о породици која се ломи под теретом очекивања - Радио Телевизија Врање… https://t.co/kXTmkCME4q